Тешка крстарица

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тешка крстарица је назив за врсту крстарице која је по својем наоружању (а понекад и оклопу) јача од лаке крстарице, али слабија од бојних бродова и бојних крсташа.

Разлика између лаке и тешке крстарице су јасно формулиране тек поморским уговором из 1922. године. Њиме је установљено да се тешком крстарицом сматра свака крстарица чије главно наоружање чине топови калибра већег од 155 mm.

С обзиром да је исти уговор установио да крстарица може имати маскимални депласман од 10000 т, то је у пракси прилично ограничило димензије, оклоп и наоружање тешких крстарица, те створило стандард који се често назива вашингтонска крстарица.

Тај стандард многе државе нису биле у стању прихватити, па су се тешке крстарице градиле једино у државама које нису потписале уговор, односно у доба непосредно и у току самог Другог светског рата, када су ограничења постала беспредметна. Имале су тежину од 10000 до 16000 тона, а појединачно и до 20000 тона. Биле су наоружане топовима калибра до 203 mm.

Тешке крстарице су се престале градити након Другог светског рата. Неке су остале у служби до 1970-их након конверзије у ракетне крстарице.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тешка крстарица