Сива чапља

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Siva čaplja
Ardea cinerea
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Životinje (Animalia)
Tip:
Hordati (Chordata)
Klasa:
Ptice (Aves)
Red:
Rodarice (Ciconiiformes)
Porodica:
Čaplje (Ardeidae)
Rod:
Čaplje (Ardea)
Vrsta:
A. cinerea
Binomno ime
Ardea cinerea
Rasprostranjenost sive čaplje:
  gnežđenje
  tokom cele godine
  zimska migracija

Siva čaplja (lat. Ardea cinerea) ptica je iz porodice čaplji (Ardeidae), reda rodarica (Ciconiiformes). Odlikuje je zbijeno telo sa dugim nogama, dugim vratom i kratkim kljunom. Perje joj je pretežno sive boje sa pomalo belog i crnog perja. Odrasle sive čaplje na glavi imaju prepoznatljivu ćubu crne boje.

Siva čaplja nastanjuje močvare, česta je i uobičajena vrsta i populacija joj se povećava. Veoma je rasprostranjena po celoj Evropi i Aziji i velikom delu Afrike. Siva čaplja je najpoznatija i najviše proučavana od svih čaplji, ali je i najraširenija i najčešća. Sem ljudi, prirodni neprijatelj sivoj čaplji su lisica i šakal.[2]

Siva čaplja se hrani isključivo hranom životinjskog porekla. Njegova ishrana obuhvata pretežno ribe i žabe, ali i razne druge sitne sisare (npr. glodare, uključujući čak i kopnene veverice), gmizavce, punoglavce, insekte.

Izgled[uredi | uredi izvor]

Lobanja

Sive čaplje, kao i uopšte sve vrste čaplji, imaju duge, tanke noge i dug kljun. Mužjak i ženka su spolja gledano isti. To su relativno velike ptice čija visina može dostići do 100 cm, a dužina im varira između 84-102 cm. Raspon krila im je između 155 i 175 cm, a u pojedinim slučajevima doseže čak i do 195 sm. Težina im se u proseku kreće oko jednog kilograma, ali mužjaci mogu dostići i do dva kilograma.[3]

Siva čaplja ima upečatljiv veoma dug vrat, koji u sedećem položaju često savija. Većina perja joj je sive boje, ali ima pojedine manje delove bele i crne boje. Perje na gornjem delu oboda, krilima i repu je sivo, na leđima pepeljastosivo ukrašeno sa belim prugama, na čelu i na gornjem delu glave je belo, a od očiju prema stražnjem delu vrata imaju crnu prugu, kao i velika crna krila. Kod mlađih čaplji, veći deo perja je siv, nego kod starijih jedinki.[2]

Čaplje imaju duge noge koje im omogućavaju da im perje ostane suvo dok love u vodi. Na nogama imaju četiri prsta koja su razmaknuta i to tako da je jedan okrenut pozadi, a tri su okrenuta napred i povezana kožicom zbog raspodele težine ptice prilikom hodanja.[4]

Kljun im je žućkasto-braon boje sa tamnijim gornjim delom, veoma oštar je i prilično dug, između 10 i 13 cm. Kljun ima slabo izražen konusni oblik koji je bočno spljošten i pri vrhu nazubljen. Područje glave u oblasti između oka i kljuna je žućkasto ili zelenkasto, a odrasle jedinke na glavi imaju crnu ćubu.

Rep im je kratak i zaobljen.

Stanište i rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Mesta koja naseljava siva čaplja sadrže velike količine vode, to su pretežno močvarska ili barska staništa. Širom sveta naseljavaju slatkovodna staništa koja su obrasla rastinjem, žive na jezerima, rekama, čak i na morskim obalama uglavnom u toplim područjima u kojima se voda zimi ne mrzne. Zimi, kada se stajaće vode zalede, sive čaplje odlaze do najbliže reke i tamo provode zimu. U nekim delovima sveta žive na istom mestu tokom cele godine, iako su obično selice.

Sive čaplje se drže u grupama koje mogu da dostignu znatan broj. Interesantno je da ova vrsta ptice ne izbegava ljude i neretko se može naći u njihovoj neposrednoj bizini, u raznim kulturnim pejzažima, uključujući i obronke velikih gradova.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Jaja sive čaplje (Ardea cinerea)

Siva čaplja živi u trajnom paru. Slično kao ostale čaplje, i sive čaplje izvode obredni svadbeni ples i odbrambenu igru istezanjem vrata uvis i u luk.

Od svih vrsta čaplji, ova čaplja prva počinje sa gnežđenjem. Mužjak i ženka zajedno grade gnezdo na visokom drveću, a ponekad i na trsci. Njihova gnezda su velika i grubo sastavljena. Prostor oko gnezda odlikuje se jako neprijatnim mirisom i opustošenim drvećem, jer izmet čaplje sadrži u sebi veliku količinu kiseonika. Ženka snese između 3 i 5 jajeta.[4]

Gnezda su im često u vidu kolonija i mogu biti vezani i sa pticama drugih vrsta. Gnezde se u društvu istovrsnih ptica. Kolonije mogu brojati i do tri stotine gnezda.

Polni dimorfizam kod sive čaplje je slab. Polovi se međusobno gotovo i ne razlikuju, čak i iz neposredne blizine. Pouzdano se može prepoznati samo kada se uporede veličine krila i kljuna. Ako je raspon krila oko 465 mm ili više, a kljun od oko 125 mm, to je definitivno samac, a ako su krila kraća od 439 mm, a kljun od oko 109 mm, onda su to verovatno ženke.

Uloga[uredi | uredi izvor]

Siva čaplja se smatra korisnom, jer, prema nekima izvorima, ima sanitarnu ulogu voda u kojima živi kada se hrani ribama obolelih od parazita. Pored toga, meso ovih ptica je jestivo, ali prema mnogim mišljenjima, neukusno, mada lovci ponekad love i ovu pticu.

Siva čaplja je pronađena kao motiv u umetnosti i postala je karakter brojnih dela pesnika i pisaca prirodnjaka.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BirdLife International (2012). „Ardea cinerea”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2012: e.T22696993A40287322. doi:10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T22696993A40287322.en. Pristupljeno 29. 8. 2016. 
  2. ^ a b Gimnazija "Veljko Petrović" - Sombor - Home page
  3. ^ „Siva čaplja”. Arhivirano iz originala 26. 12. 2013. g. Pristupljeno 25. 12. 2013. 
  4. ^ a b „Čaplja, siva čaplja, bela čaplja, čapljica, gak, mala bela čaplja, bukavac, crna čaplja”. Arhivirano iz originala 22. 12. 2013. g. Pristupljeno 25. 12. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Siva čaplja na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Siva čaplja.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сива_чапља&oldid=26206418”