Termomineralni izvori Vojvodine

Termomineralni izvori Vojvodine su značajni hidrografski objekti i prirodno dobro od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, pre svega zbog fizičkih i hemijskih odlika voda sa njihovih izvora, i njihove medicinske, balneološke i turističku vrednost u rekreativnom i zadravstvenom turizmu (lečenje i rehabilitaciji različitih bolesti, i drugih stanja zdravlja). Iako su istraživanjima utvrđene brojne pojave podzemnih voda sa različitim termalnim i mineralnim karakteristikama na teritoriji Vojvodine, koje čine ove vode lekovitim, za sada se u lekovite vode koriste na samo desetak lokaliteta (Kanjiža, Banja Junaković, Vrdnik, Slankamen, Bezdan, Jodna banja, Rusanda, Pačir...), što nije ni blizu potencijalnih mogućnosti kakve se nude na 80 i više lokaliteta.

Istorija

Prirodne izvore toplih mineralnih voda u lekovite svrhe čovek je koristio od najranijih perioda civilizacije, i pored toga što mu dugo nije bilo poznato njihovo fiziološko delovanje na organizam i njegovo zdravlje.

Stare civilizacije, poput grčke i rimske, poklanjale su posebnu pažnju prirodnim lekovitim izvorima. O tome svedoče brojni arheološki nalazi i pisani dokumenti. O lekovitosti mineralnih voda pisali su Herodot (5. vek p. n. e.) i Hipokrat (5—6 vek p. n. e.).

Materijalni ostaci kupatila iz banje Viši iz 2000. godine p. n. e, ukazuju na činjenicu da je kultna funkcija tih voda je bila veoma raširena u antičko doba, i da se ona nije menjala kroz vekove. U predrimsko doba i kasnije, lekovitim vodama su prinošene žrtve kao božanstvima; „čudotvorni” izvori su predstavljali mesta lečenja u mnogim hramovima podizanim pored takvih izvora. U doba Rimljana bila je čest slučaj gradnje stacionari za odmor i oporavak legionara, duž trasa njihovog kretanja.

Sve do srednjeg veka korišćenja termalnih i mineralnih voda bilo je u stalnom porastu. Početkom 7. veka u Francuskoj je organizovana banjska inspekcija, koja se starala o stanju i iskorišćavanju banja. a u 14. veku u Evropi je već korišćena banja Baden-Baden.

Nekoliko vekova dolazi do zastoja u razvoju banja, koje svoj značaj dobijaju tek od 19 veka.

Prva istraživanja, analize i pisani podaci o termomineralnim vodama Vojvodine

Istraživanje i korišćenje termomineralnih voda u Vojvodini je novijeg datuma zbog toga što je na ovom prostoru bilo jako malo prirodnih izvora sa termomineralnim vodama. Specifične hidrogeološke prilike Vojvodine uslovljene geološkom građom i morfološkim sklopom terena onemogućavale su formiranje prirodnih lekovitih izvora na širem prostoru, kao što je to slučaj u drugim delovima Srbije. Izuzetak su, u izvesnoj meri, Fruška gora, Vršačke planine i obodni delovi lesnih i peščanih platoa.

Prilikom arheoloških iskopavanja 1982. godine, na lokalitetu Kalina, 4 km severozapadno od Erdevika, otkriven je bazen sa izvorima tople vode, pa se pretpostavlja da se radi o antičkoj banji iz rimskog perioda koju su koristili stanovnici Sirmijuma. Isti izvor pod nazivom „Banja” intenzivno je korišćen za kupanje u tursko vreme. Danas je ovaj izvor zapušten.

Izvor u Slankamenu Osmanlije su koristili još u 16. veku. Izvor se spominje 1702. godine kao dobro uređena turska banja sa izvorom slane vode, a o njegovom korišćenju svedoče i ostaci turskog hamama. Prvu hemijsku analizu vode sa ovog izvora izvršio je austrijski apotekar Franc Schams oko 1820. godine. Atanasije Stojković, pisac prve srpske fizike, 1797. godine navodi Borkovački izvor, nedaleko od Rume, kao isceliteljski od groznice i stomačnih bolesti.

Karlovački lekar Josif Rebić u svojoj doktorskoj disertaciji iz 1835. godine posebno ističe:

• Stražilovski izvor, za koji tvrrdi da leči od svakojake groznice”),

• Kulinu vodicu kod manastira Grgetega za koji kaže da ga posećuj 'силни болесници сваке године и налазе ту здравље''

• Vilinu vodicu za koju kaaže da je lekovita

• Ubavac kod manastira Velika Remeta, za koji tvrdi da leči od groznice”

Prema pisanju prote Vase Konstatinovića, na izvor Ubavac ''су долазили Патријарх Стеван Стратимировић, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, а према неким легендама и Сава Немањић''.

Na obalama Palićkog jezera osnovano je 1845. godine lečilište ''Палић'', gde je pored vode iz jezera korišćeno i blato.

Na bazi mineralne vode i blata iz jezera Rusanda kod Zrenjanina izgrađeno je 1866. godine ''дрвено купатило'' koje je oko 1927. godine izgorelo pa je iste godine sagrađeno novo, modernije.

U medicinske svrhe korišćene su i neke bare (Orlovača kod Mola, Šiškovar kod Sanada, Orolija kod Šajkaša i dr.).

Tek sa usavršavanjem tehnike bušenja i opremanja bunara i bušotina, a naročito početkom bušenja po Vojvodini u cilju otkrivanja nafte i gas, otkriveni su razni tipovi termomineralnih voda, i vremenom je započelo i njihovo masovnije korišćenje.

Prema B. Bukurovu, u Ostojićevu je postojao slani bunar iskopan pre 1881. godine, čija su lekovita svojstva bila poznata decenijama lokalnom stanovništvu. Bunar nije održavan, pa je danas zapušen. Krajem 19. i početkom 20. veka bušenje bunara za vodosnabdevanje stanovništva dobilo je veći zamah. Tragajući za ''живом водом'' (arteskom) bunardžije su često dostizale dubine od 400 m i više ali, umesto pijaće, otkrivali su termomineralnu vodu. Takvi bunari nisu likvidirani već su korišćeni u vidu javnih kupatila i lečilišta.

Pregled najranije izbušenih i korišćenih bunara sa termomineralnom vodom u Vojvodini

R.b.	Lokalitet	Objekat	God. buš. bunara	God. izgradnje objekta	Dub. bunara (m)	Početna izdašnost bunara	Izlazna temper. vode (l/min)
1.	Novi Sad	Varoško javno kupatilo	1898.	1910.	198	240	25
2.	Bečej	Javno kupatilo	1904.	-	390	230	32
3.	Kanjiža	Kupatilo čudotvornog bunara	1908.	1913.	200	100	27
4.	Bezdan	Gradsko higijensko kupatilo	1912.	1939.	282	25	22
5.	Senta	Gradsko kupatilo	1912.	-	333	125	27
6.	Prigrevica	Javno kupatilo	1913.	1929.	312	13	25
7.	Zmajevo	Kupatilo	1914.	-	280	60	24
8.	Temerin	Lekovito kupatilo	1919.	-	397	384	29

Pored bunara navedenih u tabeli, postojali su i objekti, čija vćina voda sadrži povećanu koncentraciju joda i broma, sa prisustvom rastvorenog gasa metanskog tipa u količini do 1 m³/m3 u u sledečim mestima:

• Svetozaru Miletiću,
• Kupinovu,
• Obrovcu,
• Bajši,
• Vrbasu,
• Prigrevici i dr.

Vode sa ovih izvora najčešće su bledo žute boje i pripadaju hidrokarbonatno-natrijumskom, ređe kalcijumskom ili magnezijumskom tipu, odnosno alkalnim, zemnoalkalnim, murijatičnim, slabo kiselim hipotermama. Korišćene su za lečenje raznih bolesti ili higijenska kupanja.

Organizovana istraživanja termomineralnih voda i hidrogeotermalne energije u Vojvodini novijeg su datuma. S početkom dubokog bušenja na naftu i gas (1949), a znatno kasnije i na geotermalnu energiju (1969), otkriven je veliki broj raznih tipova termo-mineralnih voda. Ovim istraživanjima dobijeni su dragoceni podaci koji su omogućili da se upoznaju hidrogeološki uslovi pojavljivanja termomineralnih voda i njihove fizičko-hemijske osobine. Zahvaljujući rezultatima tih otkrića izgrađeno je više novih banja i sportsko-rekreacionih centara ili su renovirani i dograđeni postojeći. Takođe, izgrađeno je više hidrotermalnih objekata u kojima se koristi geotermalna energija u energetske svrhe.

Fizičko-hemijske i balneoterapeutske karakteristike termomineralnih voda Vojvodine

Sve podzemne vode Vojvodine, sa dubine veće od 400-500 m, mogu se okarakterisati kao termomineralne, pošto sadrže više od 1 g rastvorenih čvrstih mineralnih materija u 1 litru vode i imaju temperaturu višu od 20 C. Pored toga, sve vode Vojvodine sadrže u sebi rastvorene gasove (0,5 do 2,2 m³ gasa po jednom m3 vode) pretežno metanskog sastava (80—95%) sa primesama ugljendioksida, sumporvodonika i azota.

Vodoizdašnost

Vodoizdašnost (kapacitet) pojedinih hidrotermalnih bušotina na samom izlivu najčešće se kreće između 10 i 20 l/ses. Skoro sve bušotine u Vojvodini rade samoizlivno, kao rezultat povećanih ležišnih pritisaka ili fenomena gas-liftsistema, odnosno sadržaja rastvorenih gasova u vodi.

• Najveća početna izdašnost registrovana je na bušotini Kup-1/X u južnom Sremu iz karstifikovanih dolomitičnih krečnjaka trijaste starosti (41,6 l/s).
• Velike početne vodoizdašnosti su dobijene iz miocenskih peskova, peščara i krečnjaka (max 37 l/s), gornjo pontijskih peščara (max 28 l/s) i paludinskih peskova (max 12 l/s).
• Najmanje vodoizdašnosti dobijene su iz donjo pontijskih peščara (cca 3 l/s) i raspadnutih kristalastih škriljaca (2—4 l/s).

Temperatura

Temperature termomineralnih voda Vojvodine na izlasku iz bušotina najčešće iznose 45-65 °C, a maksimalne 80-90 °C. U nekim dubokim bušotinama izmerene su slojne temperature preko 160 °C (na dubinama preko 3.000 m), međutim vode sa tih dubina imaju visoku mineralizaciju i nisu pogodne za korišćenje.

• Vode sa izlaznom temperaturom većom od 80 °C dobijaaju se u severnom i severoistočnom Banatu, iz peščara gornjeg ponta.

• Vode sa izlaznom temperaturom od 50 °C do 80 °C jaavljaju se na prostoru severnog i srednjeg Banata, središnjeg dela istočne Bačke i zapadnog Srema, iz peščara gornjeg ponta i poludinskih slojeva.
• Vode sa izlaznom temperaturom od 45 °C do 75 °C zbog svojih specifičnosti posebno se izdvajaju na terenima sa trijaskim krečnjacima i dolomitima. Nalaze se u južnom i istočnom Sremu, zapadnoj Bačkoj i istočnom Banatu, dok se na reostalom prostoru Vojvodine, izuzev Fruške gore i Vršačkih planina, javljaju pretećno termomineralne vode sa izlaznim temperaturama do 50 °C.

Primena u lekovite i energetske svrhe

Korišćenje termomineralnih voda Vojvodine u lekovite svrhe započeto je veoma rano, dok je njihovo korišćenje u energetske svrhe novijeg datuma.

Primene u lečenju

Tradicija korišćenja mineralnih i termomineralnih voda (prirodnih lekovitih voda) u Vojvodini u balneološke svrhe dosta je duga, a i danas je ovaj vid korišćenja najzastupljeniji. U banjama se ova voda koristi za:

• balneoterapeutske tretmane 44% vode
• zagrevanje banjskih kapaciteta 39%.

Primena u energetske svrhe

Struktura korišćenja voda u energetske svrhe je široka, u:

• poljoprivredi za zagrevanje staklenika,
• stočarstvu za zagrevanje farmi,
• industriji kože i vune kao tehnološka topla voda,
• zagrevanju društvenih prostorija,
• sanitarne svrhe gde je potrebna topla voda,
• banjama za zagrevanje različitih objekata (39%).

Godišnja potrošnja

Današnja ukupna godišnja potrošnja termomineralnih voda u Vojvodini je na nivou oko 1 milion metara kubnih, iako su raspoloživi kapaciteti bušotina povezanih u hidrotermalne sisteme 2-3 puta veći. Ovako nizak stepen korišćenja raspoloživih kapaciteta posledica je specifičnosti hidrotermalne energije, odnosno njene sezonske potrošnje.

Kontinuirana potrošnja termomineralne vode tokom cele godine moguća je samo u banjama za balneoterapeutske potrebe i fabrikama za tehnološke procese. Ostali potrošači imaju sezonski karakter, pošto se toplotna energija koristi samo u zimskom periodu.

Registrovane banje u Vojvodini

Tokom višegodišnjeg sistematskog i namenskog istraživanja, registrovan je veći broj lokaliteta na kojima su dobijene termomineralne vode veoma pogodne za balneološke svrhe, i razvoj banjsko-turističkih i sportskorekreacionih centara širom Vojvodine. Danas u Vojvodini postoji šest registrovanih banja. Od ovih šest banje u Vojvodini mogu se pohvaliti razvojem i ponudom Banja Kanjiža, Banja Junaković, Banja Palić i Banja Vrdnik, a nešto manje razvijene banje su Rusanda i Slankamen.

Banja Kanjiža

Banja Kanjiža

Banja Kanjiža na severoistoku Bačke, u delu Vojvodine koji se prostire između Dunava, Tise i granice Srbije sa Mađarskom, u Kanjiži, opština Kanjiža, 120 km od Novog Sada i 200 km od Beograda. Banja je zvanično osnovana 1913. godine, kada je primećen izvor tople, žućkaste mineralne vode. Do danas je otkriveno još termomineralnih izvora, a temperatura vode se kreće od 51 °C do 72 °C. Ove vode su bogate natrijumom, jodom, ugljovodonicima i sulfidima, a pored vodene terapije, lečenjem lekovitim blatom -peloid se takođe primenjuje. Ova banja leči reumatske bolesti, stanja posle povreda mišićno-koštanog sistema, povrede perifernog nervnog sistema, stanja postoperativne ortopedije, oštećenja centralnog nervnog sistema kod dece itd.

Banja Junaković

Banja Junaković

Banja Junaković, Apatin, opština Apatin; se smatra najizražajnijim banjskim potencijalom Vojvodine. Na severozapadu Bačke, okružen rastinjem, ime je dobio po porodici koja je nekada imala šumu koja se prostire duž urbanizovanog dela banje. Po mineralnim svojstvima vode, ova banja je u rangu sa popularnim češkim Karlovim Varima, hrvatskim Lipikom i mađarskim Harkanjem. Banja Junaković prostire se na 230 hektara polja i bagremovih, hrastovih i jasenovih šuma. U medicinskom bloku rehabilitaciono-rekreativnog centra Junaković koriste se različite metode medicinske terapije, i to: hidro, kineska terapija, elektro i parafinska terapija, akupunktura i masaža. Banja je pogodna za lečenje reumatskih, ginekoloških i astmatičnih bolesti. Lekovite vode ove banje sadrže veliki broj minerala poput natrijuma, magnezijuma, kalijuma, litijuma i kalcijuma, a takođe su bogate koloidnim rastvorenim oksidima.

Palićko jezero i banja

Banja Palić

Banja Palić u Paliću, opština Subotica; je banja u severnoj Bačkoj, na oko 7 km od Subotice. Banja je nastala na granici lesa i peska pored Palićkog jezera i predstavljaju turističku prirodnu celinu. Pod imenom Palus, prvi put se pominje 1690. godine, a pretpostavlja se da je to ime dobilo po staroj pustari Palij koja se pominje još 1462. godine, ili po naselju Paleđhaza, koje se pominje vek kasnije. Jezero Banje Palić je nekada bilo slano, pa je iz njega vađena so. Glavni lekar Bačke županije, Janoš Gotfrid Libertraut, ukazao je 1780. godine na visok sadržaj soli u jezerskoj vodi, a time i na na njenu lekovitost. Kao lekovito jezero pominje se 1823.goodine, a godine 1856. izvršena je prva hemijska analiza vode koja je potvrdila ove pretpostavke. Na obali jezera 1845. izgrađeno je prvo Toplo kupatilo i Palić je postao banja.

Banja Palić i letovalište doživljavaju procvat početkom 20. veka, tačnije od 15. septembra 1912. godine, kad je u Subotici otvoreno čuveno zdanje Gradske kuće – kupatilo Palić dobija atraktivnu Veliku terasu, Ženski štrand i vodotoranj. Voda Palićkog jezera sumporovita je alkalna i murijatična (24 S . a sadrži litijum i rubidijum, koji se koristi u lečenju reumatskih i nervnih oboljenja. Jezersko blato, takođe je, lekovito. Stroncijum je njegov glavni sastojak, koji pri srastanju kostiju. Zato se lečenje u ovoj banji obavlja kupanjem u zagrejanoj vodi (toplo kupatilo) i oblogama zagrejanog mineralnog mulja (blatno kupatilo).

Banja Vrdnik

Banja Vrdnik

Banja Vrdnik Vrdnik, opština Irig. za koju su posebno značajne termomineralne vode. Posebno se izdvaja izvor kisele i izvor termalne vode. Izvor kisele mineralne vode nalazi se u dolini vrdničkog potoka. Ovaj izvor je otkriven 1953. godine i davao je oko 50 litara vode na minutu, temperature 15,5 °C. Drugi izvor termalne vode pojavio se kada je voda poplavila južno okno rudnika mrkog uglja u Vrdniku.

Voda je klasifikovana kao natrijum-magnezijum-hidrokarbonatno-sulfidna homeoterma. Temperatura vode je 32,8 °C, i uspešno se primenjuje kod lečenja reumatizma, za postoperativnu rehabilitaciju i drugo. Početak zdravstvenog turizma datira iz vremena neposredno posle otkrića vode. Vrdnički rudari su još pre Drugog svetskog rata iskopali dva bazena 20h10 i 10h6 metara, a posle 2. svetskog rata zatvoreni bazen 14h8 metara i koristili za lekovite kupke. Kasnije, voda se počinje koristiti uz savremene metode lečenja, tako je Vrdnik postao zdravstveno-banjski i rekreacioni centar.

Banja Stari Slankamen

Banja u Starom Slankamenu

Banja Stari Slankamen Stari Slankamen, opština Inđija; je najstarija u Vojvodini. Nalazi se na krajnjim istočnim obroncima Fruške gore, koji se završavaju strmim odsekom, na desnoj obali Dunava, naspram ušća Tise u Dunav. Prvi bunar iskopan je 1702. godine i nazvan Tursko kupatilo a voda se kao lekovita koristila za bolne i nevoljne. Prvu analizu vode uradio je univerzitetski profesor dr Srećko Bošković 1899. godine. Shvativši značaj ove vode, 1903. godine članovi akcionarskog društva Slanjača započeli su prve aktivnosti na izgradnji banje. Tada je iskopan bunar dubine 3,54 m iz koga se sve do današnjih dana voda eksploatisala. Godine 1906. započeo je upis akcija za izgradnju banje. Tim sredstvima izgrađen je hotel na dva sprata, sa kursalonom u prizemlju. Pored hotela podignuti su depadans i restoran sa verandom i terasom sa pogledom na Dunav.

Banja Rusanda

Banja Rusanda

Banja Rusanda Melenci, opština Zrenjanin. je jedna od najstarijih banja u Vojvodini. Smeštena je na severnoj obali jezera Rusanda, okružena širokim zelenim pojasom, na 16 km od Zrenjanina. Banja je nastala zahvaljujući isceliteljskim svojstvima vode i blata iz jezera Rusanda. Jezero Rusanda formirano je u mrtvaji (napuštenom koritu) Tise. Površina mu je 4 km². U normalnim uslovima dubina vode iznosi 0,5-1,5 m. Dno je prekriveno žitkim, plavocrvenim muljem debljine 0,5-1,0 m. Blato je veoma čisto, pretežno neorganskog sastava, sa sadržajem sumporvodonika. Na dnu jezera nalazi se nekoliko izvora mulja (žmiravca) koji su aktivni i kada jezero presuši. Iz jednog od tih hladnih blatnih izvora blato se decenijama vadi za potrebe banje. Voda jezera je murijatična (NaCl), salinična (Na2SO4) i alkalna (NaHCO3). Ukupna mineralizacija vode u proseku iznosi oko 4 g/l, ali se menja zavisno od letnjih isparenja i prolećnog priliva vode. Mutnog je izgleda, neprijatnog ukusa i mirisa, pa otuda i oskudan biljni i životinjski svet u njoj.

Lokaliteti koja nose oznaku „banja”

Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad

Pored ovih banja postoji i nekoliko lokaliteta koji se nazivaju banjama i mogu se smatrati kao potencijalni lokaliteti za razvoj banje, u koje spadaju:

• Jodna banja Novi Sad ili Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad zdravstevena je ustanova u Novom Sadu, u Futoškoj ulici br. 68.. To je savremena reumatološka bolnica i jedina specijalizovana ustanova ove vrste u Vojvodini.

• Jodna banja Bečej (jodno kupatilo),
• Jodna banja Novi Sad (jodno kupatilo),
• Temerinska banja,
• Bezdanska Banja.

Banje i javna kupatila koja više ne postoje

Banja i javnih kupatila, koji su ranije postoja, a vremenom su prestala da rade, a neke su i potpuno razrušene, zbog loše opremljenosti i prestanka ulaganja u njihov dalji razvoj:

• Jermenovci,
• Zmajevo,
• Kupinovo,
• Orlovača,
• Ostojićevo,
• Omoljica...

Spisak lokaliteta

U Vojvodini se danas termomineralne vode koriste ili su u nekom ranijem periodu korišćene na 23 lokaliteta, računajući i bazene i kupatila od lokalnog značaja.

Pregled hidrotermalnih sistema Vojvodine koji se danas koriste ili su korišćeni u nekom ranijem periodu

Red br.	Naziv sistema (lokalitet - mesto)	Opt. izdaš (l/s)	Temp. vode ( C)	Početak korišćenja	Korisnik	Svrha korišćenja
1.	Karađorđevo	2,17	34	1978.	Vojska Srbije	Zatvoren bazen za rekreaciju
2.	Palić jezero	5,00	45	1987	Hotel Jezero	Zagrevanje prostorija hotela
3.	Palić jezero	12,17	48	1985	RO 'Akumulacija'	Otvoren sport. rekreac.bazen
4.	Subotica-Dudova šuma	4,83	35	1984	Zavod za tehn.kult.	Otvor.sport. rekreat.centar
5.	Kanjiža (dve bušot.)	5,00 14,00	41 65	1981 1986	Banja Kanjiža	Zagrevanje banje, balneoterapija
6.	Kula	9,50	50	1981	Centar za fiz. kult.	Otvoreni bazeni
7.	Kula	8,50	51	1985	FVT Sloboda	Tehnološka voda
8.	Kula	8,33	53	1984	Fabr. kože Eterna	Tehnološka topla voda
9.	Prigrevica banja	20,83	54	1983	Banja 'Junaković'	Zagrevanje banje, balneoterapija
10.	Vrbas	3,50 4,33	39 51	1986	Zavod za fiz.kult.	Zatvoren rekreacioni bazen
11.	Srbobran	11,67	63	1984	RO Elan	Zagrevanje staklenika
12.	Bečej	1,16	-		Jodna banja	Balneoterapija
13.	Bečej	19,45	65	1988	OSC Mladost	Zagr.prost.topl. vode i bazena
14.	Temerin	20,00	41	1987	Mesna zajednica	Otvoreni bazeni
15.	Bački Petrovac	7,83	45	1987	Inst.za hmelj	Zagrev. prostorija, sušenje bilja
16.	Čelarevo	5,00	31	1996	Tekst.komb. Dunav	Zatvoreni bazen u motelu Dunav
17.	Kikinda	15,17	51	1985	Sv. farma 'Jedinstvo'	Zagrevanje svinjogojske farme
18.	Kikinda-Šumice	6,17	50	1984	KRO 6 oktobar	Zagrevanje plastenika
19.	Mokrin	10,50	51 1984		DP 'Mokrin'	Zagrevanje svinjogojske farme
20.	Melenci	10,33	33	1985	Banja Rusanda	Balneoterapija
21.	Banatsko Veliko Selo	10,00	43	1987	DP 'Kozara'	Zagrevanje svinjogojske farme
22.	Banatsko Veliko Selo	6,67	45	1990	IPP Banat	Zagr.poslovnih prostorija
23.	Devojački bunar	10,00	25	1986	Ugo. pred.	Otvoreni bazeni

Literatura

• Perić J.(1982). Studija o rezultatima geotermalnih istraživanja u Dublju, Fond stručne dokumentacije Instituta za hidrogeologiju Rudarsko geološkog fakulteta univerziteta u Beogradu, Beograd
• Marković B, Veselinović M, Anđelković J, Stevanović P, Roglić Č, Obradinović Z.(1985). Tumač i OGK SFRJ, list Beograd, 1:100 000, Beograd
• Milivojević M., Perić J. (1987).Energetska potencijalnost hidrogeotermalnih resursa Mačve, Komitet za geofiziku SITRGMJ, Beograd
• Milivojević M. i dr.(1992).Geothermal atlas of Europe, Geoforschungszentrum, Potsdam Publ., 1. Potsdam, Berlin
• Karić M., Blagojević R., Škundrić N.(2007).Ekonomičnost geotermalne toplotne pumpe u sistemu podnog grejanja, Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr.Engng. Vol. 33, No. 1-2, 447-455, Novi Sad
• Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve, Magistarska teza, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Matić I. (2010). Projekat detaljnih hidrogeoloških istraživanja za potrebe višenamenskog korišćenja podzemnih voda u bloku 65 na Novom Beogradu, RGF, Beograd
• Matić I. (2011). Elaborat o rezervama podzemnih voda na izvorištu firmi “Agro Development” i “Farley Investors” u Bloku 65 na Novom Beogradu,RGF, Beograd
• Babič D. (2012). Izveštaj o granulometrijskom i mineraloškom pručavanju taloga sa obloga izmenjivača toplote,RGF, Beograd
• Matić I., Vujasinović S., Sorajić S.,Marić N., Drašković D., Ćurčić S., Vulić N.(2012). Očuvanje podzemnih vodnih resursa kod korišćenja subgeotermalne energije na Novom Beogradu, XIV srpski simpozijum o hidrogeologiji, Zlatibor
• Milenić D., Vranješ A.(2012). Izrada hidrogeoloških dubleta kao optimalnog načina eksploatacije i korišćenja subgeotermalnih resursa, XIV srpski simpozium o hidrogeologiji, Zlatibor
• Matić I. (2015). Projekat detaljnih hidrogeoloških istraživanja za potrebe višenamenskog korišćenja podzemnih voda u bloku 65 na Novom Beogradu, II-a faza, NIK doo. Beograd
• Kuebert M. (2015). Durchführung und Auswertung eines Thermal Response Tests an einer Erdwärmesonde Thermische Simulation des Erdwärmesondenfeldes Bauvorhaben Hilton in Belgrad, tewag-Technologie - Erdwaermeanlagen - Umweltschutz GmbH., Stazach
• Matić I.(2016). Elaborat o rezervama podzemnih voda na izvorištu firme “Farley investors” u bloku 65 na Novom Beogradu (bunari EB-2 i EB-3)-II-a faza. NIK doo., Beogad
• Matic I., Tanaskovič I. (2016).Projekat hidrogeoloških istraživanja za potrebe višenamenskog korišćenja podzemnih voda i geotermalne energije u hotelu visoke kategorije u Beogradu Kralja Milana 35, KP 5150. KO Vračar. Gea Water Work doo, Smederevo
• Kovačević G.,Marković Z.,Antić D.,CakićG.(2016). Projekat mašinskih toplotnih sondi TT instalacija, Hotel Hilton. Swiss Term d.o.o., Beograd
• Matić, I., Šamšalović, S., Ćurčić, S., Kovačević, G., Marković, Z., & Tanasković, I. (2017). Mogućnosti i načini korišćenja subgeotermalne energije u Beogradu.KGH – Klimatizacija, Grejanje, Hlađenje, 46(1), 69-76. . doi:10.24094/kghc.017.46.1.69.  , Beograd

Spoljašnje veze

• „Banje u Vojvodini - Banje na sveru Srbije - Banje Vojvodine :: Banje u Srbiji :: Spa, Wellness & Smeštaj, Lečenje, Odmor, Rehabilitacija :: Položaj” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-05-27.