Бања Ковиљача

Бања Ковиљача
Парк у Бањи Ковиљачи
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Лозница
Географски подаци
Географске координате	44° 30′ 27" СГШ 19° 09′ 18" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	128 m
Становништво (2002)
број становника	6340
Остали подаци
Поштански број	15316
Позивни број	015
Регистарска ознака	LO
Бања Ковиљача  Бања Ковиљача на мапи Србије

Бања Ковиљача је градско насеље у општини Лозница у Мачванском округу. Према попису из 2002. било је 6340 становника (према попису из 1991. било је 5516 становника).

Географија

Бања Ковиљача се налази у западној Србији на надморској висини од 128m, у региону који се назива Подриње по реци Дрини која кроз њега протиче. Природа овог региона је богата и разноврсна. Томе доприносе Јадар, Лешница, Рачевина, Азбуковица и велика пространства североисточне Босне. Кроз мозаик средње високих планина (Гучево, Борања, Соколске планине, Цер), ка пространим равницама Мачви и Семберији, тече бистра и кривудава Дрина. Недалеко од реке, у подножју шумовитог Гучева (779 m), уз магистрални пут Зворник-Лозница, налази се Бања Ковиљача, бања под легендарним Ковиљкиним Градом, чији се трагови и данас запажају. На Подриње се ка северу настављају брдовити Јадар, благо заталасана Поцерина и плодна и заравњена Мачва. Локацију Бање Ковиљаче одредили су многи елементи природне средине. Најважнији су Дрина, која се код Малог Зворника давно могла пребродити, Гучево, шумовита планина која је била склониште од непријатеља, равница која је омогућавала прехрану становништа и термоминерална вода која је служила и која и данас служи исцељењу болести.

Саобраћај: До Бање Ковиљаче се друмски стиже аутопутем Београд-Рума а затим регионалним путем Рума-Шабац-Лозница-Бања Ковиљача (143 km). У Бањи постоји железничка станица на прузи Београд-Мали Зворник, али њом саобраћају само локални возови. Најближи аеродром је у Београду (око 135 km). Гранични прелаз ка Босни и Херцеговини је удаљен 5 km.

Историја

Археолошка истраживања су показала да је простор Бање Ковиљаче био давно насељен. Има остатака по којима се закључује да је ту било велико римско насеље Гензис (Genzis). У средњем веку, под зидинама Ковиљкиног града, народ је масовно походио изворе лековите воде. Из тог периода и потиче први писани документ (1533), где се Бања спомиње као сеоско насеље у нахији Бохорина.

Римски камен изнад Бање Ковиљаче, Ковиљкин град

У XVIII веку богати Турци из Мачве и Подриња долазили су на излете у овај крај. Постоје подаци да су Турци „зворничани“ 1720. године саградили један објекат-купатило за лечење жена, као и да је и пре тога коришћено лековито блато. Некада је народ називао Смрдан бара или Смрдан бања због смрдљиве баре која је била ту где је сумпоровита вода сама избијала на површину и годинама и вековима, у риту, створила природно црно сумпоровито блато, одакле је избијао и ширио се смрад на „запаљен барут“ или „трула јаја“ - на сумпорводоник. Преко насеља Смрдан, тј. преко изворишта термоминералне воде водио је каравански пут и постоји предање да су лековитост Смрдљиве баре открили пратиоци једног каравана, који су морали да оставе свог изнемоглог и рањавог товарног коња. Коњ је једва ходао, падао је од изнурености и ваљао се у црном муљу и блату и лежао у топлој сумпоровитој води. Када се караван враћао нашли су свог коња излеченог како пасе траву. Тако је лековитост бање откривена.

Туристичке информације

Купатило Краља Петра I - разгледница из 1930. године

Гучево, је шумовита планина која је наткрила Бању Ковиљачу с јужне стране. Планина и Бања су два недељива појма, јер се условљавају и на сто начина спајају и прожимају. Гучево се пружа правцем северозапад-југоисток и од Ковиљаче до планине Борања достиже дужину од 15 километара. Највиши врх Гучева назива се Црни Врх и његова надморска висина је 779 метара. Геолози су установили да је Гучево израђено од различитих стена, међу којима су кречњаци и пешчари. У давној прошлости, на Гучеву је било раседање терена, што је од значаја за појаву термоминералних вода. За потребе туриста и излетника на Гучеву има неколико смештајних и угоститељских објеката. Гучево је богато изворима хладне, чисте и питке воде. Од извора настају мали потоци, над којима се дижу висока стабла пространих букових шума. На врху Гучева је подигнута је Спомен-костурница погинулих 1914. године у борби на овој планини. Пропланак око Спомен-костурнице је изванредан видиковац. Као на длану простором доминира Дрина текући великим меандрима између Мачве и Семберије.

Тршић је село на само 9 km југоисточно од Лознице, родно место просветитеља и великана српске књижевности и културе Вука Стефановића Караџића. У селу се налази етнографски парк са спомен кућом и више објеката народне архитектуре. Цео етно парк је смештен у живописној долини речице Жеравија. Средишње место овог особитог етнографског споменпарка је Вукова кућа, заправо реконструисана кућа породичне задруге са окућницом, какве су биле уобичајене у XIX веку.

Средњовековни манастир Троноша, се налази на четири километра од Тршића. Подигнут је 1317. године као задужбина Катарине, жене краља Драгутина, праунука Немањиног. Црква у манастиру је обновљена 1559. године, а у њему је 1791. године монах Јосиф написао познати Троношки летопис, чија се копија чува у манастиру а оригинал се налази у Бечу. Манастир је био место Вуковог раног школовања.

Манастир Св. Никола у Соко граду, се налази на самој граници три општине (Љубовија, Крупањ и Мали Зворник). Подигнут је 2000. године у непосредној близини средњовековног Соко Града из XV века, познатог као последње турско утврђење у Србији. Околина манастира је богата бујном и нетакнутом природом, којом доминирају висови и водопади.

Манастир Чокешина Овај споменик културе и расадник писмености смештен је испод Церског виса Кумовца и брда Старца. Ктитор манастира био је мачвански властелин Богдан Чокешу у 15. веку. Већ почетком 18. века манастир је био расадник писмености у коме су учили младићи из околних мачванских, поцерских и јадарских села. У ратовима је манастир неколико пута паљен и рушен, али га је народ увек подизао. Манастир је сведок и чувеног боја против Турака 16. априла 1804. године, у коме су изгинула браћа Недићи са 300 бораца. Ова погибија се у историји пореди са погибијом спартанаца на Термопилима. Леополд Ранке, познати немачки историчар у свом делу „Српска револуција“ назива браћу Недиће Српским Леонидама.

У Бањи Ковиљачи се налази Центар за азил.

Демографија

У насељу Бања Ковиљача живи 5028 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,1 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 1972 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 2260 1953. 2960 1961. 4023 1971. 5199 1981. 5478 1991. 5516 5311 2002. 6648 6340

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			6.092	96,08%
Роми			107	1,68%
Црногорци			25	0,39%
Југословени			17	0,26%
Хрвати			15	0,23%
Муслимани			8	0,12%
Македонци			6	0,09%
Мађари			3	0,04%
Руси			2	0,03%
Румуни			2	0,03%
Албанци			2	0,03%
Немци			1	0,01%
Буњевци			1	0,01%
непознато			19	0,29%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	69			81
80+	27			50
75-79	73			125
70-74	129			188
65-69	171			211
60-64	160			189
55-59	128			142
50-54	210			222
45-49	281			293
40-44	226			243
35-39	210			207
30-34	175			210
25-29	180			206
20-24	217			204
15-19	256			216
10-14	205			213
5-9	173			174
0-4	126			150
просек	38.1			40.3

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 600 824 1090 1594 1700 1816 1972

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 360 482 373 468 159 103 20 4 1 2 3.01

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	2512	778	1529	108	79	18
Женски	2787	581	1565	479	152	10

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	955	31	-	-	314	36	63	89	59	88
Женски	656	9	-	-	138	9	13	97	56	19
Оба	1611	40	-	-	452	45	76	186	115	107
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	20	42	28	65	27	-	-	89
Женски	9	17	20	57	164	14	-	-	34
Оба	13	37	62	85	229	41	-	-	123

Галерија

• 

  Купатило краља Петра I Карађорђевића

• 

  Фонтана у средини парка

• 

  Хотел Далмација

• 

  Хотел Херцеговина

• 

  Курсалон

• 

  Цитадела

• 

  Једна он многих напуштених вила

• 

  Вила Босна такође напуштена

У Бањи Ковиљачи се лече

• све врсте реуматских болести
• посттрауматска стања
• стања после операције кичме и уграђивања ендопротезе кука и колена
• оштећења моторног неурона
• гинеколошка обољења (стерилитет)

Манифестације

• Ђачки Вуков сабор - Мај, Тршић
• Мићини дани - јуни, Лозница
• Вуков сабор - септембар, Тршић
• Цвијићеви дани - октобар, Лозница
• Ликовна колонија - Бања Ковиљача, Специјална болница за рехабилитацију
• Међународни фолклорни фестивал „Европа игра“ - август, Бања Ковиљача, Лозница

Види још

• Центар за азил у Бањи Ковиљачи

Спољашње везе

• banjakoviljaca.org
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Краљ Петар из Курсалона наредио мобилизацију („Блиц“, 28. август 2011)