Бања Ковиљача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Ковиљача.
Бања Ковиљача

Парк у Бањи Ковиљачи
Парк у Бањи Ковиљачи

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Мачвански
Град Лозница
Становништво
Становништво (2011) 5151
Положај
Координате 44°30′27″N 19°09′18″E / 44.5075, 19.155
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 128 m
Бања Ковиљача на мапи Србије
{{{alt}}}
Бања Ковиљача
Бања Ковиљача на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 15316
Позивни број 015
Регистарска ознака LO


Координате: 44° 30′ 27" СГШ, 19° 09′ 18" ИГД

Бања Ковиљача је градско насеље града Лознице у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 5151 становника.

Географија[уреди]

Бања Ковиљача се налази у западној Србији на надморској висини од 128m, у региону који се назива Подриње по реци Дрини која кроз њега протиче. Природа овог региона је богата и разноврсна. Томе доприносе Јадар, Лешница, Рачевина, Азбуковица и велика пространства североисточне Босне. Кроз мозаик средње високих планина (Гучево, Борања, Соколске планине, Цер), ка пространим равницама Мачви и Семберији, тече бистра и кривудава Дрина. Недалеко од реке, у подножју шумовитог Гучева (779 m), уз магистрални пут Зворник-Лозница, налази се Бања Ковиљача, бања под легендарним Ковиљкиним Градом, чији се трагови и данас запажају. На Подриње се ка северу настављају брдовити Јадар, благо заталасана Поцерина и плодна и заравњена Мачва. Локацију Бање Ковиљаче одредили су многи елементи природне средине. Најважнији су Дрина, која се код Малог Зворника давно могла пребродити, Гучево, шумовита планина која је била склониште од непријатеља, равница која је омогућавала прехрану становништа и термоминерална вода која је служила и која и данас служи исцељењу болести.

Саобраћај: До Бање Ковиљаче се друмски стиже ауто-путем Београд-Рума а затим регионалним путем Рума-Шабац-Лозница-Бања Ковиљача (143 km). У Бањи постоји железничка станица на прузи Београд-Мали Зворник, али њом саобраћају само локални возови. Најближи аеродром је у Београду (око 135 km). Гранични прелаз ка Босни и Херцеговини је удаљен 5 km.

Историја[уреди]

Археолошка истраживања су показала да је простор Бање Ковиљаче био давно насељен. Има остатака по којима се закључује да је ту било велико римско насеље Гензис (Genzis). У средњем веку, под зидинама Ковиљкиног града, народ је масовно походио изворе лековите воде. Из тог периода и потиче први писани документ (1533), где се Бања спомиње као сеоско насеље у нахији Бохорина.

Римски камен изнад Бање Ковиљаче, Ковиљкин град

У XVIII веку богати Турци из Мачве и Подриња долазили су на излете у овај крај. Постоје подаци да су Турци „зворничани“ 1720. године саградили један објекат-купатило за лечење жена, као и да је и пре тога коришћено лековито блато. Некада је народ називао Смрдан бара или Смрдан бања због смрдљиве баре која је била ту где је сумпоровита вода сама избијала на површину и годинама и вековима, у риту, створила природно црно сумпоровито блато, одакле је избијао и ширио се смрад на „запаљен барут“ или „трула јаја“ - на сумпорводоник. Преко насеља Смрдан, тј. преко изворишта термоминералне воде водио је каравански пут и постоји предање да су лековитост Смрдљиве баре открили пратиоци једног каравана, који су морали да оставе свог изнемоглог и рањавог товарног коња. Коњ је једва ходао, падао је од изнурености и ваљао се у црном муљу и блату и лежао у топлој сумпоровитој води. Када се караван враћао нашли су свог коња излеченог како пасе траву. Тако је лековитост бање откривена.

Туристичке информације[уреди]

Купатило Краља Петра I - разгледница из 1930. године

Гучево, је шумовита планина која је наткрила Бању Ковиљачу с јужне стране. Планина и Бања су два недељива појма, јер се условљавају и на сто начина спајају и прожимају. Гучево се пружа правцем северозапад-југоисток и од Ковиљаче до планине Борања достиже дужину од 15 километара. Највиши врх Гучева назива се Црни Врх и његова надморска висина је 779 метара. Геолози су установили да је Гучево израђено од различитих стена, међу којима су кречњаци и пешчари. У давној прошлости, на Гучеву је било раседање терена, што је од значаја за појаву термоминералних вода. За потребе туриста и излетника на Гучеву има неколико смештајних и угоститељских објеката. Гучево је богато изворима хладне, чисте и питке воде. Од извора настају мали потоци, над којима се дижу висока стабла пространих букових шума. На врху Гучева је подигнута је Спомен-костурница погинулих 1914. године у борби на овој планини. Пропланак око Спомен-костурнице је изванредан видиковац. Као на длану простором доминира Дрина текући великим меандрима између Мачве и Семберије.

Тршић је село на само 9 km југоисточно од Лознице, родно место просветитеља и великана српске књижевности и културе Вука Стефановића Караџића. У селу се налази етнографски парк са спомен кућом и више објеката народне архитектуре. Цео етно-парк је смештен у живописној долини речице Жеравија. Средишње место овог особитог етнографског споменпарка је Вукова кућа, заправо реконструисана кућа породичне задруге са окућницом, какве су биле уобичајене у XIX веку.

Средњовековни манастир Троноша, се налази на четири километра од Тршића. Подигнут је 1317. године као задужбина Катарине, жене краља Драгутина, праунука Немањиног. Црква у манастиру је обновљена 1559. године, а у њему је 1791. године монах Јосиф написао познати Троношки летопис, чија се копија чува у манастиру а оригинал се налази у Бечу. Манастир је био место Вуковог раног школовања.

Манастир Св. Никола у Соко граду, се налази на самој граници три општине (Љубовија, Крупањ и Мали Зворник). Подигнут је 2000. године у непосредној близини средњовековног Соко Града из XV века, познатог као последње турско утврђење у Србији. Околина манастира је богата бујном и нетакнутом природом, којом доминирају висови и водопади.

Манастир Чокешина Овај споменик културе и расадник писмености смештен је испод Церског виса Кумовца и брда Старца. Ктитор манастира био је мачвански властелин Богдан Чокешу у 15. веку. Већ почетком 18. века манастир је био расадник писмености у коме су учили младићи из околних мачванских, поцерских и јадарских села. У ратовима је манастир неколико пута паљен и рушен, али га је народ увек подизао. Манастир је сведок и чувеног боја против Турака 16. априла 1804. године, у коме су изгинула браћа Недићи са 300 бораца. Ова погибија се у историји пореди са погибијом спартанаца на Термопилима. Леополд Ранке, познати немачки историчар у свом делу „Српска револуција“ назива браћу Недиће Српским Леонидама.

У Бањи Ковиљачи се налази Центар за азил.[1] Од значаја је и спортско-рекреативни комплекс „Сунчана река“.[2]

Демографија[уреди]

У насељу Бања Ковиљача живи 5028 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,1 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 1972 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2260 [3]
1953. 2960
1961. 4023
1971. 5199
1981. 5478
1991. 5516 5311
2002. 6648 6340
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
6.092 96,08%
Роми
  
107 1,68%
Црногорци
  
25 0,39%
Југословени
  
17 0,26%
Хрвати
  
15 0,23%
Муслимани
  
8 0,12%
Македонци
  
6 0,09%
Мађари
  
3 0,04%
Руси
  
2 0,03%
Румуни
  
2 0,03%
Албанци
  
2 0,03%
Немци
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
непознато
  
19 0,29%


Галерија[уреди]

У Бањи Ковиљачи се лече[уреди]

  • све врсте реуматских болести
  • посттрауматска стања
  • стања после операције кичме и уграђивања ендопротезе кука и колена
  • оштећења моторног неурона
  • гинеколошка обољења (стерилитет)

Манифестације[уреди]

  • Ђачки Вуков сабор - Мај, Тршић
  • Мићини дани - јуни, Лозница
  • Вуков сабор - септембар, Тршић
  • Цвијићеви дани - октобар, Лозница
  • Ликовна колонија - Бања Ковиљача, Специјална болница за рехабилитацију
  • Међународни фолклорни фестивал „Европа игра“ - август, Бања Ковиљача, Лозница

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Кандахар у Бањи Ковиљачи („Политика“, 6. јун 2011)
  2. ^ Сунчана река: Обала која је разоружала Де Нира (Б92, 9. новембар 2013)
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :