Fransisko Havijer

Fransisko Havijer
Fransisko Havijer
Datum rođenja	(1506-04-07)7. april 1506.
Mesto rođenja	Dvorac Havijer, Kraljevina Navara
Datum smrti	3. decembar 1552.(1552-12-03) (46 god.)
Mesto smrti	Šangčuan ostrvo, Veliko Carstvo Ming
Pokret	Katolička crkva anglikanska zajednica Lutheranism

Fransisko Havijer (šp. Francisco Xavier; 7. april 1506 — 2. decembar 1552) je bio španski rimokatolički misionar i saosnivač jezuitskog reda. Rimokatolička crkva smatra da je posle svetog Petra on pokrstio najviše ljudi. Proglašen je svecem.

Rođen u Havijeru (Xavier na starošpanskom i navaro-aragonskom, ili Xabier, baskijska reč koja znači „nova kuća“), u Kraljevini Navari (u današnjoj Španiji), bio je pratilac Ignjatija Lojole i jednog od prvih sedam jezuita koji su se zavetovali na siromaštvo i čednost na Monmartru u Parizu 1534. godine. Vodio je opsežnu misiju u Aziji, uglavnom u Portugalskom carstvu na istoku, i bio je uticajan u radu evangelizacije, posebno u Indiji ranog modernog doba. On je bio intenzivno uključen u misionarske aktivnosti u portugalskoj Indiji. Godine 1546, Fransisko Havijer je u pismu upućenom portugalskom kralju Žoao III predložio osnivanje Goanske inkvizicije. Dok neki izvori tvrde da je on zapravo tražio specijalnog sveštenika čija bi jedina funkcija bila da promoviše hrišćanstvo u Goi, drugi se ne slažu sa ovom tvrdnjom.

Papa Pavle V proglasio ga je blaženim 25. oktobra 1619, a kanonizovao ga je papa Grgur XV 12. marta 1622. Godine 1624, postao je kopokrovitelj Navare. Poznat kao „apostol Indije“, „apostol Dalekog istoka“, „apostol Kine“ i „apostol Japana“, smatra se jednim od najvećih misionara od apostola Pavla. Papa Pije XI je 1927. objavio dekret „Apostoli u misijama“ kojim je Francisko Havijer, zajedno sa Terezom od Lizijea, imenovao kopokroviteljem svih inostranih misija.

Detinjstvo i mladost

Rođen je u porodičnom zamku Havijer blizu Sangese i Pamplone u kraljevini Navara. Bio je najmlađi sin savetnika kralja Navare. Kada je Fernando II od Aragona osvojio kraljevinu 1512. uništene su mnoge tvrđave, uključujući i Havijer, a zemlja je konfiskovana. Fransiskov otac je umro 1515.

Kada je imao 19 godina otišao je da studira na univerzitetu u Parizu, gde je diplomirao 1530. Tu je na fakultetu delio sobu sa Ignasijom de Lojolom. Na Lojolinu incijativu osmorica studenata osnivaju 15. avgusta 1534. u crkvi na Monmartru versko udruženje, koje će postati Družba Isusova ili jezuiti. Cilj im je bio misionarski rad ili gde god ih papa uputi. Jezuitski red je službeno osnovan papinom odlukom 1540.

Misionarski rad

Dvorac porodice Havijer, koji su jezuiti kasnije restaurisali

Kralj Žoao III od Portugalije je tražio jezuitske misionare za rad u portugalskoj istočnoj Indiji. Zbog toga je pozvao Fransiska Havijera. Krenuo je 7. aprila 1541. zajedno sa još dva jezuita i sa novim vicekraljem Martimom de Susom. Od avgusta 1541. do marta 1542. bili su na Mozambiku, a odatle su 6. maja 1542. došli do Goe, glavnog grada portugalskih indijskih kolonija. Havijer je bio apostolski nuncije i tri godine je delovao iz Goe.

Svoju prvu misionarsku aktivnost imao je među roniocima bisera Paravasima na istočnoj obali južne Indije. Posle toga orijentisao se na pokrštavanje kralja Travankora. Posetio je i Šri Lanku. Nezadovoljan rezultatima svoje misionarske aktivnosti, godine 1545. je zaplovio ka istoku. Planirao je da se bavi misionarskom aktivnošću na ostrvu Sulavesi. Stigao je u oktobru u Malaku 1545. i uzalud je čekao tri meseca brod za Sulavesi. Odustao je i 1. januara 1546. otplovio za ostrvo Ambon, gde je ostao do sredine juna. Posetio je i ostala Molučka ostrva, uključujući Ternat i Mor. Kratko nakon Uskrsa vratio se na Ambon, pa na Malaku. Bio je razočaran vođstvom u Goi, pa je pisao kralju Žoau III i tražio da se uspostavi inkvizicija u Goi. Inkvizicija je počela sa radom tek osam godina nakon njegove smrti.

Inicirao je promenu u istočnoj Indoneziji. Radio je od 1546—1547. na Molučkim ostrvima i postavio temelje stalne misije. Kada je on napustio Molučka ostrva, drugi su nastavili sa njegovim radom. Do 1560-ih bilo je 10.000 katolika u tom području, najviše na Ambonu. Do 1590-ih bilo ih je 50.000 do 60.000.

U decembru 1547. sreo je japanskog plemića Andžira iz Kagošime. Andžiro je čuo za Havijera, pa je putovao iz Japana da ga sretne. Andžiro je bio optužen za ubistvo u Japanu, pa je pobegao. Fransisku Havijeru Andžiro je otvorio srce i pričao mu je o svom bivšem životu i običajima i kulturi Japana. Andžiro je bio samuraj i zbog toga je bio pogodan prevodilac i vešt posrednik za Havijerovu misiju u Japanu. Havijer se interesovao za mogućnost misije u Japanu. Najpre je krstio Andžira, koji je postao Paulo de Santa Fe. Andžiro mu je pomogao da prevede nekoliko paragrafa hrišćanskog učenja na fonetski japanski, što je Havijer onda naučio napamet.

Vratio se 1548. u Indiju. Oko 15 meseci je bio zauzet raznim putovanjima i administracijom. Nije bio zadovoljan nehrišćanskim životom i ponašanjem dela Portugalaca. Napustio je Gou 15. aprila 1549. Zaustavio se u Malaki i posetio Kanton. Pratio ga je Andžiro, dva druga Japanca, Kozme de Tores i Huan Fernandez. Sa sobom je ponio i poklone za cara Japana, jer je nameravao da se predstavi kao apostolski nuncije.

Putovanja svetog Fransiska Havijera

Stigao je 27. jula 1549. do Japana, ali tek se 15. avgusta iskrcao kod Kagošime na ostrvu Kjušu. Srdačno je dočekan i boravio je kod porodice Andžiro do oktobra 1550. Zatim je boravio u Jamagučiju, a kratko pred Božić otišao je u Kjoto, ali nije uspeo da se sretne sa carem. Vratio se u Jamaguči marta 1551. i daimjo provincije mu je dozvolio da propoveda. Pošto nije tečno govorio japanski ograničio se na glasno čitanje prevoda katehizma. Monasi šingon budizma su ga lepo dočekali jer je za boga koristio jednu budističku reč. Kasnije je promenio ime za boga na japanskom. Havijer je dve godine radio dok nije uspostavio svoga naslednika jezuitu. Odlučio je da se vrati u Indiju. Vraćajući se zadesilo ga je nevreme, pa se zaustavio na jednom ostrvu blizu Kantona u Kini. Tu je sreo starog prijatelja jednog bogatog portugalskog trgovca Dijega Pereiru. Dijego mu je pokazao pismo jednoga Portugalca, koji je bio zatvoren u Kantonu i molio je da portugalski ambasador zamoli cara da ga puste. Havijer se vratio u januaru 1552. u Gou. Sa Pereirom je krenuo u aprilu 1552. za Kinu. Sebe je predstavljao kao apostolskog nuncija, a Pereiru kao portugalskog ambasadora. Na putu je uočio da je zaboravio papire, koji dokazuju da je on apostolski nuncije. U Malaki su imali problema sa jednim kapetanom, koji mu nije priznao da je nuncije, a ni Pereiri da je ambasador i zahtevao je da predaju poklone što nose kineskom caru.

Početkom septembra 1552. došao je do kineskog ostrva Šangčuana, oko 200 km jugozapadno od današnjeg Hong Konga. Tada ga je pratio jedan student jezuita Alvaro Fereira, Kinez Antonio i sluga. Oko sredine novembra poslao je Fereiru sa porukom da će otići u Kinu.

Smrt

Pozlilo mu je 21. novembra na ostrvu Šangčuan. Umro je 3. decembra 1552. u dobi od 46 godina. Bio je najpre sahranjen na kineskom ostrvu, zatim je telo odneseno na Malaku, pa u Gou. Danas se njegove mošti nalaze u Bazilici Hristova rođenja u Goi. Desna Havijerova podlaktica je izložena u glavnoj jezuitskoj crkvi u Rimu.

Literatura

• This article incorporates material from the Schaff-Herzog Encyclopedia of Religion
• Brodrick, James (1952). Saint Francis Xavier (1506–1552). London: Burns, Oates & Washbourne Ltd. str. 558. 
• Coleridge, Henry James (1872) [1876]. The life and letters of St. Francis Xavier. 1. London: Burns and Oates. Arhivirano iz originala 2008. g. Pristupljeno 04. 11. 2014. 
• De Rosa, Giuseppe (2006). Gesuiti (na jeziku: Italian). Elledici. str. 148. ISBN 9788801034400. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• George M. Moraes (1952): St. Francis Xavier, Apostolic Nuncio (1542-52), Bombay, Konkan Institute of Arts and Science, 35p.
• Jou, Albert (1984). The Saint on a Mission. Anand Press, Anand, India.
• Pinch, William R., "The Corpse and Cult of St. Francis Xavier, 1552–1623", in Mathew N. Schmalz and Peter Gottschalk ed. Engaging South Asian Religions: Boundaries, Appropriations, and Resistances (New York, State University of New York Press, 2011)
•  Astrain, Antonio (1909). „St. Francis Xavier”. Ur.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 6. New York: Robert Appleton Company. 
• Attwater, Donald (1965). The Penguin Dictionary of Saints. Penguin. 
• Davies, Stephen (2016). „Achille-Antoine Hermitte's surviving building”. Journal of the Royal Asiatic Society Hong Kong Branch. 56: 92—110. JSTOR jroyaaisasocihkb.56.92. 
• Duignan, Peter (1958). „Early Jesuit Missionaries: A Suggestion for Further Study”. American Anthropologist. 60 (4): 725—732. ISSN 0002-7294. JSTOR 665677. doi:10.1525/aa.1958.60.4.02a00090 . 
• Kadič, Ante (1961). „St. Francis Xavier and Marko Marulić”. The Slavic and East European Journal. 5 (1): 12—18. JSTOR 304533. doi:10.2307/304533. 
• Lach, Donald Frederick (1994). Asia in the making of Europe: A century of wonder. The literary arts. The scholarly disciplines. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-46733-7. 
• Neill, Stephen (2004) [1984]. A History of Christianity in India: The Beginnings to AD 1707. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521548854. 
• Pacheco, Diego (1974). „Xavier and Tanegashima”. Monumenta Nipponica. 29 (4): 477—480. ISSN 0027-0741. JSTOR 2383897. doi:10.2307/2383897. 
• Rao, R.P (1963). Portuguese Rule in Goa: 1510-1961. Asia Publishing House. 
• Sagredo, Iñaki (2006). Navarra: castillos que defendieron el Reino [Navarre: castles that defended the Kingdom] (na jeziku: španski). 1. Pamiela. ISBN 978-84-7681-477-2. 
• Guo, Nanyan (2020). Making Xavier's Dream Real: Vernacular Writings of Catholic Missionaries in Modern Japan (First English izd.). Tokyo: Japan Publishing Industry Foundation for Culture. ISBN 978-4-86658-134-7. 
• Jayne, Kingsley Garland (1911). „Xavier, Francisco de”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 28 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 882—883. 
• Andrew Dickson White (1896 first edition. A classic work constantly reprinted) A History of the Warfare of Science with Theology in Christendom, See chapter 13, part 2, Growth of Legends of Healing: the life of Saint Francis Xavier as a typical example.

Spoljašnje veze

• Official website of Basilica of Bom Jesus, Old Goa
• Basilica of Bom Jesus, Old Goa The Shrine of Saint Francis Xavier
• The Life of St. Francis Xavier Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2011)
• The life and letters of St. Francis Xavier
• Saint François Xavier
• Picture of Shangchuan island. The chapel marks the location of his death
• The Miracles of St Francis Xavier by John Hardon, SJ
• Brief History of Saint Francis Xavier
• Colonnade Statue St Peter's Square
• Fransisko Havijer na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Fransisko Havijer na sajtu LibriVox (jezik: engleski)