Hanza-Brandenburg W.13

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hanza-Brandenburg W.13
Hanza-Brandenburg W.13
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1917.
Dužina13,70
Razmah krila20,40 / 13,90
Visina4,23
Normalna poletna2.850
Klipno-elisni motor1 h Austro-Daimler 360
Snaga1 x 270 kW
Maks. brzina na Hopt150 km/h
Dolet950 km
Plafon leta2.000 m

Hanza-Brandenburg W.13 (nem. Hansa-Brandenburg W.13) je mornarički bombarder-izviđač napravljen u Nemačkoj. Avion je prvi put poleteo 1916. godine.[traži se izvor]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Razvoj avijacije i pomorskog ratovanja u toku Prvog svetskog rata stvorila je potrebu za hidroavionom izviđačem velikog dometa koji kad otkrije neprijateljski brod može da ga napadne bombama. Tako je na osnovu iskustva u gradnji hidroaviona Hanza-Brandenburg CC i W.18 inž. Ernst Hajnkel projektovao avion Hansa Brandenburg W.13 koji je po svojim konstruktivnim rešenjima bio veoma sličan prethodnim hidroavionima ali je po dimenzijama i snazi motora bio znatno veći avion. S obzirom na svoju namenu avion je bio dvosed, a posada mu se sastojala od pilota i strelca-izviđača. Nemačka mornarica nije prihvatila ovaj avion ali ga je prihvatila ratna mornarica Austrougarske. S obzirom da kapaciteti firme Hansa Brandenburg nisu bili dovoljni ni da pokriju potrebe Nemačke u avionima, a vlasnici Hansa Brandenburg i austrougarske firme UFAG iz Budimpešte su bili isti, proizvodnja aviona Hansa Brandenburg W.13 je prepuštana UFAG-u. Pored UFAG-a ovi avioni su se proizvodili i u austrougarskim firmama EFAG i Feniks ali su to bile male količine.[1]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Hansa Brandenburg W.13 je jednomotorni dvokrilni dvosedi bombardersko izviđački hidro avion. Avion je potpuno drvene konstrukcije trup je u obliku čamca obložen vodootpornim šperom, a krila su drvene konstrukcije presvučena platnom. Krila su četvrtastog oblika sa zaobljenim krajevima. Sa svake strane krila, avion je imao po dva para upornica u obliku slova V gledano sa prednje strane aviona. Ukrućivanje krila se postizalo unakrsno postavljenim čeličnim užadima sa zatezačima. Donja krila kod ovog aviona su nešto kraća od gornjih. Ispod donjih krila su postavljeni plovci koji obezbeđuju stabilnost pri uzburkanom moru. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. U među prostoru između krila je bio smešten šesto cilindarski linijski vodom hlađen motor Austro-Daimler AD12 snage 270 kW/360 KS koji je bio pričvršćen na čeličnu konstrukciju oslonjenu na trup aviona. Potisna elisa koja pokreće avion je dvokraka, napravljena od drveta fiksnog koraka. Kokpit pilota je bio otvoren i nalazio su u trupu aviona ispred krila, a u samom nosu aviona ispred pilota je sedeo strelac-izviđač koji je bio naoružan jednim pokretnim mitraljezom kalibra 7,92 mm.[2]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Hanza-Brandenburg W.13
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 1 napred
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Ukupna masa 600 kg
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Nemačka mornarica je kupila samo jedan primerak aviona Hanza-Brandenburg W.13 a Austrougarska mornarica je u decembru mesecu poručila o firme Hanza-Brandenburg 60 aviona ovog tipa. Od juna 1917. godine do marta 1918. godine isporučeno je samo 20 kompletnih aviona Hanza-Brandenburg W.13, dok su ostali avioni isporučeni bez motora, a motori Austro-Daimler 360 su montirani u arsenalu u Puli. Od firme UFAG je u januaru mesecu 1917. godine poručeno 58 ovih aviona koji su se licencno proizvodili u Budimpešti. Od juna 1917. do jula 1918. godine isporučeno je 42 primerka ovih aviona dok za ostale nije bilo motora. Bečka firma Feniks (nem. Phoenix) je napravila 8 aviona i to jedan kompletan a ostali su isporučeni bez motora. EFAG je napravio samo dva aviona tipa W.13. Ukupno je proizvedeno oko 130 primeraka ovih aviona a najveći problem su bili motori. Neki od isporučenih aviona bez motora su dobili motore u radionicama PV, bilo iz rezervi, bilo nabavljeni na neki drugi način. Proizvodnja avio motora u Austrougarskoj je pri kraju rata zapala u velike teškoće kako u pogledu kvantiteta tako i u pogledu kvaliteta proizvedenih motora. Motori Austro-Daimler AD12 su se u toku eksploatacije pokazali loše, mnogi motori su zaribali pa je obustavljena njihova proizvodnja, tako da je za kratko vreme polovina isporučenih aviona W.13 ostala bez agregata.

Avioni Hanza-Brandenburg W.13 su korišćeni u toku rata na Jadranskom moru u ratnim operacijama protiv Italijana, i pokazali su se veoma uspešnim pri korišćenju na razuđenoj obali Jadranskog mora. Austrougarska mornarica ih je koristila za namenu za koju su projektovani tj. obalsko izviđačke bombarderske zadatke. Ovi avioni su bili stacionirani u hidro bazama Pula i Kumbor u Boki kotorskoj. Na kraju rata preostale avione ovog tipa su zarobili Italijani, Francuzi i Jugosloveni a jedan primerak ovog aviona je iz italijanskog kontingenta završio u SAD gde je bio detaljno ispitan u fabrici za proizvodnju hidroaviona.

U jugoslovanskom PV (pomorskom vazduhoplovstvu Kraljevine SHS) su korišćena dva aviona tipa Hanza-Brandenburg W.13, jedan je bio iz originalne proizvodnje Hanza-Brandenburg a drugi je bio proizvod firme UFAG.[3] Ovi avioni su korišćeni kao obalski izviđači sve do polovine 20-ih godina 20. veka kada su ih zamenili domaći hidroavioni Ikarus IO. Hanza-Brandenburg W.13 je u jugoslovenskom PV popularno nazvan Velikog Brandenburg, za razliku od Malog Brandenburga koji je bio naziv za avion Hanza-Brandenburg W.18.[4]

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Hansa-Brandenburg W13 : Ask Biography”. Pristupljeno 29. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. januar 2012)
  2. ^ Haddow, George (2006). Hansa Brandenburg W.13 (na ((en))). Berkhamstead: Albatros Productions.
  3. ^ Petrović, Ognjan M. (2/2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)". Let - Flight 2: pp. 21-84. ISSN 1450-684X.
  4. ^ Avioni i hidroplani vazduhoplovstva vojske kraljevine Jugoslavije Hansa-Brandenburg W.13 (((sr)),((en))). airserbia.com.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Haddow, George (2006). Hansa Brandenburg W.13 (na jeziku: (jezik: engleski)). Berkhamstead: Albatros Productions. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 428. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  • Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Haberfellner, Wernfried; Schroeder, Walter (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden: Falken-Verlag E.Sicker KG. ISBN 3 8068 0391 9. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (na jeziku: (jezik: hrvatski)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Oštrić, Šime; Micevski, Milan (2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). SRB-Beograd: Galerija '73. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hanza-Brandenburg W.13 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханза-Бранденбург_W.13&oldid=27700635”