Hose de San Martin
| Hose de San Martin | |
|---|---|
.jpg) San Martin | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 25. februar 1778. |
| Mesto rođenja | Japeju, Vicekraljevstvo Rio de la Plata |
| Datum smrti | 17. avgust 1850. |
| Mesto smrti | Bulonj na Moru, Francuska |
Hose de San Martin (šp. José de San Martín; Japeju, 25. februar 1778 — Bulonj na Moru, 17. avgust 1850) bio je argentinski general. Njegovi vojni pohodi bili su presudni za pobedu pobornika nezavisnosti u Argentini, Čileu i Peruu.[1] Zajedno sa Simonom Bolivarom smatra se za najznačajnijeg borca Južne Amerike protiv španske kolonijalne vlasti.
U Argentini je stekao titulu „Oca nacije“ (Padre de la Patria) i smatra se nacionalnim herojem. U Peruu je poznat kao „osnivač slobodnog Perua“ i „osnivač Republike i generalisimus“ (Fundador de la Libertad del Perú, Fundador de la República y de Generalísimo de las Armas). U Čileu mu je dodeljena najviša vojna titula (Capitán General).
Biografija[uredi | uredi izvor]
Bio je sin španskog vojnika i kreolke. Vojno obrazovanje sticao je u Madridu a od 11 do 20 godine služio je u Evropi i Africi. Godine 1812. vratio se u Buenos Ajres kao oficir španske vojske. Do tada je već bio stekao ratno iskustvo kao komandant vojne jedinice u sukobu sa Francuzima. Kao pukovnik pristupio je oslobodilačkom pokretu i organozovao je vojsku predvodeći je u prvim borbama protiv Španaca 1813. godine. Osujetio je špansko iskrcavanje u San Lorensu (kod Parane). Organizator je čuvene Andske vojske i velikog vojnog podviga kada je prešavši Ande oslobodio Čile (1818) i Peru (1820) i bio šef država. Borio se sa promenljivom ratnom srećom. Posle sukoba sa Bolivarom povukao se u privatan život u Evropi. Vratio se u zemlju 1828. ali je odustao od iskrcavanja u Buenos Ajres zbog tadašnjih političkih sukoba. Vratio se u Francusku u kojoj je umro slep i zaboravljen.
Mladost[uredi | uredi izvor]
Otac Hozea de San Martina, Huan de San Martin,[2] sin Andresa de San Martina i Isidore Gomez, rođen je u gradu Servatos de la Kueza, u sadašnjoj provinciji Palensija (bivša Kraljevina Leon u Španiji) i bio je viceguverner departmana. On je služio kao vojno lice Španske krune, a 1774. godine imenovan je za guvernera departmana Japeju, dela mije vlade u Guaraniju, formirane da upravlja sa trideset guaranskih jezuitskih misija, nakon što je Karlos III proterao taj red iz Amerike 1767. Sedište reda bilo je u Japejuskoj redukciji, i Gregorija Matoras del Ser. Hose je rođen u Japeju, Korijentes, indijanskoj redukciji Gvarana.[3] Tačna godina njegovog rođenja je sporna, jer nema podataka o njegovom krštenju. Kasniji dokumenti formulisani tokom njegovog života, poput pasoša, zapisa o vojnoj karijeri i dokumentacije o venčanju, dali su mu različite uzraste. Većina ovih dokumenata ukazuje da je njegova godina rođenja 1777. ili 1778.[4] Porodica se preselila u Buenos Ajres 1781. godine, kada je San Martin imao tri ili četiri godine.
Huan je zatražio premeštaj u Španiju, napuštajući Ameriku 1783. Porodica se nastanila u Madridu, ali pošto Huan nije mogao da stekne promociju, preselili su se u Malagu. Jednom u gradu, San Martin je upisan u Malašku crkvenu školu, započevši studije 1785.[5] Malo je verovatno da je završio šestogodišnje osnovno obrazovanje, pre nego što se 1789. godine pristupio Mursijskom puku, kada je navršio potrebnu starost od 11. godina. Vojnu karijeru započeo je kao pitomac u Mursijskoj pešadijskoj jedinici.[6]
Vojna karijera u Evropi[uredi | uredi izvor]
.jpg)
San Martin je učestvovao u nekoliko španskih kampanja u Severnoj Africi, boreći se između ostalih u Melilji i Oranu protiv Mavra 1791.[7] Njegov čin je podignut do podnarednika 1793. godine, kad je imao 15 godina. Pomorsku karijeru započeo je tokom Rata za drugu koaliciju, kada je Španija bila u savezu sa Francuskom protiv Velike Britanije, za vreme Francuske revolucije. Njegov brod Santa Dorotea zauzela je Kraljevska mornarica, koja ga je neko vreme držala kao ratnog zarobljenika. Ubrzo nakon toga, nastavio je borbe u južnoj Španiji, uglavnom u Kadizu i Gibraltaru u činu drugog kapetana lake pešadije. On je nastavio je da se bori protiv Portugalije na strani Španije u Apelsinovskom ratu 1801. Unapređen je u kapetana 1804.[8] Tokom boravka u Kadizu bio je pod uticajem ideja španskog prosvetiteljstva.[9]
Sa izbijanjem Poluostrvskog rata 1808. godine, San Martin je imenovan za ađutanta Franciska Marije Solana Ortiza de Rosasa. Rosas, za koga se sumnjalo da je francuski simpatizer, poginuo je u narodnom ustanku tokom koga je nadvladana kasarna, nakon čega je njegov leš vučen po ulicama. San Martin je raspoređen u armije Andaluzije i vodio je bataljon dobrovoljaca. U junu 1808. njegova jedinica se uključila u gerilske snage koje je predvodio Huan de la Kruz Morheon. On je skoro poginuo tokom bitke kod Arhonilje, ali ga je spasio narednik Huan de Dios. Dana 19. jula 1808, španske i francuske snage su se upustile u bitku kod Bajlena. Španska pobeda je omogućila armiji Andaluzije da napadne i zauzme Madrid. Za svoje postupke tokom ove bitke, San Martin je odlikovan zlatnom medaljom, a njegov čin je podignut u potpukovnika. Dana 16. maja 1811. borio se u bici kod Albuere pod komandom generala Vilijama Kar Beresforda. Do tada su francuske armije držale većinu Pirinejskog poluostrva pod svojom kontrolom, osim Kadiza.[10]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ John Lynch, San Martin: Argentine Soldier, American Hero (2009)
- ^ „El origen mestizo del general San Martín”. www.cedec.cl. 7. 1. 2007. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 25. 3. 2015.
- ^ Galasso 2000, str. 14–15.
- ^ Galasso 2000, str. 11–12.
- ^ Galasso 2000, str. 22–24.
- ^ Galasso 2000, str. 24.
- ^ Galasso 2000, str. 24–26.
- ^ Galasso 2000, str. 26–27.
- ^ Galasso 2000, str. 28.
- ^ Galasso 2000, str. 26–32.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lynch, John. San Martin: Argentine Soldier, American Hero
- Lynch, John. The Spanish American Revolutions 1808–1826 (2nd ed. 1986)
- Abad de Santillán, Diego (1965). Historia Argentina (na jeziku: španski). Buenos Aires: TEA (Tipográfica Editora Argentina).
- Camogli, Pablo; de Privitellio, Luciano (2005). Batallas por la Libertad (na jeziku: španski). Buenos Aires: Aguilar. ISBN 978-987-04-0105-6.
- Galasso, Norberto (2000). Seamos libres y lo demás no importa nada [Let us be free and nothing else matters] (na jeziku: španski). Buenos Aires: Colihue. ISBN 978-950-581-779-5.
- Mayochi, Enrique Mario. „San Martín visto por los artistas” [San Martín saw by artists] (na jeziku: španski). San Martín National Institute. Arhivirano iz originala 1. 6. 2012. g. Pristupljeno 14. 7. 2012.
- Documentos para la historia del Libertador General San Martín [Documents for the history of Liberator General San Martín] (na jeziku: španski). Buenos Aires: Instituto Nacional Sanmartiniano and Museo Histórico Nacional. 1953.
- Crow, John (17. 1. 1992). The Epic of Latin America. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 978-0-520-07723-2.
- Dellepiane, Carlos (1965). Historia militar del Perú [Military history of Peru] (na jeziku: španski). Buenos Aires: Círculo Militar.
- Espíndola, Adolfo (1962). San Martín en el Ejército Español en la península [San Martín in the Spanish Army in the peninsula] (na jeziku: španski). Buenos Aires: Comisión Nacional Ejecutiva del 150 Aniversario de la Revolución de Mayo.
- Harvey, Robert (2000). Liberators: Latin America's Struggle For Independence. New York: The Overlook Press, Peter Mayer Publishers. ISBN 978-1-58567-072-7.
- Higgins, James (2014). The Emancipation of Peru: British Eyewitness Accounts. Online at https://sites.google.com/site/jhemanperu
- Levene, Ricardo (1936). Historia de la Nación Argentina [History of the Argentine Nation] (na jeziku: španski). Buenos Aires: Editorial El Ateneo.
- Montes i Bradley, Ricardo Ernesto (1952). El agricultor José de San Martín [The farmer José de San Martín] (na jeziku: španski). Mexico: Editorial Perspectivas.
- Luna, Félix (2003). La independencia argentina y americana (na jeziku: španski). Buenos Aires: Planeta. ISBN 950-49-1110-2.
- Harvey, Robert. "Liberators: Latin America`s Struggle For Independence, 1810–1830". John Murray, London (2000). ISBN 0-7195-5566-3
- Rector, John Lawrence (2003). The History of Chile. Greenwood Publishing Group.
- Robertson, William Spence (1922). History of Latin-American Nations. Texas: D. Appleton and Company.
- Scheina, Robert L. (2003). Latin America's Wars. Brassey's.
- Van Dyke, Harry Weston (1912). Through South America. Texas: Thomas Y. Crowell Company.
- Barros Arana, Diego (1850). Estudios históricos sobre Vicente Benavides i las campañas del Sur: 1818–1822 (na jeziku: španski). Santiago, Chile: Imprenta de Julio Belin i Compañia.
- Barros Arana, Diego (1855). Historia Jeneral de la Independencia de Chile (na jeziku: španski). I—IV. Santiago, Chile: Imprenta del Ferrocarril.
- Barros Arana, Diego (1884—1902). Historia Jeneral de Chile (na jeziku: španski). I-XVI. Santiago, Chile: Rafael Jover.
- Castedo, Leopoldo (1954). Resumen de la Historia de Chile de Francisco Antonio Encina (na jeziku: španski). 2. Santiago, Chile: Empresa Editora Zig-Zag.
- Encina, Francisco Antonio (1940—1952). Historia de Chile: desde la prehistoria hasta 1891 (na jeziku: španski). I—XX. Santiago, Chile: Editorial Nascimento.
- Gay, Claudio (1856). Historia de la Independencia Chilena (na jeziku: španski). I & II. Paris, France: Imprenta de E. Thunot y Cia.
- Harvey, Robert. "Liberators: Latin America`s Struggle For Independence, 1810–1830". John Murray, London (2000). ISBN 0-7195-5566-3
- Herring, Hubert (1968). A History of Latin America
. New York, NY: Alfred A Knopf. - Prago, Albert (1970). The Revolutions in Spanish America. New York, NY: The Macmillan Company.
- Vicuña Mackenna, Benjamín (1849). El sitio de Chillán (na jeziku: španski). Santiago, Chile: Periodico La Tribuna.
- Vicuña Mackenna, Benjamín (1868). La guerra a muerte: memoria sobre las últimas campañas de la Independencia de Chile (1819–1824) (na jeziku: španski). Santiago, Chile: Imprenta Nacional. str. 562.
- Rojas, Ricardo (1945). San Martín: Knight of the Andes. New York: Doubleday, Doran & Company.
- Fisher, John R.; Kuethe, Allan J.; McFarlane, Anthony, ur. (1990). Reform and Insurrection in Bourbon New Granada and Peru. Baton Rouge and London: Louisiana State University Press. ISBN 080711569X.
- Anna, Timothy E. (1979). The Fall of the Royal Government in Peru. Lincoln and London: University of Nebraska Press. ISBN 0803210043.
- Walker, Charles F. (1999). Smoldering Ashes: Cuzco and the Creation of Republican Peru, 1780–1840. Durham and London: Duke University Press. ISBN 0822322935.
- Lecuna, Vincente (1951). „Bolívar and San Martín at Guayaquil”. The Hispanic American Historical Review. 31 (3): 369—393. JSTOR 2509398. doi:10.2307/2509398.
- Masur, Gehard (1951). „The Conference of Guayaquil” (PDF). The Hispanic American Historical Review. 31 (2): 189—229. JSTOR 2509029. doi:10.2307/2509029.
- Pigna, Felipe (2010). Libertadores de América. Buenos Aires: Planeta. ISBN 978-950-49-2420-3.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Novinski isečci na temu Hose de San Martin u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
