Hromozom
(1) hromatida;
(2) centromera;
(3) kratki krak
(4) dugi krak
Hromozomi su telašca karakterističnog oblika koja se u jedru mogu uočiti za vreme deobe. Najbolje se uočavaju za vreme metafaze / mitoze pa se tada i izučavaju i nazivaju metafazni hromozomi.
Građa metafaznog hromozoma[uredi | uredi izvor]
Svaki metafazni hromozom se sastoji od:
- dve sestrinske hromatide koje sadrže po jedan molekul DNK, i s obzirom da nastaju replikacijom, ti molekuli su potpuno jednaki po sadržaju gena; zato se hromatide nazivaju sestrinske;
- centromere ili primarnog suženja koje spaja hromatide.
Pored ovih delova, specifičnih za sve hromozome, poneki hromozomi mogu imati i sekundarno suženje. Akrocentrični hromozomi u humanom kariotipu imaju to suženje.
Vrste hromozoma[uredi | uredi izvor]
Po položaju centromere u hromozomu razlikuju se:
- metacentrični hromozomi, kod kojih je centromera postavljena medijalno, a p i q kraci su približno iste dužine. U obu grupu spadaju hromozomi: 1, 3, 16, 19, 20.
- submetacentrični hromozomi, kod kojih je centromera postavljana nešto niže nego što je to slučaj kod metacentričnih, pa je p krak nešto kraći od q kraka. U obu grupu spadaju hromozomi: 2, 4-12, 17, 18, X.
- akrocentrični hromozomi, kod kojih je centromera jako pomerena ka jednom kraju hromozoma, a p krak daleko kraći od q kraka. U ovu grupu spadaju hromozomi: 13, 14, 15, 21, 22, Y.
- telocentrični hromozomi, kod kojih se centromera postavljena na samom kraju hromozoma, odlikuje ih odsustvo p kraka. Nalazi se samo kod životinja.
Broj hromozoma[uredi | uredi izvor]
Broj hromozoma je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip.
Telesne (somatske) ćelije imaju diploidan (grč. diploos = dvostruk) broj hromozoma [obeležava se kao 2n]. Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para homologih hromozoma.
Polne ćelije ili gameti [kod čoveka su to spermatozoidi i jajna ćelija] sadrže upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne ćelije, nazvan haploidan [grč. haploos = jednostruk] - obeležen kao n. Ako telesna ćelija ima dve, onda će polna ćelija imati jednu garnituru hromozoma. Broj hromozoma u polnim ćelijama čoveka je 23.
U narednoj tabeli dat je broj hromozoma u telesnim ćelijama nekih eukariotskih organizama:
| Vrsta | 2n | Vrsta | 2n |
|---|---|---|---|
| voćna mušica | 8 | bogomoljka | 14 |
| raža | 24 | amfioksus | 24 |
| tibetanska lisica | 36 | hermelin | 44 |
| domaća mačka | 38 | domaća svinja | 38 |
| miš | 40 | pacov | 42 |
| jastreb | 76 | sirijski hrčak | 44 |
| mrki medved | 74 | čovek[1] | 46 |
| gorila, šimpanza[1] | 48 | domaća ovca | 54 |
| slon[2] | 56 | goveče | 60 |
| magarac | 62 | konj | 64 |
| pas[3] | 78 | kokoška[4] | 78 |
| zlatna ribica[5] | 100-104 | svilena buba[6] | 28 |
| rečni rak | 116 | šaran | 104 |
| ćurka | 82 | gušter | 46 |
Hromozomi čoveka[uredi | uredi izvor]
Somatske ćelije čoveka sadrže 46 hromozoma ili 23 para hromozoma.
Hromatin[uredi | uredi izvor]
Hromatin se uočava u interfaznom jedru (to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u interfazi ).
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Ova slika prikazuje 96 homolognih hromozoma nastalih pucanjem limfocita tokom ćelijskog ciklusa. -
Ljudski hromozomi tokom metafaze.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b De Grouchy J (1987). „Chromosome phylogenies of man, great apes, and Old World monkeys”. Genetica. 73 (1-2): 37—52. PMID 3333352.
- ^ Houck ML, Kumamoto AT, Gallagher DS, Benirschke K (2001). „Comparative cytogenetics of the African elephant (Loxodonta africana) and Asiatic elephant (Elephas maximus)”. Cytogenet. Cell Genet. 93 (3-4): 249—52. PMID 11528120.
- ^ Wayne RK, Ostrander EA (1999). „Origin, genetic diversity, and genome structure of the domestic dog”. Bioessays. 21 (3): 247—57. PMID 10333734.
- ^ Burt DW (2002). „Origin and evolution of avian microchromosomes”. Cytogenet. Genome Res. 96 (1-4): 97—112. PMID 12438785.
- ^ Ciudad J, Cid E, Velasco A, Lara JM, Aijón J, Orfao A (2002). „Flow cytometry measurement of the DNA contents of G0/G1 diploid cells from three different teleost fish species”. Cytometry. 48 (1): 20—5. PMID 12116377.
- ^ Yasukochi Y, Ashakumary LA, Baba K, Yoshido A, Sahara K (2006). „A second-generation integrated map of the silkworm reveals synteny and conserved gene order between lepidopteran insects”. Genetics. 173 (3): 1319—28. PMID 16547103.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
- Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Dumanović, J, Marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
- Švob, T. i saradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- BioNet škola
- What Can Our Chromosomes Tell Us? (jezik: engleski)
- Try making a karyotype yourself (jezik: engleski)
- Kimballs Chromosome pages (jezik: engleski)
- Chromosome News from Genome News Network (jezik: engleski)
- European Chromosome 11q Network (jezik: engleski)
- Eurochromnet (jezik: engleski)
- Presenting chromosomes, their genes and syntenic loci graphically via the web (jezik: engleski)
- Genographic Project Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jul 2007) (jezik: engleski)
- A Yahoo! group for Isodicentric 15 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. mart 2007) (jezik: engleski)
