Hromozom

Iz projekta Википедија

Метафазни хромозом: (1) хроматида; (2) центромера;(3) кратки крак (4) дуги крак

Metafazni hromozom:
(1) hromatida;
(2) centromera;
(3) kratki krak
(4) dugi krak

Hromozomi su telašca karakterističnog oblika koja se u jedru mogu uočiti za vreme deobe. Najbolje se uočavaju za vreme metafaze mitoze pa se tada i izučavaju i nazivaju metafazni hromozomi.

[uredi] Građa metafaznog hromozoma

Svaki metafazni hromozom se sastoji od:

dve sestrinske hromatide koje sadrže po jedan molekul DNK, i s'obzirom da nastaju replikacijom, ti molekuli su potpuno jednaki po sadržaju gena; zato se hromatide nazivaju sestrinske;
centromere ili primarnog suženja koje spaja hromatide.

Pored ovih delova, specifičnih za sve hromozome, poneki hromozomi mogu imati i sekundarno suženje. Akrocentrični hromozomi u humanom kariotipu imaju to suženje.

[uredi] Vrste hromozoma

Po položaju centromere u hromozomu razlikuju su:

metacentrični hromozomi, kod kojih je centromera postavljena medijalno, a p i q kraci su približno iste dužine. U obu grupu spadaju hromozomi 1, 2, i 3 (A grupa)
submetacentrični hromozomi, kod kojih je centromera postavljana nešto niže nego što je to slučaj kod metacentričnih, pa je p krak nešto kraći od q kraka. (B, C, E, F grupa)
akrocentrični hromozomi, kod kojih je centromera jako pomerena ka jednom kraju hromozoma, a p krak daleko kraći od q kraka. (D i G grupa)
telocentrični hromozomi, kod kojih se centromera postavljena na samom kraju hromozoma, odlikuje ih odsustvo p kraka.

[uredi] Broj hromozoma

Broj hromozoma je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip.

Telesne (somatske) ćelije imaju diploidan (grč. diploos = dvostruk) broj hromozoma [obeležava se kao 2n]. Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para homologih hromozoma.

Polne ćelije ili gameti [kod čoveka su to spermatozoidi i jajna ćelija] sadrže upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne ćelije, nazvan haploidan [grč. haploos = jednostruk] - obeležen kao n. Ako telesna ćelija ima dve, onda će polna ćelija imati jednu garnituru hromozoma. Broj hromozoma u polnim ćelijama čoveka je 23.

U narednoj tabeli dat je broj hromozoma u telesnim ćelijama nekih eukariotskih organizama:

broj hromozoma u telesnim ćelijama životinja
Vrsta	2n	Vrsta	2n
voćna mušica	8	bogomoljka	14
raža	24	amfioksus	24
tibetanska lisica	36	hermelin	44
domaća mačka	38	domaća svinja	38
miš	40	pacov	42
jastreb	76	sirijski hrčak	44
mrki medved	74	čovek^[1]	46
gorila, šimpanza^[1]	48	domaća ovca	54
slon^[2]	56	goveče	60
magarac	62	konj	64
pas^[3]	78	kokoška^[4]	39
zlatna ribica^[5]	100-104	svilena buba^[6]	28

[uredi] Hromozomi čoveka

Ljudski hromozomi tokom metafaze.

Somatske ćelije čoveka sadrže 46 hromozoma ili 23 para hromozoma.

Za više informacija pogledajte Humani kariotip.

Hromozomi čoveka
{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y}

[uredi] Hromatin

Hromatin se uočava u interfaznom jedru (to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u interfazi ).

Za više informacija pogledajte Hromatin.

[uredi] Vidi još

[uredi] Literatura

Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
Matić, Gordana: osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
Lazarević, M: ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.

[uredi] Reference

^ ^1,0 ^1,1 De Grouchy J (1987). "Chromosome phylogenies of man, great apes, and Old World monkeys". Genetica 73 (1-2): 37–52.
^ Houck ML, Kumamoto AT, Gallagher DS, Benirschke K (2001). "Comparative cytogenetics of the African elephant (Loxodonta africana) and Asiatic elephant (Elephas maximus)". Cytogenet. Cell Genet. 93 (3-4): 249–52.
^ Wayne RK, Ostrander EA (1999). "Origin, genetic diversity, and genome structure of the domestic dog". Bioessays 21 (3): 247–57.
^ Burt DW (2002). "Origin and evolution of avian microchromosomes". Cytogenet. Genome Res. 96 (1-4): 97–112.
^ Ciudad J, Cid E, Velasco A, Lara JM, Aijón J, Orfao A (2002). "Flow cytometry measurement of the DNA contents of G0/G1 diploid cells from three different teleost fish species". Cytometry 48 (1): 20–5.
^ Yasukochi Y, Ashakumary LA, Baba K, Yoshido A, Sahara K (2006). "A second-generation integrated map of the silkworm reveals synteny and conserved gene order between lepidopteran insects". Genetics 173 (3): 1319–28.