Речни рак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Astacus astacus
Crayfish-Astacus leptodactylus.JPG
Статус угрожености:
Status iucn3.1 VU sr.svg
Рањив таксон (IUCN 3.1)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Crustacea
ред: Decapoda
породица: Astacidae
род: Astacus
Биномијална номенклатура
Astacus astacus
Linnaeus, 1758
Екологија таксона

Речни рак (Astacus astacus) је животињска врста класе Crustacea која припада реду Decapoda. Ракови су бескичмењаци, а тело им је чланковито.[2]

Угроженост[уреди]

Ова врста се сматра рањивом у погледу угрожености врсте од изумирања.[3] Заштићени су законом, међународним споразумима и уредбом о заштити природних реткости. Лов на речне ракове је дозвољен само у научне и едукативне сврхе. За ракове дужине испод 9 цм лов је забрањен. Ловостај ракова је од 1. новембра до 31. маја.[2]

Станиште[уреди]

Станишта врсте су језера и језерски екосистеми, речни екосистеми, потока и слатководна подручја. Ови ракови потичу из мора.[2]

Карактеристике[уреди]

Дишу шкргама и површином тела. Тело образује 3 целине: глава (6 сегмената), груди (8 сегмената) и трбух (7 сегмената). У повољним условима могу достићи тежину и до 300 грама .

Распрострањеност[уреди]

Ареал врсте Astacus astacus обухвата већи број држава. Присутна је у следећим државама: Француска, Русија, Шведска, Норвешка, Пољска, Немачка, Србија, Грчка, Мађарска, Румунија, Украјина, Финска, Данска, Бугарска, Црна Гора, Македонија, Литванија, Летонија, Словенија, Чешка, Естонија, Хрватска, Молдавија и Аустрија. Вештачки је уведена у Швајцарској.[3]

Врсте[уреди]

У род речних ракова (лат. Astacus) - убрајају се четири врсте које имају привредни значај[2]:

  • Поточни или речни рак (лат. Astacus astacus) је најраширенија слатководна врста. Има најдужи рострум (7-11 mm), јаке штипаљке одоздо интензивно црвене боје. Живи у рекама дунавског слива, изузев у низијским водама у Војводини. Живи у текућим и чиситм стајаћим водама. Подноси температуре до 26°C
  • Белоноги рак(лат. Astacus pallipes) има рострум је дужине 6-8 cm са штипаљкама које су доле светле боје.
  • Рак камењар (лат. Astacus torrentium) је најмањи слатководни ра и има најкраћи рострум. Штипаљке су му црвене боје као и код поточног рака. Нарасте највише 7-8 cm. Живи само у хладнијим брдским водама дунавског слива, затим у Цетини и Крки.
  • Барски рак (лат. Astacus leptodactylus) - има веома танке штипаљке, а одоздо је светле боје. Живи у низијским текућим и стајаћим водама дунавског слива.

Исхрана[уреди]

Слатководни ракови се одувек употребљавају за исхрану. Квалитет ракова се на тржишту цени према количини јестивог меса. Оно се налази у великим кљештима, мишићима абдомена и репа. Мужјаци су развијенији, имају шира леђа и већа клешта, па су због тога и траженији. Могуће их је гајити за комерцијални излов, у контролисаним условима за достизање конзумне величине.[2]

Месо ракова је веома укусно, и представља богат извор протеина, обилује минералним састојцима (нарочито фосфором) и знатним количинама витамина (нарочито А и Д), богато је базичним аминокиселинама, садржи омега-3 масне киселине, око 0,17 mg на 100 грама масе. Месо се лако вари и има мало везивног ткива.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ [1] Astacus astacus База података укључује и доказе о ризику угрожености. ((en))
  2. ^ а б в г д ђ Без глутен: „Слатководни ракови“, Фрањо Покос, приступ 4.7.2013
  3. ^ а б Црвена листа ((en))

Литература[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :