Домаћа свиња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Домаћа свиња
Sus scrofa scrofa.jpg
Статус угрожености:
Доместификована
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Artiodactyla
породица: Suidae
род: Sus
врста: Sus scrofa
Триномијална номенклатура
Sus scrofa domestica
Linnaeus, 1758
Синоними:
Sus domestica
Екологија таксона
Животна форма:
омнивор

Домаћа свиња (лат. Sus scrofa domestica) је доместификована подврста дивље свиње (понекад се сматра засебном врстом). Узгаја се као домаћа животиња ради меса (свињетина), месних прерађевина (чварци, кавурма, крвавица, сланина,...) и коже. Длака свиње се користи за прављење четака.

Младунче свиње, узраста до годину дана, назива се прасе. Женке се називају крмаче, а мужјаци вепрови. Неуштројени приплодни крмак назива се нераст. У Војводини се уместо речи свиња често користи синоним брав.

Карактеристике[уреди]

Период трудноће код крмача (супрасност) траје 112-114 дана (три месеца, три недеље, три дана). Очекивани број живорођених прасади је између 9 и 12. Најмањи је код првог прашења, највећи је између трећег и петог, а затим лагано опада код старијих јединки.[1] У узрасту од 6 месеци прасад достижу тежину од око 100 килограма живе ваге. Тада су животиње спремне за клање. У случају када не би биле заклане, природни век свиње био око 12 година.

Свиње не могу да се зноје. Већина их има ретку длаку, иако постоје и врсте са густом длаком, попут мангулице.[2] Свиње се ваљају у блату да би се расхладиле и заштитиле од Сунца које може да их опече.

Многе врсте свиња су склоне стресу и могу да развију сличне болести кардио-васкуларног система као и људи. Људи и свиње су физиолошки сличне врсте. Стога се свиње често користе као лабораторијске животиње.

Свиње су сваштоједи, што значи да се хране храном и биљног и животињског порекла. На мањим фармама се хране остацима из кухиње — помијама. У дивљини свиње храну проналазе у земљи коју рију кљовама. Свиња има веома осетљиво чуло мириса, тако да се користе за проналажење тартуфа у многим европским земљама.

Свиње спадају међу најинтелигентније сисаре. Сматра се да су свиње интелигентније од пса и мачке[3][4].

Порекло[уреди]

Археолошки налази указују да су свиње припитомљене од дивље свиње већ у периоду од 13.000–12.700 ПС на Блиском истоку у сливу Тигра[5]. Њима се управљало на сличан начин као што то данас чине становници Нове Гвинеје.[6] Поједини пронађени остаци свиња датирају из периода старијег од 11.400 година ПС, на Кипру, и највероватније да су увезени са континенталног дела копна, што указује да су до тада већ биле припитомљене.[7] Процес припитомљавања дивљих свиња десио се засебно и у Кини.[8]

ДНК налази из под-фосилних остатака зуба и вилица европских свиња из периода неолита указују да су прве домаће свиње увезене са Блиског истока. Ово је убрзало и процес припитомљавања локалних свиња у Европи, што представља трећи процес припитомљавања, у којем се генетичка база увезена са Блиског истока полако смањивала у Европи. Данашње домаће свиње доживеле су сложен процес међусобног мешања у времену када се сада и европске свиње извозе на Блиски исток.[9][10]. Историјски налази указују да су азијске свиње представљене Европи током 18. и почетком 19. века.[8]

Прилагодљива природа сваштоједска исхрана дивље свиње учинили су да се припитомљавање обави без већег труда. Свиње су се углавном користиле за исхрану, али ране цивилизације су користиле свињску кожу за оклопе, зубе за алате и оружје, а чекиње за четке.[11] Свиње су у југоисточне делове Северне Америке из Европе увезли Хернандо де Сото и други рани шпански истраживачи. Одбегле свиње су у дивљини поново постајале дивље и узроковале бројне проблеме америчким урођеницима који нису држали припитомљену стоку.[12]

Свињско месо у исхрани[уреди]

Свињско месо и месне прерађевине су широко распрострањени у исхрани. Ипак, због високог нивоа масти, као и због тога што свиње могу бити домаћини широкој лепези паразита, свињске месне прерађевине су често мета критика везаних за здраву исхрану. Најчешће се као свињски паразити спомињу трихинела, cysticercosis и brucellosis.

У јудаизму и исламу, свињско месо је забрањено у исхрани, јер се сматра прљавом и злобном животињом[13][14].

Свињогојство[уреди]

Број узгајаних свиња
област/држава Број свиња (у милионима)
Кина 489
САД 60
Бразил 33
Србија 3,49[15]
свет 961

Домаћа свиња се често гаји на сеоским имањима на отвореном. У неким случајевима свињама се дозвољава да се хране у шумама под надзором свињара. У индустријализованом свету, узгој свиња се више не обавља у традиционалним свињцима, већ у свињским фармама уз интензивну примену научних метода. Тиме је значајно смањена цена узгоја свиња.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Factors Affecting Litter Size
  2. ^ Royal visit delights at the Three Counties Show.
  3. ^ Експерименти на Универзитету Пенсилванија
  4. ^ Извештај о интелигенцији свиња
  5. ^ Sarah M. Nelson Ancestors for the Pigs. Pigs in prehistory. (1998)
  6. ^ Rosenberg M, Nesbitt R, Redding RW, Peasnall BL (1998). Hallan Cemi, pig husbandry, and post-Pleistocene adaptations along the Taurus-Zagros Arc (Turkey). Paleorient, 24(1):25–41.
  7. ^ Vigne JD, Zazzo A, Saliège JF, Poplin F, Guilaine J, Simmons A. (2009). Pre-Neolithic wild boar management and introduction to Cyprus more than 11,400 years ago. Proc Natl Acad Sci U S A. 106:16135–16138. PMID 19706455 [1]
  8. ^ а б Giuffra E, Kijas JM, Amarger V, Carlborg O, Jeon JT, Andersson L. (200). The origin of the domestic pig: independent domestication and subsequent introgression. Genetics. 154(4):1785-91. PMID 10747069
  9. ^ BBC News, "Pig DNA reveals farming history" 4 September 2007. The report concerns an article in the journal PNAS
  10. ^ Larson G, Albarella U, Dobney K, Rowley-Conwy P, Schibler J, Tresset A, Vigne JD, Edwards CJ, Schlumbaum A, Dinu A, Balaçsescu A, Dolman G, Tagliacozzo A, Manaseryan N, Miracle P, Van Wijngaarden-Bakker L, Masseti M, Bradley DG, Cooper A. (2007). Ancient DNA, pig domestication, and the spread of the Neolithic into Europe. Proc Natl Acad Sci U S A. 104(39):15276-81. PMID 17855556
  11. ^ Oral Care.
  12. ^ II.G.13. - Hogs.
  13. ^ Исламски свет, „Зашто ислам забрањује свињетину“ („Take a look at the nature of the pig for example. The pig is naturally lazy and indulgent in sex, it is dirty, greedy and gluttonous.“)
  14. ^ Глас ислама, „Зашто је свињетина забрањена?“ („Pig is one of the filthiest animals on earth ... Pig is the most shameless animal...“)
  15. ^ [http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/21/20/po12122010.pdf Република Србија, Републички завод за статистику: Број стоке - Стање 01.12.2010. године]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Домаћа свиња