Šakil O’Nil

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Шакил О'Нил)
Šakil O'Nil
O'Nil 2017. godine
Lični podaci
Puno ime Šakil Rašaun O'Nil
Nadimak Šek, Dizel
Datum rođenja (1972-03-06)6. mart 1972. (52 god.)
Mesto rođenja Njuark, SAD
Državljanstvo SAD
Visina 2,16 m
Informacije o karijeri
NBA draft 1992. / 1. pik, 1. runda
Odabrao: Orlando medžik
Pro karijera 1992—2011
Pozicija centar
Seniorska karijera
Godine Klub
1992—1996 Orlando medžik
1996—2004 Los Anđeles lejkersi
2004—2008 Majami hit
2008—2009 Finiks sansi
2009—2010 Klivlend kavalirsi
2010—2011 Boston seltiksi
Nagrade
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com
Medalje
Košarka
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1996. Atlanta SAD
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 1994. Kanada SAD

Šakil Rašaun O'Nil (engl. Shaquille Rashaun O'Neal; Njuark, 6. mart 1972) bivši je američki profesionalni košarkaš. Igrao je na poziciji centra, a izabran je na NBA draftu 1992. kao 1. pik od strane Orlando medžika. Igravši za Orlando, Los Anđeles lejkerse, Majami hit, Finiks sanse, Klivlend kavalirse i Boston seltikse, O'Nil je ostvario mnoge uspehe. Osvojio je 4 NBA prstena, 2000. godine proglašen je najkorisnijim igračem lige, 3 puta je bio najkorisniji igrač NBA finala. O'Nil je petnaestostruki NBA Ol-star, četrnaest puta je biran u Ol-NBA ekipu i tri puta u najbolju defanzivnu petorku.

U periodu od 2000. do 2002. godine O'Nil je uz pomoć Kobija Brajanta osvojio čak tri uzastopne NBA titule i sva tri puta je odneo nagradu za najkorisnijeg igrača NBA finala. Nakon nesuglasica s Brajantom i izgubljenog NBA finala 2004. godine, O'Nil je menjan u Majami hit. S njima je proveo četiri godine, a u sezoni 2005/06. O'Nil je uz Vejdovu pomoć osvojio svoj četvrti NBA prsten. Nakon sezone 2007/08. O'Nil se preselio u Finiks sanse i s njima je odigrao jednu sezonu, ali ipak nisu stigli do plejofa. Nakon završetka sezone 2008/09., O'Nil se pridružio Klivlend kavalirsima, a zadnju NBA sezonu odigrao je u dresu Boston seltiksa i ubrzo nakon toga objavio penzionisanje od profesionalne košarke.

Srednja škola[uredi | uredi izvor]

Pohađao je srednju školu „Robert G. Cole High School“. Odveo je ekipu do skora 68-1 i na četvrtoj godini srednje škole doveo je ekipu do titule državnog prvaka. Na putu do tog priznanja O'Nil je sakupivši 791 skok postavio državni rekord koji još niko nije oborio.

Univerzitet[uredi | uredi izvor]

Nakon srednje škole O'Nil je odlučio pohađati univerzitet Luizijana Stejt. Tokom vremena provedenog na univerzitetu, O'Nil je dobio mnoge nagrade. Dva puta izabran je u Ol-Amerikan tim dva puta je osvojio nagradu za najboljeg igrača godine. O'Nil takođe drži NCAA rekord po broju blokiranih šuteva u jednoj utakmici sa 17 blokada. 2000. Godine vratio se na univerzitet kako bi završio fakultet i diplomirao.

NBA karijera[uredi | uredi izvor]

Orlando Medžik[uredi | uredi izvor]

Izabran je kao prvi izbor NBA drafta 1992. od strane Orlando medžika. Pre odlaska u Orlando, O'Nil je proveo nekoliko dana u Los Anđelesu u društvu Medžika Džonsona. U svojoj prvoj sezoni O'Nil je pomogao ekipi da ostvari 20 pobeda više nego prethodne sezone i prosečno je postizao 23,4 poena i 13,9 skokova. Na kraju sezone, O'Nil je dobio nagradu za rukija godine. U svojoj drugoj sezoni u dresu Orlanda, O'Nil je prosečno postizao 29,3 poena i 13,2 skokova uz šut iz igre od 60% te je sa Anferni Hardavejem odveo Orlando do prvog plejofa u istoriji franšize. U prvom krugu plejofa susreli su se sa Indijana pejsersima koji su ih s lakoćom savladali rezultatom 3-0. 20. novembra 1993. u utakmici s Nju Džerzi netsima, O'Nil je ostvario svoj prvi tripl-dabl učinak postigavši 24 poena, 28 skokova i 15 blokada. Na kraju sezone izabran je u Ol-NBA treću petorku.

U sezoni 1994/95. O'Nil je prosečno postizao 29,3 poena i 11,4 skokova i izabran je na svoju treću uzastopnu Ol-Star utakmicu. Orlando Medžik su sezonu završili sa 57 pobeda te su u plejofu pobedili Boston seltikse, Čikago bulse i Indijana pejserse. U NBA finalu 1995. susreli su se sa Hjuston roketsima koji su ih s lakoćom savladali rezultatom 4-0. Na kraju sezone O'Nil je izabran u drugu petorku sezone a bio je drugi u poretku za najkorisnijeg igrača lige. Većinu iduće sezone O'Nil je bio povređen i propustio je čak 28 utakmica regularnog dela pa je prosečno postizao 26,6 poena i 11 skokova. Odveo je Orlando do skora 60-22 i izabran u treću petorku lige i na svoju četvrtu Ol-Star utakmicu. U finalu Istoka košarkaši Orlanda su se susreli s jakim Čikagom koji su ih s lakoćom savladali 4-0. Posle te sezone O'Nil je postao slobodan igrač.

Los Anđeles Lejkersi[uredi | uredi izvor]

U 8 sezona sa Lejkersima (1996-2004), O'Nil je tri puta zaredom osvajao NBA prsten.

Nakon Olimpijskih igara u Atlanti 1996, generalni menadžer Los Anđeles lejkersa, Džeri Vest, objavio je da je O'Nil novo pojačanje njihove ekipe. Nekoliko dana kasnije O'Nil je potpisao sedmogodišnji ugovor vredan 121 miliona dolara i službeno postao član Los Anđeles lejkersa. Do početka sezone 1996/97. još neka zvučna pojačanja došla su u Lejkerse od kojih je i Robert Ori pa je ova ekipa sezonu završila sa skorom 56-26. U polufinalu plejofa sreli su se sa Juta džezom koji su ih savladali rezultatom 4-1. Sledeće sezone Lejkersi su bili još bolji pa su ostvarili skor 61-21. U finalu Zapadne konferencije ponovno su se sreli sa Jutom koji su ih pobedili u četiri utakmice i ušli u NBA finale. U sezoni 1998/99. Lejkersi su uz San Antonio sparse postali glavni kandidati za titulu. Lejkersi su obavili važnu zamenu kojom su svog dugogodišnjeg plejmejkera Nika Van Eksela menjali u Denver nagetse za sjajnog šutera Glena Rajsa. Tadašnji trener je otpušten pa je to mesto do kraja sezone preuzeo Kurt Rembis. U polufinalu plejofa sreli su se sa San Antonio Sparsima. Međutim Lejkersi nisu pružili veći otpor pa su ih Sparsi s lakoćom pobedili 4-0 i kasnije osvojili svoj prvi NBA naslov.

Godine 1999, ekipu preuzima proslavljeni trener Fil Džekson i sve stvari kreću na bolje. U sezoni 1999/00. O'Nil je prosečno postizao 29,7 poena i 13,6 skokova i bio je najbolji strelac lige. Pod vođstvom Fila Džeksona O'Nil je znatno popravio svoju igru u odbrani, a Lejkersi su sezonu završili sa skorom 67-15 i prvim mestom na Zapadu. Lejkersi su s lakoćom prošli kroz plejof i stigli do NBA finala 2000. U NBA finalu savladali su Indijana pejserse rezultatom 4-2, a O'Nil je na kraju osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača lige i za najkorisnijeg igrača NBA finala. Te sezone po prvi put je izabran u najbolju defanzivnu petorku sezone. Iduće dve sezone Lejkersi su osvojili oba puta NBA titulu, a O'Nil je još dva puta osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača NBA finala. U januaru 2002, tokom utakmice sa Čikagom, O'Nil je učestvovao u tuči gde je udario Breda Milera. Nekoliko dana kasnije uprava NBA lige donela je odluku kojom je O'Nil suspendovan na tri utakmice i morao je da plati kaznu u visini od 15.000 $.

O'Nil u Beloj kući pozdravlja se sa Džordžom Bušom zajedno sa saigračima iz Lejkersa

Nakon 5. mesta na Zapadu i poraza u polufinalu plejofa od San Antonia, Lejkersi su u leto 2003. doveli dva sjajna veterana, Karla Malonea i Gerija Pejtona. Time su Lejkersi postali glavni kandidati za titulu. Na početku sezone 2003/04, sa dve preostale godine ugovora, O'Nil je zatražio produženje ugovora uz puno veću godišnju platu. Upravu kluba zabrinjavao je odnos na relaciji O'Nil-Brajant koji je postajao sve problematičniji. Te sezone Brajant je imao opciju postati slobodan igrač, pa su i uprava i navijači takođe bili zabrinuti jer su verovali da Brajant neće ostati u Lejkersima u O'Nilovoj senci. Nakon poraza u NBA finalu 2004. od Detroit pistonsa, O'Nil se sukobio sa upravom kluba i zatražio trejd. Vlasnik Maveriksa, Mark Kjuban, bio je vrlo zainteresovan za dovođenje O'Nila, ali su Lejkersi tražili Dirka Novickog, na što ovaj nije pristao pa je posao sa Dalasom propao. Međutim tu se pojavio Majami sa svojom ponudom koja je odgovarala Lejkersima pa je zamena obavljena.

Majami Hit[uredi | uredi izvor]

O'Nil tokom zagrevanja u opremi Majamija

14. jula 2004. O'Nil je menjan u Majami Hit u zamenu za Kerona Batlera, Lamara Odoma, Brajana Granta i budući izbor prvog kruga drafta. Nakon potpisivanja ugovora, O'Nil je uzeo broj 32, koji je nosio dok je igrao za Orlando. Na pres konferenciji, O'Nil je navijačima Majamija obećao osvajanje NBA titule i priznao da je glavni razlog njegovog dolaska u Majami bilo igranje sa mladom nadolazećom zvezdom Dvejnom Vejdom. U prvoj sezoni u dresu Majamija, O'Nil je prosečno postizao 22,9 poena i 10,2 skokova i ostvario 12. nastup na Ol-Star utakmici takođe izabran je u najbolju prvu petorku lige. O'Nil je odveo ekipu do najboljeg skora na Istoku i finala Istočne konferencije gde su se susreli s Detroit pistonsima. To je bio dvoboj sjajnih centara, Bena Volasa i Šakila O'Nila, ali je na kraju bio bolji Volas i odveo svoju ekipu do NBA finala 2005. Na kraju sezone, O'Nil je bio drugi u poretku za najkorisnijeg igrača lige, iza Stiva Neša, a to glasanje proglašeno je jednim od najizjednačenijih u istoriji NBA lige.

U avgustu 2005. O'Nil je potpisao produženje ugovora na pet godina u vrednosti od 100.000.000 $, čime bi godišnje zarađivao tačno 20.000.000 $. Neki kritičari su izjavili da O'Nil zaslužuje više od „samo“ 20.000.000 $ na godinu. U sezoni 2005/06. O'Nil je povredio desni zglob i propustio 18 utakmica regularnog dela sezone. Odmah nakon nekoliko dana trener Majamija, Pet Rajli, našao se na meti žestokih kritika. Glavna zamerka mu je bila ta što O'Nilu nije davao previše prostora i prisilio ga da ulazi sa klupe čime su O'Nilu znatno pale statističke brojke. Međutim to je bila taktika koja se kasnije pokazala sjajnom, budući da je Rajli čuvao O'Nila za plejof kako bi bio svež i spreman. O'Nil se potom oglasio i stao u odbranu trenera i izjavio: „Statistika mi nije nimalo važna, važne su mi pobede. Ako ne postignem niti jedan poen, a pobedimo biću srećan, a ako dam 50 ili 60 poena i izgubimo, naravno da ću biti ljut i nesrećan. Zbog toga samo želim osvojiti titulu, a ako budem imao niži prosek nego pre to će svejedno biti sjajna sezona za mene. Te sezone Majami je imao samo 50% efikasnosti budući da su igrali bez O'Nila u startnoj petorci. 11. aprila 2006. O'Nil je u utakmici s Toronto reptorsima ostvario drugi triple-dabl u karijeri postigavši 15 poena, 11 skokova i 10 asistencija. Te iste sezone predvodio je ligu u procentu šuta iz igre i time postao drugi igrač (prvi je Vilt Čejmberlen) u istoriji NBA lige koji je predvodio ligu čak devet puta u toj kategoriji.

U finalu Istočne konferencije drugoplasirani Majami savladao je prvoplasirane Detroit pistonse rezultatom 4-2, i time im vratio za poraz prethodne sezone. U NBA finalu 2006. sreli su se sa Dalas maveriksima koje je predvodio sjajni Dirk Novicki. Nakon prve dve utakmice, Majami je izgledao izgubljeno budući da je gubio u seriji 2-0. Međutim onda na scenu stupa Dvejn Vejd koji svojim sjajnim igrama donosi pobedu Majamiju u sledeće četiri utakmice i prvu NBA titulu u istoriji franšize. Posle šeste utakmice Vejd je zasluženo proglašen najkorisnijim igračem NBA finala. Uprkos tome što je postizao manje poena nego u regularnom delu, O'Nil je bio od velike pomoći svojim saigračima i osvojio je svoj četvrti NBA prsten u sedam godina. O'Nil je ispunio obećanje, a tokom ceremonijske proslave O'Neal je izjavio: „Vidimo se ovde i iduće godine!".

O'Nil u poseti beloj kući sa saigračima posle osvajanja titule sa Majami Hitom

U sezoni 2006/07. O'Nil je propustio više od 30 utakmica u regularnom delu zbog povrede desnog kolena. Majami se mučio s tim izostankom, ali nakon O'Nilovog povratka, Majami je pobedio u sledećih sedam od osam utakmica. Međutim tu nije bio kraj nevoljama za Majami jer je Dvejn Vejd povredio rame i bio odsutan do kraja sezone. Time je O'Nil postao glavni vođa ekipe i suočio s brojnim kritikama kako je on star da bi odveo ekipu u plejof. Ipak O'Nil nije odustajao pa je ekipi osigurao plejof pobedom nad Klivlend kavalirsima 5. aprila 2007. godine. U plejofu sreli su se sa Čikagom i uprkos tome što je O'Nil pružao dobre igre nije uspeo svojom dominacijom u reketu doneti pobedu i prolaz u drugi krug pa ih je Čikago savladao rezultatom 4-0. To je bilo prvi put u poslednjih deset godina da O'Nil nije uspeo da prođe u drugi krug plejofa. Te iste sezone O'Nil je dostigao brojku od 25.000 poena čime je postao 14. igrač na lestvici najboljih strelaca. Uprkos ovom sjajnom dostignuću O'Nil je po prvi put u karijeri imao prosek ispod 20 poena po utakmici.

U sezoni 2007/08. O'Nil je prosečno postizao 14,2 poena i 7,8 skokova i nije igrao sjajno. Često je radio prekršaje pa je čak četiri utakmice zaredom bio isključen iz igre zbog šest ličnih grešaka, a upravo te sezone O'Nil je prekinuo niz od 14 uzastopnih Ol-Star nastupa budući da nije igrao sjajno nije bio izabran ni kao starter niti kao zamena. Posle te sezone počelo se nagađati oko O'Nilovog odlaska iz Majamija što se nekoliko meseci kasnije i ostvarilo.

Finiks Sansi[uredi | uredi izvor]

O'Nil izvodi slobodna bacanja

U februaru 2008. O'Nil je menjan u Finiks Sanse u zamenu za Šona Meriona i Markusa Benksa. Svoj debi u dresu Finiksa, O'Nil je ostvario 20. februara 2008. u utakmici sa Los Anđeles lejkersima. O'Nil je postigao 15 poena i 9 skokova, ali su ipak Lejkersi odneli pobedu rezultatom 130:124. O'Nil je posle utakmice izjavio da je on glavni krivac za poraz, budući da se još nije snašao u novom klubu. Međutim u 28 preostalih utakmica regularnog dela, O'Nil je prosečno postizao samo 12,9 poena i 10,6 skokova pa su Sansi nekako uspeli obezbediti plejof. U prvom krugu plejofa sreli su se sa San Antonio sparsima koji su ih savladali u pet utakmica, a O'Nil je tokom te serije bio na proseku od 15,2 poena, 9,6 skokova i 1 asistencije po utakmici.

U sezoni 2008/09. O'Nil je igrao sjajno. U prvih 41 utakmicu O'Nil je imao prosek od 18 poena, 9 skokova i 1,6 blokada. Ponovo je ostvario nastup na Ol-Star utakmici i sa Kobi Brajantom podelio nagradu za najkorisnijeg igrača NBA Ol-Star utakmice. 27. februara 2009. O'Nil je u utakmici sa Toronto reptorsima postigao neverovatnih 45 poena i sakupio 11 skokova. To je bila njegova 49 utakmica u karijeri sa postignutih 40 + poena i sezonu je završio sa najboljim procentom slobodnih bacanja u karijeri od 63%. Međutim Finiks nije ostvario ulazak u plejof i to je bilo prvi put nakon svoje prve sezone u NBA da O'Nil nije nastupio u plejofu.

Klivlend Kavalirsi[uredi | uredi izvor]

24. juna 2009. O'Nil je menjan u Klivlend kavalirse za Bena Volasa, Aleksandra Pavlovića, izbor drugog kruga NBA draft a 2010. i 500.000 $. O'Nil je potpisao jednogodišnji ugovor vredan 21.000.000 $ i nakon potpisivanja je uzeo broj 33 koji je nosio u srednjoj školi i na univerzitetu. U prvoj predsezonskoj utakmici, Kavalirsi su igrali protiv Šarlot bobketsa, a O'Nil je u svom debiju u dresu Klivlenda, za 15 minuta u igri postigao 6 poena, 3 skoka i blokadu. U drugoj predsezonskoj utakmici, Kavalirsi su ponovo igrali sa Šarlotom, a O'Nil je za 18 minuta u igri ostvario 12 poena i 4 skoka. U još jednoj predsezonskoj utakmici, Kavalirsi su igrali sa San Antonio sparsima, a O'Nil je postigao 8 poena i 13 skokova uz slab šut iz igre od samo 27%. Kavalirsi su u sezonu ušli kao jedni od glavnih favorita za NBA titulu, što su ubrzo i dokazali. 25. februara 2010. O'Nil je zadobio povredu palca na desnoj ruci pa je zbog toga bio odsutan sve do početka plejofa. U plejofu Kavsi su lako prošli Bulse ali su u drugom krugu poraženi od, kasnijih finalista, Boston seltiksa.

Boston Seltiks[uredi | uredi izvor]

4. avgusta 2010. O'Nil je potpisao dvogodišnji ugovor vredan 2.800.000 $ za ekipu Boston Seltiksa. Šest dana kasnije, O'Nil je službeno predstavljen kao novo pojačanje i uzeo je broj 36. Tokom sezone, O'Nil se borio sa raznim povredama kolena, kukova pa čak i Ahilove tetive pa je nastupio u samo 37 utakmica. Međutim vratio se u plejofu, ali bez većeg uspeha budući da su Seltiksi poraženi od Majamija. 1. juna 2011. O'Nil je putem Tvitera objavio odluku o povlačenju iz profesionalne košarke a 3. juna na konferenciji za štampu, i službeno potvrdio penzionisanje.

Američka reprezentacija[uredi | uredi izvor]

S američkom reprezentacijom osvojio je dve zlatne medalje. Prvu je osvojio na Svetskom prvenstvu u Kanadi 1994. godine, gde je bio član još jednog Drim tima koji je u svojim redovima imao igrače poput Redži Milera, Šona Kempa i drugih, a O'Nil je na kraju proglašen najkorisnijim igračem takmičenja. Drugu zlatnu medalju osvojio je na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. gde je prosečno postizao 9,3 poena i 5,3 skokova.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шакил_О’Нил&oldid=27521098”