20. новембар

20. новембар (20.11.) је 324. дан године по грегоријанском календару (325. у преступној години). До краја године има још 41 дан.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 284. — Диоклецијан изабран за римског цара. Његовим доласком на престо започиње период познат као Позна антика
• 1780. — Велика Британија је објавила рат Холандији, након што је утврдила да холандски бродови снабдевају америчке побуњенике француским и шпанским оружјем.
• 1818. — Јужноамерички револуционар и државник Симон Боливар објавио је независност Венецуеле од Шпаније.
• 1873. — Два града на десној и левој обали Дунава, Будим и Пешта спојени су у један и формирали мађарску престоницу Будимпешту.
• 1917. —

• Украјина је проглашена републиком.
• У бици код Канбреја у Првом светском рату Британци су први пут у борбу укључили већи број новог оружја - 324 тенка. Тенк је први пут употребљен у бици на Соми 1916.

• 1923. — Гарет Морган је патентирао први аутоматски семафор.
• 1924. — У Турској је угушена побуна Курда, чија је територија уговором у Лозани после Првог светског рата, подељена између неколико држава.
• 1945. —

• У Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а тројица су ослобођена.
• Савезничка Контролна комисија дала је дозволу за пресељење шест милиона Немаца из Аустрије, Пољске и Мађарске у Западну Немачку.

• 1952. — Први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген.
• 1959. —

• Генерална скупштина УН је усвојила Декларацију о правима детета, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, веру, порекло и пол.
• У Стокхолму су Велика Британија, Норвешка, Шведска, Данска, Аустрија, Португал и Швајцарска потписале конвенцију о формирању ЕФТА (Европско удружење слободне трговине).

• 1980. — У Кини је почело суђење "четворочланој банди", коју је предводила Ђанг Ћинг, удовица председника Мао Цедунга. Они су оптужени за издају и злочине током Културне револуције 1966-76.
• 1991. — У Вуковару, ЈНА је одвела око 260 особа из болнице у правцу пољопривредног добра Овчара, после чега им се губи траг ^[1].
• 1995. — На председничким изборима у Пољској кандидат левице, бивши комуниста Александар Квасњевски победио је дотадашњег шефа државе Леха Валенсу.
• 1998. — Са космодрома у Бајконуру Русија је лансирала први модул Међународне свемирске станице, који је коштао 60 милијарди долара.
• 2001. — На општим изборима у Данској социјалдемократе су први пут после 80 година изгубиле власт. Победили су либерали Андерса Фога Расмусена.
• 2002. — Савет за радиодифузију Турске предложио је државном радију и телевизији да почну са емитовањем емисија на, раније забрањеном, курдском језику, што је корак напред ка чланству у ЕУ.
• 2003. — У експлозији аутомобила-бомби у Истанбулу у близини британског конзулата и испред представништва лондонске банке ХСБЦ, погинуло је 27 особа, међу којима је и генерални конзул Велике Британије Роџер Шорт, а више од 450 људи је повређено.

Рођења

• 1602. — Ото фон Гирике, немачки физичар и проналазач.
• 1793. — Николај Лобачевски руски математичар
• 1863. — Богдан Поповић, српски писац, естетичар и књижевни критичар.
• 1889. — Едвин Хаблов, амерички астроном. (†1953).
• 1901. — Хосе Андраде, уругвајски фудбалер. (†1957).
• 1925. — Маја Плисецкаја, руска балерина.
• 1938. — Тома Здравковић, српски певач народне музике.
• 1946. — Патријарх Московски Кирил

Смрти

• 1847. — Јоаким Вујић, српски књижевник (*1772.)
• 1868. — Узун Мирко Апостоловић, српски устаник и војвода (*1782.)
• 1894. — Антон Григорјевич Рубинштајн, руски композитор и пијаниста
• 1910. — Лав Николајевич Толстој, руски писац и мислилац (*1828.)
• 1914. — Димитрије Туцовић, српски официр (*1881.)
• 1936. — Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста (*1896.)
• 1945. — Франсис Вилијам Астон, енглески физичар
• 1975. — Франсиско Франко, шпански диктатор (*1892.)
• 1978. — Ђорђо де Кирико, италијански сликар (*1888.)
• 1997. — Станислава Пешић, филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1941.)
• 2003. — Радивоје Вицан Вицановић, познати фото-репортер и фотограф
• 2007. - Славко Симић је био српски глумац.

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар