Pređi na sadržaj

Četrnaesti kongres SKJ

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa 14. конгрес СКЈ)
Logo 14. vanrednog kongresa Saveza komunista Jugoslavije

Četrnaesti (vanredni) kongres Saveza komunista Jugoslavije održan je od 20. do 22. januara 1990. godine, u beogradskom centru „Sava“. Prisustvovali su delegati iz svih republika i pokrajina, kao i partijska delegacija JNA. Tadašnji predsednik Predsedništva CK SKJ bio je Milan Pančevski iz Makedonije.[1]

Na kongresu su se najviše sukobile srpska i slovenačka delegacija. Prvi su se zalagali za uvođenje sistema „jedan čovek - jedan glas“, tj. za centralizovanje Jugoslavije. Slovenci su, međutim, predlagali konfederaciju partije i države. Svi predlozi slovenačke delegacije, koju je predvodio Milan Kučan, bili su odbijeni. Istovremeno, srpski predlozi su prihvatani većinom glasova.

Posle dva dana rada i oštrih verbalnih sukoba, delegacija SK Slovenije napustila je, 22. januara uveče, kongresnu dvoranu centra „Sava“. Odmah nakon toga, šef delegacije SK Srbije, Slobodan Milošević, predložio je da kongres nastavi rad i pređe na donošenje odluka. Međutim, tome se oštro suprotstavila delegacija SK Hrvatske. Oni su saopštili da će, ukoliko se to bude desilo, i oni napustiti kongres. Njima su se pridružile delegacije SK Makedonije i SK Bosne i Hercegovine.

Milan Pančevski zaključio je rad kongresa i rekao da će on nastaviti rad. Ali se to u narednim danima nije desilo. Time je, nakon 45 godina, prekinuta vladavina SKJ. Ovaj događaj bio je jedan od ključnih u raspadu SFRJ.[2]

Broj učesnika

[uredi | uredi izvor]
Predsedništvo Četrnaestog kongresa SKJ u velikoj sali Sava centra, 20. januara 1990.
Broj izabranih delegata

Izabranih delegata kongresa bilo je 1.457, i to:

To je sve ukupno činilo 1.655 delegata Kongresa.[3]

Broj učesnika 1. plenarne sednice

Prema izveštaju Verifikacione komisije, podnesenom nakon 1. plenarne sednice, u radu kongresa učestvovalo je 1.601 delegat sa pravom glasa.[4][5]

Broj učesnika 2. plenarne sednice

Na početku 2. plenarne sednice, u radu kongresa učestvovalo je 1.612 delegata sa pravom glasa.[6]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Davor Pauković: Posljednji kongres Saveza komunista Jugoslavije, suvremene TEME, (2008) God. 1, Br. 1
  2. ^ Jović, B. (1996): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
  3. ^ Danas , 30.1.1990: 8
  4. ^ Slobodna Dalmacija 21.1.1990: 5;
  5. ^ Politika, 21. 1.1990: 1).
  6. ^ Vjesnik, 23.1.1990.: 5.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Bilandžić, D. (1999): Hrvatska moderna povijest, Zagreb: Golden marketing
  • Cohen, L. J. (1993): Broken Bonds: The Disintegration of Yugoslavia, Boulder-San Francisco-Oxford: Westview Press
  • Duka, Z. (2005): Račan – biografija, Zagreb: Profil
  • Goldstein, I. (2003): Hrvatska povijest, Zagreb: Novi Liber
  • Jović, B. (1996): Poslednji dani SFRJ, Izvodi iz dnevnika, Beograd: Politika
  • Jović, D. (2003): Jugoslavija – država koja je odumrla, Zagreb: Prometej
  • Milosavljević, O. (2004): Antibirokratska revolucija 1987-1989. godine, u: Fleck, H.G., Graovac, I. (ur.)
  • Dijalog povjesničara/istoričara, 8, Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann
  • Milošević, S. (1989): Godine raspleta, Beograd: BIGZ
  • Osnovni pravci djelovanja SKH na reformi društva i SK, Naše teme, 1990 (3-4): 602-622
  • Pauković, D. (2008): Predizborna kampanja u Hrvatskoj 1990. u svjetlu hrvatskog i srpskog novinstva,
  • Časopis za suvremenu povijest, 2008(1): 13-31
  • Ramet, S. P. (2005): Balkanski Babilon. Raspad Jugoslavije od Titove smrti do Miloševićeva pada, Zagreb: Alinea
  • Silber, L., Little, A. (1996): Smrt Jugoslavije, Opatija: Otokar Keršovani

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]