Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина


Застава	Грб

Главни град

Нови Сад

Службени језик Српско-хрватски језик, Мађарски, Словачки, Румунски и Русински

Облик државе Савез комуниста Војводине

- Председник Председништва Југослав Костић ¹

- Председник Извршног већа Јован Радић ²

Површина

- Укупно 21.506 km² (-)

Становништво

- 1991. 2.013.889 (-)

- Густина 92.8/km²

Валута Динар (YUD)

Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)

Интернет домен

.yu

Позивни број +38

¹Задњи председник Председништва САП Војводине био је Југослав Костић

²Задњи председник Извршног већа САП Војводине био је Јован Радић.

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина (мађ. Vajdasági Szocialista Autonóm Tartomány; рум. Provincia Socialistă Autonomă Voivodina; свк. Socialistická autonómna pokrajina Vojvodina) је била једна од две покрајне у саставу Социјалистичке Републике Србије. Основана је 1945.^[1] године као Аутономна покрајина Војводина, преименована је у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“ кад и југословенске републике, Уставом из 1963., а деведесетих година је променила назив у Аутономна Покрајина Војводина.

Припадала је најразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Војводине био је Нови Сад.

Констутивни народ су били Срби, а Уставом из 1974. године конститутивну једнакост су добиле и народности: Мађари, Словаци, Румуни и Русини.

Садржај

1 Историја
- 1.1 Други светски рат
- 1.2 Колонизација
2 Демографија
3 Функционери САП Војводине
- 3.1 Председници
- 3.2 Премијери
4 Референце
5 Види још

Историја [уреди]

За више информација погледајте чланак Историја Војводине

Име носи порекло из 1848. године, када се регион данашње Војводине знао "Српска Војводина".

После пропасти Аустроугарске, 1918. године, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и других народа Војводине, проглашава прикључење Војводине Краљевини Србији. Од тада је Војводина део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Краљевине Југославије.

Други светски рат [уреди]

За више информација погледајте чланак Војводина у Народноослободилачкој борби

Војводина је после краткотрајног Априлског рата, 1941. године, окупирана и подељена од стране Сила Осовине. Бачка je прикључена Хортијевој Мађарској, Срем је прикључен тзв. Независној Држави Хрватској, а Банат је представљао посебну аутономну област, у оквиру Недићеве Србије, којом је управљала немачка национална мањина.

Већ у лето 1941. године, организован је партизански устанак у Војводини. Али је због неповољних географских услова, већ у јесен 1941. године, у Банату и Бачкој, дошло до замирања устанка. За разлику од Баната и Бачке у Срему су, после солиднијих припрема, диверзије и саботаже прерасле у општенародни устанак. На ослобођеној територији је организована партизанска власт, с масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Велики број бораца је из Срема, и осатлих крајева Војводине, одлазио у источну Босну, где су априла 1943. године формиране прве Војвођанске бригаде.

Искуства из Срема, у организовању ослободилачке борбе, су у лето 1944. године пренесена у Банат, Бачку и Барању, тако да су пре доласка Црвене армије, октобра 1944. године, већ била успостављена народна власт са ослободилачким институцијама.

Новембра 1943. године формиран је Покрајински народноослободилачки одбор, а 31. јула 1945. године у Новом Саду, Скупштина изасланика народа Војводине је донела одлуку да Војводина као Аутономна Покрајна уђе у састав федералне Србије у саставу Демократске Федеративне Југославије. Ову одлуку је прихватио АВНОЈ, на Трећем заседању у Београду, августа 1945. године. Након ослобођења Вовјодине, у њој је заведена војна управа коју је вршио генерал Иван Рукавина током које је комунистички режим Јосипа Броза извршио тешке злочине против "класног непријатеља", немачке и делимично мађарске националне мањине и наредио да Буњевци у матичним књигама буду уписани као Хрвати.

У почетку је Војводина имала само ограничени степен аутономије, али је Уставом из 1974. године Војводина добила статус федералне јединице у оквиру СФРЈ, са готово једнаким правима која је имала и СР Србија. После доласка на власт Слободана Милошевића и доношења Устава 1990. године, Војводина постаје Покрајина с малим степеном аутономије.

Колонизација [уреди]

Августа 1945. године донет Закон о аграрној реформи и колонизаији, на основу којег је око 40% земљишта у Војводини прешло у власништво државе. До 1948. године у Војводину је колонизовано око 225.000 људи из Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Црне Горе и Косова, претежном српске националности (71%) из борачких породица. Њима је додељено око 235.000 хектара земље. Досељавање је настављено и каснијих деценија, али није имало организовани карактер, у форми колонизације.