Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина
Socijalistička Autonomna Pokrajina Vojvodina

Застава Грб
Застава Грб
Locator map Vojvodina in Yugoslavia.svg
Положај САП Војводине у СР Србији и СФР Југославији
Географија
Континент Европа
Регион Средња Европа, Балкан
временска зона: UTC +1, +2 (CET, CEST)
Земља СФР Југославија - СР Србија
Главни град Нови Сад
Површина 21.506 km²
Становништво 2.013.889 (1991.)
густина: 92.8/km²
Друштво
Званични језици српскохрватски, мађарски, словачки, румунски, русински
Религија православље, католицизам, протестантизам
Валута Динар (YUD)
Законодавна власт скупштина САП Војводине
Владавина
Облик владавине социјалистичка аутономна покрајина
Оснивање 1944.
Догађаји
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Портал:СФРЈ
Овај чланак је део серије о
историји Србије, Војводине:

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина (мађ. Vajdasági Szocialista Autonóm Tartomány; рум. Provincia Socialistă Autonomă Voivodina; свк. Socialistická autonómna pokrajina Vojvodina) је била једна од две покрајне у саставу Социјалистичке Републике Србије. Основана је 1945.[1] године као Аутономна покрајина Војводина, преименована је у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“ кад и југословенске републике, Уставом из 1963., а деведесетих година је променила назив у Аутономна Покрајина Војводина.

Припадала је најразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Војводине био је Нови Сад.

Констутивни народ су били Срби, а Уставом из 1974. године конститутивну једнакост су добиле и народности: Мађари, Словаци, Румуни и Русини.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Војводине

Име носи порекло из 1848. године, када се регион данашње Војводине знао "Српска Војводина".

После пропасти Аустроугарске, 1918. године, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и других народа Војводине, проглашава прикључење Војводине Краљевини Србији. Од тада је Војводина део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Краљевине Југославије.

Други светски рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Војводина у Народноослободилачкој борби

Војводина је после краткотрајног Априлског рата, 1941. године, окупирана и подељена од стране сила Осовине. Бачка је прикључена Хортијевој Мађарској, Срем је прикључен тзв. Независној Држави Хрватској, а Банат је представљао посебну аутономну област, у оквиру Недићеве Србије, којом је управљала немачка национална мањина.

Већ у лето 1941. године, организован је партизански устанак у Војводини. Али је због неповољних географских услова, већ у јесен 1941. године, у Банату и Бачкој, дошло до замирања устанка. За разлику од Баната и Бачке у Срему су, после солиднијих припрема, диверзије и саботаже прерасле у општенародни устанак. На ослобођеној територији је организована партизанска власт, с масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Велики број бораца је из Срема, и осатлих крајева Војводине, одлазио у источну Босну, где су априла 1943. године формиране прве Војвођанске бригаде.

Искуства из Срема, у организовању ослободилачке борбе, су у лето 1944. године пренесена у Банат, Бачку и Барању, тако да су пре доласка Црвене армије, октобра 1944. године, већ била успостављена народна власт са ослободилачким институцијама.

Новембра 1943. године формиран је Покрајински народноослободилачки одбор, а 31. јула 1945. године у Новом Саду, Скупштина изасланика народа Војводине је донела одлуку да Војводина као Аутономна Покрајна уђе у састав федералне Србије у саставу Демократске Федеративне Југославије. Ову одлуку је прихватио АВНОЈ, на Трећем заседању у Београду, августа 1945. године. Након ослобођења Вовјодине, у њој је заведена војна управа којој је на челу био генерал Иван Рукавина, а током које је комунистички режим Јосипа Броза извршио злочине против дела српског становништва (наводног "класног непријатеља"), немачке и делимично мађарске националне мањине и наредио да Буњевци у матичним књигама буду уписани као Хрвати.

У почетку је Војводина имала само ограничени степен аутономије, али је Уставом из 1974. године Војводина добила статус федералне јединице у оквиру СФРЈ, са готово једнаким правима која је имала и СР Србија. После доласка на власт Слободана Милошевића и доношења Устава 1990. године, Војводина постаје Покрајина с малим степеном аутономије.

Колонизација[уреди]

Августа 1945. године донет Закон о аграрној реформи и колонизаији, на основу којег је око 40% земљишта у Војводини прешло у власништво државе. До 1948. године у Војводину је колонизовано око 225.000 људи из Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Црне Горе и Косова, претежном српске националности (71%) из борачких породица. Њима је додељено око 235.000 хектара земље. Досељавање је настављено и каснијих деценија, али није имало организовани карактер, у форми колонизације.

Демографија[уреди]

По попису становништва из 1980. године, етнички састав САП Војводине је био следећи:

Функционери САП Војводине[уреди]

Председници[уреди]

Премијери[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Закон о установљењу и устројству Аутономне покрајине Војводине ("Службени гласник Србије“, бр. 28/45, стр. 425.)

Види још[уреди]