Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина
Socijalistička Autonomna Pokrajina Vojvodina

Застава Грб
Застава Грб
Locator map Vojvodina in Yugoslavia.svg
Положај САП Војводине у СР Србији и СФР Југославији
Географија
Континент Европа
Регион Средња Европа, Балкан
временска зона: UTC +1, +2 (CET, CEST)
Земља СФР Југославија - СР Србија
Главни град Нови Сад
Површина 21.506 km²
Становништво 2.034.772 (1981.)
густина: 92.8/km²
Друштво
Званични језици српскохрватски, мађарски, словачки, румунски, русински
Религија православље, католицизам, протестантизам
Валута Динар (YUD)
Законодавна власт скупштина САП Војводине
Владавина
Облик владавине социјалистичка аутономна покрајина
Оснивање 1944.
Престанак 1990.
Догађаји
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Портал:СФРЈ
Овај чланак је део серије о
историји Србије, Војводине:

Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина (скраћено САП Војводина) је била једна од две социјалистичке аутономне покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије, једне од република СФРЈ. Формирање њених установа је започело 1944. године, да би њен политички статус у оквиру Србије и Југославије био регулисан 1945. године.[1] Првобитно званично име покрајине је било Аутономна покрајина Војводина, а оно је преименовано у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“ Уставом из 1963. године, када су нове називе добиле и југословенске републике. 1990-тих година је назив поново промењен у Аутономна Покрајина Војводина.

САП Војводина је припадала најразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Војводине био је Нови Сад.

Конститутивни народ су били Срби, а Уставом из 1974. године конститутивну једнакост су добиле и народности: Мађари, Словаци, Румуни и Русини.

Име[уреди]

Називи покрајине на њеним службеним језицима:

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Војводине

Име "Војводина" води порекло из 1848. године, када је на подручју данашње Војводине формирана аутономна Српска Војводина. Између 1849. и 1860. године, на овом простору је постојала засебна хабзбуршка (аустријска) крунска земља под називом Војводство Србија и Тамишки Банат.

После пропасти Хабзбуршке монархије (Аустроугарске), крајем 1918. године, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи проглашава присаједињење ових регија Краљевини Србији, а Велики народни збор у Руми се одлучује за присаједињење Срема Србији. Потом подручје данашње Војводине (као део Краљевине Србије) улази у састав новоформираног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (касније названог Краљевина Југославија).

Други светски рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Војводина у Народноослободилачкој борби
Ослобођена партизанска територија у Срему крајем 1942. године

Након краткотрајног Априлског рата, 1941. године, подручје данашње Војводине (као и цела тадашња Југославија) је окупирано од стране сила Осовине и територијално-политички подељено према диктату и интересу окупатора. Бачка је прикључена Хортијевој Великој Мађарској, Срем је дошао под власт такозване Независне Државе Хрватске, док је Банат политички дефинисан као посебна аутономна област у оквиру Недићеве Србије, а том облашћу је управљала локална немачка национална мањина.

Већ у лето 1941. године, организован је партизански устанак у Војводини, али је због неповољних географских услова, већ у јесен 1941. године, у Банату и Бачкој, дошло до замирања устанка. За разлику од Баната и Бачке у Срему су, после солиднијих припрема, диверзије и саботаже прерасле у општенародни устанак. На ослобођеној територији је организована партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Велики број бораца је из Срема, и осталих крајева Војводине, одлазио у источну Босну, где су априла 1943. године формиране прве Војвођанске бригаде.

Искуства из Срема, у организовању ослободилачке борбе, су у лето 1944. године пренесена у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944. године, у Војводини већ била успостављена народна власт са ослободилачким институцијама.

Новембра 1943. године формиран је Покрајински народноослободилачки одбор.

Ослобођење и формирање Војводине[уреди]

Војводина од октобра 1944. до априла 1945. године - подручје Војне управе у Банату, Бачкој и Барањи и линија Сремског фронта
Војводина након дефинисања коначних покрајинских граница

Успостављање народне власти и формирање нових покрајинских институција почело је већ 1944. године. Подручје Срема се од ослобођења налазило под управом Главног народноослободилачког одбора Војводине, док је на подручју Баната, Бачке и Барање након ослобођења заведена војна управа којој је на челу био генерал Иван Рукавина. Током војне управе, која је заведена 17. октобра 1944. године, комунистички режим Јосипа Броза је извршио злочине против дела српског становништва (наводног "класног непријатеља"), преосталог дела немачке и једног дела мађарске националне мањине и донео наредбу да Буњевци и Шокци у матичним књигама буду уписивани као Хрвати. Војна управа у Банату, Бачкој и Барањи је укинута 15. фебруара 1945. године, после чега и ова подручја долазе под управу Главног народноослободилачког одбора Војводине. До уласка Војводине у оквир Федералне Србије, њене су установе функционисале независно од установа Србије.

31. јула 1945. године у Новом Саду, Скупштина изасланика народа Војводине је донела одлуку да Војводина као Аутономна Покрајина уђе у састав федералне Србије, једне од федералних чланица Демократске Федеративне Југославије. Ову одлуку је прихватио АВНОЈ, на Трећем заседању у Београду, августа 1945. године. Статус Војводине у оквиру Србије регулисан је, потом, Законом о установљењу и устројству Аутономне покрајине Војводине 1. септембра 1945.

Привремене границе Војводине после ослобођења укључивале су Банат, Бачку и Барању, као и већи део Срема са Земуном. Званична привремена граница између Војводине и Хрватске у Срему ишла је линијом Вуковар-Винковци-Жупања. Западни делови Срема су, међутим, остали под контролом Сила осовине све до априла 1945.

Након дефинисања коначних граница Војводине, у њеном саставу је остала цела Бачка, као и највећи део Баната и Срема. Барања и западни делови Срема прикључени су Хрватској, док су мали делови Срема и Баната у близини Београда ушли у састав Уже Србије. Војводини је, међутим, прикључен мали северни део Мачве у близини Сремске Митровице.

Колонизација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Колонизација у Војводини 1945-1948.

Августа 1945. године донет је Закон о аграрној реформи и колонизацији, на основу којег је око 40% земљишта у Војводини прешло у власништво државе. До 1948. године у Војводину је колонизовано око 225.000 људи из Босне и Херцеговине, Хрватске, Уже Србије, Црне Горе и Косова и Метохије, претежно српске националности (71%) из борачких породица. Њима је додељено око 235.000 хектара земље. Досељавање је настављено и каснијих деценија, али није имало организовани карактер, у форми колонизације.

Политички статус Војводине[уреди]

У почетку је Војводина имала само ограничени степен аутономије, али је Уставом из 1974. године Војводина добила статус федералног субјекта СФРЈ са елементима државности, односно са готово једнаким правима која је имала и СР Србија. САП Војводина је, ипак, и даље остала у оквиру Социјалистичке Републике Србије. Војводина је у овом периоду имала сопствени устав, председништво, уставни и врховни суд, као и друге институције.

Антибирократска револуција[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Антибирократска револуција

После доласка на власт Слободана Милошевића 1987. године, у Новом Саду су 5. октобра 1988. године одржане демонстрације на којима се окупило неколико десетина хиљада људи који су затражили да партијско руководство Војводине поднесе оставку. Неко је демонстрантима довезао камион јогурта у тетрапаку, па су они сваког ко је покушао да им се обрати са степеништа ПК засипали јогуртом (због тога је овај догађај остао познат као Јогурт револуција). Суочени са овим демонстрацијама, војвођански партијски руководиоци су 6. октобра 1988. поднели оставке. Након тога су убрзо срушене и све друге покрајинске институције, а Скупштина Војводине је изгласала промене Устава Србије, одступајући од многих дотадашњих права. У Војводини је потом уследила темељна кадровска смена до најнижих политичких нивоа. Процењује се да је тада у Војводини смењено око 40.000 политичких функционера, високих државних чиновника, судија и шефова полиције, директора и управника просветних установа и здравствених центара, информативних или културних кућа.

Нови устав Србије из 1990. године променио је положај Војводине у смислу да је она престала да буде конститутивни елемент југословенске федерације и дефинисана је као „територијална аутономија“ у оквиру Републике Србије.

Демографија[уреди]

Етничка мапа Војводине (1981.)

По попису становништва из 1981. године, етнички састав становништва САП Војводине је био следећи:

Политика[уреди]

У једнопартијском систему који је тада владао, једина политичка партија на подручју САП Војводине био је Савез комуниста Војводине, огранак Савеза комуниста Србије и Савеза комуниста Југославије.

Устав[уреди]

Устав Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине је био највиши правни акт у покрајини.

Установе[уреди]

САП Војводина је имала следеће установе:

  • Председништво
  • Радна тела председништва:
    • Савет за народну одбрану
    • Савет за заштиту уставног поретка
    • Комисија за организациона и кадровска питања
    • Комисија за помиловања
    • Комисија за представке и предлоге
    • Комисија за одликовања
    • Комисија за привредну реформу
  • Скупштина
  • Већа скупштине:
    • Веће удруженог рада
    • Веће општина
    • Друштвено-политичко веће
  • Покрајински комитети:
    • Покрајински комитет за енергетику и сировине
    • Покрајински комитет за међународну сарадњу
    • Покрајински комитет за саобраћај и везе
    • Покрајински комитет за водопривреду
    • Покрајински комитет за образовање и културу
    • Покрајински комитет за рад
    • Покрајински комитет за здравље и социјалну заштиту
    • Покрајински комитет за борачка и инвалидска питања
    • Покрајински комитет за урбанизам, стамбена питања и заштиту човекове средине
    • Покрајински комитет за информације
    • Покрајински комитет за друштвено планирање
    • Покрајински комитет за законодавство
    • Покрајински комитет за науку и информатику
  • Покрајински друштвени савети:
    • Покрајински друштвени савет за питања друштвеног уређења
    • Покрајински друштвени савет за привредни развој и економску политику
    • Покрајински друштвени савет за односе са иностранством
Бановина - зграда Извршног већа САП Војводине
  • Извршно веће
  • Покрајински органи управе:
    • Покрајински секретаријат за народну одбрану
    • Покрајински секретаријат за унутрашње послове
    • Покрајински секретаријат за правосуђе и управу
    • Покрајински секретаријат за финансије
    • Покрајински секретаријат за индустрију, грађевинарство и терцијарне делатности
    • Покрајински секретаријат за пољопривреду, прехрамбену индустрију и шумарство
    • Покрајински секретаријат за тржиште, цене, праћење привредних кретања и туризам
  • Покрајинске управне организације:
    • Покрајински завод за друштвено планирање
    • Покрајински завод за статистику
    • Покрајински завод за јавну управу
    • Покрајински завод за међународну научну, културну, просветну и техничку сарадњу
    • Покрајински хидрометеоролошки завод
    • Покрајински завод за кадровске послове
    • Покрајински завод за цене и праћење привредних кретања
    • Покрајинска управа за геодетске и имовинско-правне послове
    • Управа за буџет
    • Покрајинска управа друштвених прихода
    • Покрајинска дирекција за робне резерве
    • Службе за опште и заједничке послове покрајинских органа
  • Правосудни органи САП Војводине:
    • Уставни суд Војводине
    • Врховни суд Војводине
    • Јавно тужилаштво САП Војводине
    • Јавно правобранилаштво САП Војводине
    • Покрајински друштвени правобранилац самоуправљања
    • Суд удруженог рада

Функционери САП Војводине[уреди]

Никола Груловић са братом Аћимом Груловићем
Јован Веселинов
Лука Мркшић
Стеван Дороњски
Радован Влајковић
Илија Рајачић

Председници[уреди]

Премијери[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Закон о установљењу и устројству Аутономне покрајине Војводине ("Службени гласник Србије“, бр. 28/45, стр. 425.)

Литература[уреди]

  • Драгомир Јанков, Војводина - пропадање једног региона, Нови Сад, 2004.
  • Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.
  • Стефан Грубач, Србија - северно крило, Нови Сад, 1990.
  • Аутономија Војводине - изабрани списи, Политичка теорија и пракса - књига 4, Центар ПК СКВ за политичке студије и марксистичко образовање, Нови Сад, 1976.

Види још[уреди]