Bukva

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Fagus)

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Bukva (višeznačna odrednica).

Bukva
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Fagales
Porodica: Fagaceae
Potporodica: Fagoideae
Rod: Fagus
L.
Vrste

Bukva (lat. Fagus) je rod listopadnog drveća koji sadrži oko deset vrsta visokog, listopadnog drveća. Prirodna staništa vrsta iz roda bukvi nalaze se u Evropi, Aziji i Severnoj Americi.

Na osnovu brojnih taksonomskih proučavanja, vršenih tokom 19. i 20. veka od strane brojnih domaćih i stranih stručnjaka i naučnika, ustanovljeno je da na teritoriji Srbije dominira posebna vrsta, balkanska odnosno mezijska bukva (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czecz.). Pored nje javljaju se, ali sa manjom zastupljenošću, evropska bukva (Fagus sylvatica L.) i kavkaska bukva (Fagus orientalis Lipsky).[1]

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Najnoviji sistemi klasifikacije ovog roda prepoznaju 10 do 13 vrsta u dva različita podroda, Engleriana i Fagus.[2][3] Podrod Engleriana se nalazi samo u istočnoj Aziji, i značajno se razlikuje od podroda Fagus po tome što su ove bukve stabla sa niskim granama, često sastavljena od nekoliko velikih stabala sa žućkastom korom. Dalje karakteristike koje se razlikuju uključuju beličasto cvetanje na donjoj strani listova, vidljive tercijarne vene lista i dugu, glatku peteljku. Predložen od strane botaničara Čung-Fu Šena 1992. godine, F. japonica, F. engleriana, i F. okamotoi čine ovaj podrod.[3]

Poznatije bukve podroda Fagus su visoko razgranate sa visokim, debelim stablima i glatkom srebrno-sivom korom. U ovu grupu spadaju F. sylvatica, F. grandifolia, F. crenata, F. lucida, F. longipetiolata, i F. hayatae.[3] Klasifikacija evropske bukve, F. sylvatica, je složena, sa nizom različitih imena predloženih za različite vrste i podvrste unutar ovog regiona (na primer F. taurica, F. orientalis, i F. moesica[4]). Istraživanja sugerišu da su se bukve u Evroaziji razlikovale prilično kasno u evolucionoj istoriji, tokom miocena. Populacije u ovoj oblasti predstavljaju niz morfotipova koji se često preklapaju, a genetska analiza ne podržava jasno odvojene vrste.[5]

Fagus je najosnovnija grupa u evoluciji porodice Fagaceae, koja takođe uključuje hrastove i kestene.[6]

Izgled[uredi | uredi izvor]

List evropske bukve
Plodovi bukove u jesen

Evropska bukva (Fagus sylvatica) se najčešće gaji, iako se vidi nekoliko važnih razlika između vrsta osim detaljnih elemenata kao što je oblik lista. Listovi bukovog drveća su celi ili retko nazubljeni, dužine od 5—15 cm (2,0—5,9 in) i širine 4—10 cm (1,6—3,9 in). Bukve su jednodomne, nose muške i ženske cvetove na istoj biljci. Mali cvetovi su jednopolni, ženski cvetovi nastaju u paru, muški cvetovi su u obliku cvasti za oprašivanje vetrom. Oni se proizvode u proleće ubrzo nakon pojave novih listova.

Kora je glatka i svetlosiva. Plod je mali, oštro trougaoni orah, dugačak 10—15 mm (0,39—0,59 in), koji se nose pojedinačno ili u parovima u ljusci sa mekim bodljama dužine 1,5—2,5 cm (0,59—0,98 in), poznate kao kupule. Ljuska može da ima razne dodatke koji su slični kičmi do ljuski, čiji je karakter, pored oblika lista, jedan od primarnih načina na koji se bukva razlikuje.[3] Orašasti plodovi imaju gorak ukus (mada ni približno tako gorak kao žir) i visok sadržaj tanina; ovi se zovu bukovi orasi.[7]

Naraste do 35 m. Debljina debla može biti i preko 1 m prsnog promera. Kruna je široko zaobljena. Koren je u ranim stadijumima rasta samo osovinski, dok kasnije izrastu i brojni bočni korenovi.

Kora stabla je svetlosiva (srebrnasta), tanka i glatka, dok kasnije dobije smeđu obojenost i postane izbrazdana. Pupoljci su 2 cm dugi, vretenasti, otklonjeni od izbojka pod uglom od 45°. Izdanci su sivi su dok kasnije ne dobiju braon do crvenkastu boju, i retko lenticelama.[8] Srčika izbojka je trouglasta. Listovi su eliptični, dugi 8 cm. Rub lista je talasast i fino trepavičasto dlakav. Raspored listova je spiralan. raspoređeni su na dršci. List je u mladosti bogat vitaminom C. Cvetovi su jednopolni u resastim, glavičastim cvastima i jednodomi. Muški su u okruglim resama na dugoj stapki, do 20, ženski po dva cveta u kupuli, koja je obrasla končastim ljuskama, i nalaze se na kratkim drškama. Kupula nastaje razrastanjem drške cvasti.

Za vreme cvetanja kupula je meka, posle otvrdne i postane drvenasta, a stipule se pretvore u duge bodljike ili ljuske. Cveta posle listanja, u aprilu ili maju.

Muški i ženski cvetovi su na ovogodišnjim izdancima. U kupuli su dva ploda, koji se zovu bukvice, smeđi su, trouglasti, jestivi u nuždi. Plod sadrži od 1 seme. Dozrevaju u septembru ili početkom oktobra, a opadaju posle prvih mrazeva u oktobru ili početkom novembra. U jednom kilogramu ima 3.600 do 6.800 bukvica. Klijavost je kratkotrajna, oko 6 meseci, a iznosi prosečno oko 35%. Zrela kupula puca na 4 dela. Bukvica ima dva mesnata, lepezasta kotiledona. Prvi listovi su naspramni. Oprašivanje vetrom. Punim urodom rađa svake 7. do 12. godine. Počinje da plodonosi u starosti od 40 do 50 godina.[9]

Poreklo naziva vrste[uredi | uredi izvor]

Naziv roda Fagus vodi poreklo od grčke reči fagein, što znači jestiv, s obzirom da je plod, žir jestiv.[8]

Areal rasprostranjenosti[uredi | uredi izvor]

Bukva raste u gotovo čitavoj Evropi na nižim do visokim nadmorskim visinama. Obično gradi bukove šume ili sa hrastom mešovite. Na Rtnju raste u podnožju ove planine zajedno sa jelom, pa gradi mešovite šume.

Ekološka svojstva[uredi | uredi izvor]

Bukove šume dolaze na svim matičnim supstratima (bazofilni, neutrofilni, acidofilni). Zasenu podnosi najbolje od sveg listopadnog drveća. Ponik je osetljiviji na mraz i suncožar. Kora je tanka, pa je osetljiva na naglo osvetljenje.

Dobro se zakorenjuje, koren se odlično prilagođava uslovima tla, otporna je na vetrove. Traži sveže tlo. Retko raste u nizijama, a uspeva sve do visine od 2000 metara. Može opstati oko 300 godina.

  • Prepoznatljiva glatka kora debla
    Prepoznatljiva glatka kora debla
  • Listovi kavkaske bukve (Fagus orientalis)
    Listovi kavkaske bukve (Fagus orientalis)
  • Cvetovi evropske bukve (Fagus sylvatica)
    Cvetovi evropske bukve (Fagus sylvatica)
  • Listovi bukve napadnuti galama dvokrilaca iz porodice Cecidomyiidae
    Listovi bukve napadnuti galama dvokrilaca iz porodice Cecidomyiidae

Upotreba i značaj[uredi | uredi izvor]

Evropska bukva u jesen
Spomenik prirode Evropska bukva na Kalemegdanu

Bukva je pre svega drvo koje se koristi u građevinarstvu i za izradu nameštaja; zatim i kao ogrevno drvo. Do polovine 19. veka drvo bukve smatrano je drvetom manjeg kvaliteta u odnosu na drvo drugih vrsta drveća. Čak je bukva smatrana i korovskom vrstom. Razlog tome leži u tada dovoljnim količinama drugih vrsta, kao i u objektivnim nedostacima bukovog drveta, kakvi su mala trajnost u spoljašnjim uslovima i prisustvo lažne srčevine. Tek razvojem tehnologije zaštite drveta (parenje, impregniranje) bukovo drvo postaje vredna sirovina.[1]

Plod bukve, bukvica ili bukov žir, je kvalitetna hrana za uzgoj svinja. Kvalitetnija je od hrastovog žira, jer sadrži više masti a manje gorkih sastojaka, ali je manje kvalitetna od zrnevlja žitarica. Kao i žirom i bukvicama se stoka može hraniti u šumi, ili se one mogu sušiti i na taj način čuvati za zimu ili proleće.[10]

Bukva zauzima značajno mesto među pobornicima upotrebe samoniklog jestivog bilja u ljudskoj ishrani. List se može jesti (kad je mlad) u nestašici druge hrane, ili kao ukusna i zdrava salata. Bukvice nije dobro jesti sirove u većoj količini, jer sadrže alkaloid fagin. Pečenjem na temperaturi većoj od 100 °C, fagin se raspada, pa se pečeni plodovi mogu jesti u neograničenoj količini, poput plodova pitomog kestena. Plod se takođe može koristiti i kao zamena za kafu, ili mleven, kao dodatak hlebnom brašnu. Iz ploda se može cediti jestivo ulje, koje je dobro i u tehnici. Ulje ne sadrži fagin, a od kilograma ploda dobija se oko pola kilograma ulja.[11] U pripremi hrane drvo bukve zauzima posebno mesto, jer se smatra da je najbolje gorivo za dimljenje mesa i ribe. U retkim slučajevima, pri konzumiranju veće količine, može doći do trovanja i smrti, javlja se mučnina, tremor mišića i širenje zenica.[8]Ukoliko se konzumiraju sveži plodovi takođe dolazi do mučnine i vrtoglavice.

Bukove šume su, osim drveta, značajan izvor i ostali proizvodi šuma, kao što je lekovito, začinsko i aromatično bilje, šumski plodovi i gljive. Poseban značaj imaju vode u području bukovih šuma. Poseban značaj imaju i zaštitne funkcije bukovih šuma. Njihova uloga u zaštiti poljoprivrednog zemljišta u brdsko - planinskom području nemerljiva je, a takođe su značajne i zaštita saobraćajnica, zdravstveno - rekreativna i turistička funkcija. Bukove šume imaju veliki značaj i za lovstvo kao privrednu delatnost. Na staništima bukovih šuma živi značajan broj divljih životinja, među kojima je lovna divljač veoma raznolika. Geografija za gajenje divljači u ovim šumama su povoljni, kako klimatske prilike, tako i bogatstvo voda i velika količina prirodne hrane, naročito u vegetacionom periodu.[1]

Gljive u šumi Bukve[uredi | uredi izvor]

Bukova šuma je pravi raj za gljive i gljivare jer drvo bukve živi u zajednici sa mnogim vrstama jestivih, lekovitih, aromatičnih, uslovno jestivih i otrovnih gljiva. Neke od tih gljiva jesu: Higrophorus cossus, Cortinarius praestans, Higrophorus poetarum, Boletus fechtneri, Boletus aereuus, Leccinum aurantiacum, Pleurotus ostreatus, Russula spp, Agaricus spp, Amanita spp. i mnoge druge vrste gljiva iz grupe vrganja, pupavki, lisičara i drvenjača.


Detaljnije o upotrebi bukve na stranama o mezijskoj bukvi, kao tipično našoj domaćoj vrsti i evropskoj bukvi kao vrsti koja se pored mezijske najčešće javlja na području Srbije.

  • Presek debla
    Presek debla
  • Mlado lišće
    Mlado lišće
  • Otvorene kupule sa bukvicama
    Otvorene kupule sa bukvicama
  • List
    List
  • Stablo
    Stablo
  • Stablo
    Stablo
  • List
    List
  • Šuma bukve
    Šuma bukve
  • Stablo
    Stablo

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 
  2. ^ Denk, Thomas with Guido Grimm and Vera Hemleben. 2005. Patterns of Molecular and Morphological Differentiation in Fagus (Fagaceae): Phylogenetic Implications. American Journal of Botany 92(6):1006-1016.
  3. ^ a b v g Shen, Chung-Fu. 1992. A Monograph of the Genus Fagus Tourn. Ex L. (Fagaceae). Ph.D. Dissertation, City University of New York.
  4. ^ Gomory, D. with L. Paule, R. Brus, P. Zhelev, Z. Tomovic, and J. Gracan. 1999. Genetic differentiation and phylogeny of beech on the Balkan peninsula. Journal of Evolutionary Biology 12: 746-752.
  5. ^ Denk, Thomas with Guido Grimm, K. Stogerer, M. Langer, Vera Hemleben 2002. The evolutionary history of Fagus in western Eurasia: Evidence from genes, morphology and the fossil record. Plant Systematics and Evolution 232:213-236.
  6. ^ Manos, Paul S. with Kelly P. Steele. 1997. Phylogenetic analysis of "Higher" Hamamelididae based on Plasid Sequence Data. American Journal of Botany 84(10):1407-1419.
  7. ^ Lyle, Katie Letcher (2010) [2004]. The Complete Guide to Edible Wild Plants, Mushrooms, Fruits, and Nuts: How to Find, Identify, and Cook Them (2nd izd.). Guilford, CN: FalconGuides. str. 138. ISBN 978-1-59921-887-8. OCLC 560560606. 
  8. ^ a b v „Bukva (Fagus sylvatica)”. Plantea (na jeziku: hrvatski). 2015-01-22. Pristupljeno 2019-08-25. 
  9. ^ Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 259—261 
  10. ^ „Najbolja hrana za uzgoj i tov svinja”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2016. g. Pristupljeno 24. 1. 2016. 
  11. ^ Grlić, Ljubiša (1986), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec, str. 80—81 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 
  • Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 
  • Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 259—261 
  • Grlić, Ljubiša (1986), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec, str. 80—81 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bukva na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Bukva.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Буква&oldid=27735660”