Internet

Vizualizacija količine puteva na internetu.

Šema Vikipedije na internetu

Internet je svetski sistem povezanih računarskih mreža koji je transformisao način na koji funkcionišu komunikacioni sistemi. Počeci interneta se vežu za stvaranje ARPANET-a 1969. godine, mreže računara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD. Danas internet povezuje milijarde računara širom sveta na jedan nehijerarhijski način. Internet je proizvod spoja medija, računara i telekomunikacija. Međutim, internet nije samo proizvod tehnološkog napretka, nego takođe društvenih i političkih procesa, uključujući naučnu zajednicu, politiku i vojsku. Od svojih korena kao jedno neindustrijsko i neposlovno okruženje vezano za naučnu zajednicu, internet se vrlo brzo proširio na svet trgovine i poslovanja. Ipak, bilo je potrebno skoro 30 godina da se internet nametne kao tehnološka inovacija koja konstantno transformiše društvo i ekonomiju. Internet je javno dostupna globalna paketna mreža podataka koja povezuje računare i računarske mreže korišćenjem internet protokola (IP). To je "mreža svih mreža" koja se sastoji od miliona kućnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreža koje međusobno razmenjuju informacije i usluge kao što su elektronska pošta, "ćaskanje" (eng. chat) i prenos datoteka te povezane stranice i dokumente World Wide Weba.

Pojam internet znači mreža unutar mreže, ili interna veza između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). U 2014. godini broj internet korisnika premašio je 3 milijarde ili 43,6% svetske populacije (dve trećine korisnika došlo je iz najbogatijih zemalja i to 78,0% stanovništva iz Evrope, a 57,4% iz Amerike). Teško je proceniti pravy količiny informacija koju serveri obrađuju.

Istorija

Glavni članak: Istorija interneta

Prenošenje instrukcija između računskih mašina se prvi put ostvareno 1940. godine kada je Džordž Stibitz iskoristio TTY, odnosno tele-mašinu za kucanje, pomoću koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K sa univerziteta Dartmut u Nju Hempširu na njegov „kalkulator kompleksnih brojeva“ u Njujorku, te takođe primio rezultate istim putem. Tek 1964. godine, istraživači sa Dartmuta su izumili glavnu mašinu sa deljenim vremenom sa priključenim terminalima. U osnovi terminali su iskorištavali resurse glavnog računara, te pomoću glavnog računara na kojeg su prikopčani dobijali rezultate nazad na terminal.

Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo „rođendana“, ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD odabralo ''Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt.

Godine 1969. Univerzitet Kalifornija u Los Angelesu, SRI u Stanfordu, Univerzitet Kalifornije u Santa Barbari i Univerzitet Jute bili su prikopčani na ARPNET mrežu koja je koristila 50 kbit/s mrežna kola. ARPANet je u stvari preteča današnjeg Interneta, iako je bila puno ograničenija nego globalna mreža – Internet, ipak je bila prva mreža takve vrste. Kasnije će se tehnologija sve više razvijati te prerasti u današnju mrežu kakvu poznajemo. Internet je globalno dostupna mreža koju čini više međusobno povezanih manjih i većih mreža koje komuniciraju pomoću Internet Protokola (IP), a koji su povezani bakarnim kablovima, optičkim kablovima i drugim. Prva Internet mreža je stvorena 1. januara 1983, što se smatra i stvaranjem Interneta kada je Američka Nacionalna Naučna Fondacija (engl. National Science Fondation) (NSF) napravio univerzitetsku mrežu koja će kasnije postati NSFNet. Brz razvoj Interneta je pomogla mogućnost TCP/IP-a (Internet protokola) da radi preko već postojećih mreža i komunikacija (kao što su telefonske žice itd).

Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.

Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.

Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao: „Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju“. Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontroverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio neverne tome da se NCP može isključiti po želji.

Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP protokola u tadašnje vreme u operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.

Prvo predstavljanje javnosti je doživio 1990-ih godina. U avgustu 1991 CERN u Švajcarskoj je predstavio veb sajt, dok je već pre tri godine Tim Berners-Li počeo stvaranje HTML protokola, HTTP te prve veb stranice na CERN-u u Švicarskoj. Nacionalni Centar za superračunarske primene je objavio Mosaic veb-pregledač, a 1994. godine se povećava interes javnosti za Internet koji je do sad bio isključivo akademsko/tehničke prirode. Internet je sve više uzimao maha, tako da je 1990-ih integrisao većinu tadašnjih postojećih javnih računarskih mreža, što je ostvareno najviše zahvaljujući nedostatku merodavne centralne administracije čime je omogućen nesmetan rast mreže, kao i prilično slobodnu prirodu Interneta i njegovih protokola. Do juna 2008. oko 1,46 milijardi ljudi koristi Internet u čitavom svetu.

Pristup internetu

Internet kao globalna svetska mreža nema cenzuru i nema prepreka. Dostupna je na svakom deliću planete Zemlje uz odgovarajuću opremu. Da bi pristupili ovoj mreži moramo imati jedan od sistema za komunikaciju kao što su:

• Analogna telefonska linija
• ISDN
• ADSL
• kablovski
• bežični
• satelitski

Analogna telefonska linija

Sistem analognih telefonskih linija podrazumeva infrastrukturu javne komutirane telefonske mreže (PTNS - Public Telephon Network System) ili jednostavnije rečeno upredeni parni kabl do telefonske centrale kakvu ima gotovo svako domaćinstvo. Ovim sistemom se, kroz spojne vodove, vrši prenos analognih signala (prvobitno namenjen isključivo za govorne informacije) u vrlo uskom spektru od 300 do 3400 Hz što je sasvim dovoljno za prenos govora. Ako se između računara i ovakve linije postavi uređaj koji će vršiti konverziju digitalnih u analogne signale i obrnuto modem moguće je ostvariti povezivanje računara sa brzinom prenosa do 56 KBps. (Teoretski 64 KBps).

ISDN

ISDN sistem takođe koristi upredenu paricu kao fizički prenosnik digitalnih signala a opseg je proširen i uključuje dva analogna kanala tako da su brzine do 128 kbps. Naziv je dobio kao skraćenica engleskog termina Integrated System of Digitaly Network. Prenos podataka kroz spojne vodove je digitalan.

ADSL

ADSL, kao varijanta DSL (Digitaly Subscriber Line) ili u slobodnom prevodu digitalna pretplatnička linija koristi osobinu uvezivanja više "kanala" od po 64 kbps u željenu (bolje rečeno plaćenu) širinu prenosa. Oznaka ADSL znači da je protok informacija asimetričan tj prema potrebi količina dolaznih informacija (Download) sa servera prema klijentu se uvećava na račun odlaznih (Upload) količina bita. Komunikacija kroz spojne vodove je digitalna.

Kablovski internet

Kablovski internet u naseljenim mestima gde je uspostavljen sistem kablovske televizije moguće je ostvariti istim vodovima prenos podataka i konekcija na internet. Ovaj sistem ima veoma veliku propusnu širinu podataka koja ide i do 1 Gbps. Veoma često se koristi, jedini problem je što brzina prenosa direktno zavisi od broja korisnika (pretplatnika)

Bežični internet

Bežični internet je termin koji je uspostavljen prema originalnoj engleskoj verziji Wireless. Danas se koristi više različitih varijanti a najčešće komunikacije su na ultra visokim frekvencijama od 2,4 i 5 GHz. Zbog osobina prostiranja ove vrste talasa (pravolinijski i ne prolaze niti se odbijaju od fizičke prepreke) ograničenja su velika: mora postojati optička vidljivost između antena pristupne stanice i korisnika a daljina se kreće do nekoliko kilometara. Brzine koje se mogu postići na ovim frekvencijama su velike i kreću se od 2 Mbps do 54 Mbps.

Satelitski internet

Satelitski internet je sistem koji predstavlja najpouzdaniji i najbrži sistem za prenos podataka, pa tako i za pristup internetu. Kao posrednik u komunikaciji koristi se geostacionarni satelit pozicioniran na visini od oko 35000 km iznad zemlje. Pošto se kreće ugaonom brzinom identičnom brzini rotacije Zemlje, njegov položaj u odnosu na određeni prostor na Zemlji uvek je isti. Prostor koji je pokriven signalom satelita naziva se "Footprint".

Tehnologija

Protokoli

Komunikacionu infrastrukturu Interneta čine njegova hardverska komponenta i sistem softverskih slojeva koji kontrolišu različite aspekte te arhitekture. I dok se hardver često može koristiti da podrži druge softverske sisteme, dizajn i strogi proces standardizacije softverske arhitekture odlikuju Internet i pružaju temelj za njegovu skalabilnost i uspeh. Odgovornost za dizajn internetskih softverskih sistema je preneta Operativna grupa za internet inženjering (Internet Engineering Task Force - IETF). IETF vodi radne grupe da postavljanje standarda o različitim aspektima Internet arhitekture, otvorene za svakog pojedinca. Rezultati diskusija i konačni standardi se objavljuju u nizu radova, koji se svaki zove Zahtev za komentar (Request for Comments (RFC)) i dostupni su besplatno na veb-sajtu IETF. Glavni metodi umrežavanja koji omogućavaju Internet se sadrže u specijalnim zahtevima za komentare, koji čine internet standarde. Drugi manje rigorozni dokumenti su čisto informativni, eksperimentalni ili istorijski ili dokumentuju najbolje trenutne prakse u implementaciji internet tehnologija.

Usluge

Najpoznatije usluge za na Internetu su:

• World Wide Web - koristi HTTP za prenos web stranica napisanih u HTML-u - to je noviji servis, ali i najbrže rastući, često se pogrešno koristi kao sinonim Interneta
• razgovor (chat) - koji može biti komunikacija glasom (oba računara trebaju da imaju zvučne kartice, mikrofone i zvučnike/slušalice) ili pismena komunikacija - primeri su IRC, ICQ, Skype i u zadnje vreme sve popularniji Discord.
• elektronska pošta - koristi POP, SMTP i druge protokole, jedna od prvih usluga na Internetu
• prenos datoteka - uz standardni FTP danas se sve više koristi peer to peer protokoli
• Usenet - mreža namenjena razmeni poruka u interesnim grupama

World Wide Web

Овај NeXT računar je koristio Tim Berners-Li na CERN institutu. To je bio prvi veb server.

Mnogi ljudi sinonimno koriste termine Internet i World Wide Web, ili samo Web, mada ta dva termina nisu sinonimi. World Wide Web je samo jedan od stotina servisa koji se koriste na Internetu. Web je globalni set dokumenata, slika i drugih resursa, logički međusobno povezanih hiperlinkovima i referenciranih sa uniformnim resursnim lokatorija (URI). Ovi identifikatori simbolično identifikuju servise, servere, i druge baze podataka, i dokumente i resurse koje oni mogu da pruže. Hipertekst transfer protokol (HTTP) je glavni pristupni protokol na mreži. Veb servisi isto tako koriste HTTP za omogućavanje komunikacije između softverskih sistema da bi se delila i razmenjivala poslovna logika i podaci.

World Wide Web pretraživači, kao što su Majkrosotov Internet eksplorer, Mozila fajerfoks, Opera, Aplov Safari, i Gugl kroum, omogućavaju korisnicima da naviguju sa jedne veb stranice na drugu putem hiperlinkova koji su ugrađeni u dokumente. Ti dokumenti isto tako mogu da sadrže bilo koju kombinaciju računarskih podataka, uključujući grafiku, zvuk, tekst, video, multimedijski i interaktivni sadržaj koji je dostupan dok je korisnik u interakciji sa stranicom. Skriptovanje na strani klijenta može da obuhvati animacije, igra, poslovne aplikacije i naučne demonstracije. Putem Internet pretraga vođenih ključnim rečima koristeći pretraživače poput Yahoo! i Gugl, korisnici širom sveta imaju lak, momentalni pristup ogromnim i raznovrsnim količinama onlajn informacija. U poređenju sa štampanim medijima, knjigama, enciklopedijama i tradicionalnim bibliotekama, World Wide Web ili www je omogućio decentralizaciju informacije velikih razmera.

Veb je isto tako omogućio pojedincima i organizacijama da objavljuju ideje i informacije za potencijalno veliki auditorijum onlajn sa znatno redukovanim troškovima i vremenom kašnjenja. Objavljivanje veb strane, bloga, ili pravljenje vebsajta obuhvata mali inicijalni trošak i mnogi besplatni servisi su dostupni. Međutim, objavljivanje i održavanje velikih, profesionalnih veb sajtova sa atraktivnim, raznovrsnim i aktuelnim informacijama je još uvek teška i skupa propozicija. Mnoge osobe i neke kompanije i grupe koriste veb logove ili blogove, koje se uglavnom koriste kao onlajn dnevnici koji se lako održavaju. Neke komercijalne organizacije motivišu osoblje da komuniciraju savete u oblastima u kojima su specijalizovani jer smatraju da će posetioci biti impresionirani ekspertnim znanjem i slobodnim informacijama, te da će ih to privući datoj korporaciji.

Jedan primer takve prakse je Majkrosoft, čiji programeri objavljuju svoje lične blogove da bi podstakli javni interes za njihov rad. Kolekcije ličnih veb stranica koji objavljuju veliki provajderi su i dalje popularne, i postaju sve sofisticiranije. Dok su operacije kao što su Angelfire i GeoCities postojale od ranih dana mreže, novije ponude od, na primer, Fejsbuk i Tviter trenutno su najpopularnije. Te operacije često brandiraju sebe kao društveni mrežni servisi.

Oglašavanje na popularnim veb stranama može da bude unosno, i elektronska privreda ili prodaja produkata i servisa direktno preko veba je i dalje u porastu.

Kad je Veb razvijen tokom 1990-ih, tipična veb stranica je čuvana u svojoj završnoj formi na serveru, formatirana u HTML jeziku, spremna za transmisiju na veb pretraživač u odgovoru na zahtev. Tokom vremena, proces kreiranja i isporuke veb stranica je postao dinamičan, čime je kreiran fleksibilni dizajn, raspored, i kontent. Veb sajtovi se često kreiraju koristeći softver za menadžment kontenta sa, inicijalno, veoma malo kontenta. Saradnici tih sistema, koji mogu da budu plaćeno osoblje, članovi neke organizacije ili pripadnici javnosti, unose u ishodišnu bazu podataka kontent koristeći stranice za uređivanje koje su dizajnirane za tu svrhu, dok obični posetioci pristupaju i čitaju taj kontent u HTML formi. U zavisnosti od sajta, može ili ne mora da postoji sistem za uređivanje, odobravanje i obezbeđenje koji je ugrađen u proces prihvata novo unetog sadržaja i davanja dostupa ciljnim posetiocima.

Komunikacije

E-mail je važan komunikacioni servis koji je dostupan na Internetu. Koncept slanja elektronskih tekstualnih poruka između osoba koje komuniciraju na način koji je analogan slanju pisama ili memoranduma je prethodio formiranju Interneta. Slike, dokumenti i drugi fajlovi se šalju kao prilozi emejla. Emejlovi se mogu slati na više adresa istovremeno.

Internet telefonija je još jedan široko zastupljeni komunikacioni servis koji je omogućen nastankom Interneta. VoIP je skraćenica za engl. Voice-over-Internet Protocol - protokol za prenos glasa preko Interneta. To je protokol koji je u osnovi Internet komunikacije. Ideja je zaživela tokom ranih 1990-ih sa aplikacijama sličnim voki-tokiju za personalne računare. Zadnjih godina mnogi VoIP sistemi su postali jednako jednostavni i laki za upotrebu kao i normalni telefon. Korist od korišćenja Internata za prenos glasa je da VoIP može da bude besplatan ili znatno jeftiniji od tradicionalnih telefonskih poziva, posebno na dugim rastojanjima i za korisnike kojima je uvek dostupna Internet konekcija kao što je kablovski ili ADSL priključak. VoIP je kompetitivna alternativa tradicionalnom telefonskom servisu. Interoperabilnost između različitih provajdera je vremenom poboljšana i moguće je pozivati i primati pozive sa tradicionalnih telefona. Jednostavni, jeftini VoIP mrežni adapteri su dostupni, i oni eliminišu potrebu za personalnim računarom. Kvalitet zvuka još uvek može da varira od poziva do poziva, mada je obično jednak ili bolji od tradicionalnih poziva. Preostali problemi korišćenja VoIP obuhvataju pozive brojeva za hitne slučajeve i pouzdanost.

Prenos podataka

Razmena fajlova je primer transfera velikih količina podataka preko Interneta. Računarski fajl se može poslati imejlom kupcima, kolegama i prijateljima kao prilog. On se može poslati na vebsajt ili FTP server da bi ga drugi korisnici mogli na jednostavan način preuzeti. On se može staviti u „zajedničku lokaciju“ ili na fajl server. Opterećenje pri masovnom preuzimanju velikih količina podataka se može umanjiti upotrebom servera koji služe kao „ogledala“ ili putem peer-to-peer mreža. U bilo kojem od tih slučajeva, pristup fajlu može da bude kontrolisan putem autentikacije korisnika, tranzit fajla preko Interneta može da bude zaštićen enkripcijom, i naplata se može vršiti za davanje pristupa fajlu. Naplata se može na primer vršiti putem kreditne karte, čiji detalji su isto tako u kodiranom obliku. Poreklo i autentičnost primljenog fajla se može proveriti pomoću elektronskog potpisa ili MD5 koda ili drugih sumarnih prezentacija poruke. Ova jednostavna svojstva Interneta, na globalnoj osnovi menjaju produkciju, prodaju, i distribuciju svega što se može redukovati do računarskog fajla za transmisiju. Time su obuhvaćeni svi oblici štampanih publikacija, softverskih proizvoda, vesti, muzike, filma, videa, fotografije, grafike i drugih umetnosti. To je uzrokovalo seizmička pomeranja u svim postojećim industrijama koje su ranije kontrolisale produkciju i distribuciju tih produkata.

Striming medija je isporuka digitalnih medija u realnom vremenu za neposrednu upotrebu ili uživanje krajnjih korisnika. Mnogi radio i televizijski distributeri pružaju internetski pristup svojim živim audio ili video produkcijama. Oni isto tako omogućavaju odloženo gledanje ili slušanje putem sistema kao što su Preview, Classic Clips i Listen Again. Tim provajderima se pridružio niz drugih koji vrše distribuciju samo putem Interneta i koji nikad nisu imali dozvole za druge oblike distribucije. To znači da se uređaj koji je povezan sa Internetom, kao što je računar, može koristiti za pristup onlajn medijima na skoro isti način kao što je ranije bilo moguće samo sa televizorom ili radio prijemnikom. Opseg dostupnih tipova kontenta je daleko širi, od specijalizovanih tehničkih vebkasta do multimedijskih servisa koji se isporučuju po zahtevu. Podkastiranje je varijacija te teme, gde se – obično audio – materijal preuzme i reprodukuje na računaru ili se prenese na portabilni medijski plejer da bi se slušao u pokretu. Te tehnike koje koriste jednostavnu opremu omogućavaju svakom uz neznatnu cenzuru ili kontrolu da emituje audio-vizuelni materijal širom sveta.

Prenos digitalnih medija povećava potražnju za mrežnim protokom. Na primer, za standardni kvalitet slike neophodna je veza brzine 1 Mbit/s za SD 480p, za HD 720p kvalitet je neophodno 2,5 Mbit/s, i HDX kvalitet zahteva 4,5 Mbit/s za 1080p.

Veb kamere su finansijski pristupačne ekstenzije tog fenomena. Dok neke veb kamere mogu da pruže video pune brzine, slika je obično mala ili su obnavljanja spora. Video pričaonice i video konferenciranje su isto tako popularni kod velikog broja korisnika sa personalnim veb kamerama, sa dvosmernim zvukom ili bez njega. Jutjub koji je osnovan 15. februara 2005, je danas vodeći vebsajt za slobodni video striming sa ogromnim brojem korisnika. Taj sajt koristi flaš-bazirani veb plejer za prenos i prikazivanje video fajlova. Registrovani korisnici mogu da pošalju neograničene količine video materijala i da izgrade svoje personalne profile. Jutjub tvrdi da njihovi korisnici gledaju stotine miliona, i pošalju stotine hiljada video snimaka dnevno. Trenutno, Jutjub koristi HTML5 plejer.

Sigurnost

Internet je zbog svoje raširenosti najveći izvor malicioznog softvera. Najveći dio malicioznog softvera dolazi s pornografskih stranica (znatno rjeđe kod onih čije se korištenje plaća) te većine internetskih stranica s torentima, „krakovima“, generatorima ključeva (kigeni), serijskim brojevima i sl. Doduše, neke stranice s torentima (Demonoid, TorrentLeech i slične) ograničavaju registraciju te se na njima vrlo retko postavlja sadržaj s malicioznim softverom.

Korisnik može dobiti neku vrstu malicioznog softvera pokretanjem zaražene datoteke preuzete s interneta a ponekad i jednostavnim posećivanjem maliciozne internetske stranice (to se zove drive-by download). Dosta su česte i alatne trake (toolbars) koje sadrže različite oblike spajvera i advera, od kojih prvi prate korisnikovo korištenje Interneta i njegove navike u korištenju računara, dok adveri dostavljaju reklame i oglase, a ponekad takođe prikupljaju podatke o korištenju Interneta.

Internetske stranice čiji URL počinje s https:// a ne s http:// imaju šifrirane veze, što sprečava mogućnost da neko drugi pročita informacije koje je korisnik uneo na tim stranicama. Ipak, to ne znači da te stranice nisu maliciozne, već samo da su njihove veze šifrirane, što znači da prefiks https://}- nikako ne može biti garancija u sigurnost stranice.

Osim malicioznog softvera, postoje i zlonamjerni ljudi. Oni često u sobama za chat maltretiraju i/ili vređaju ostale korisnike, a ponekad se predstavljaju kao deca ili tinejdžeri da bi namamili najmlađe korisnike Interneta.

Internet slang

Internet sleng je neformalni žargon razvijen (i još u razvoju) s ciljem ubrzanja i pojednostavljenja tekstualne komunikacije među korisnicima Interneta. Mnogi izrazi ovog žargona strukturirani su tako da štede vreme korisnika prilikom pisanja poruka, a temelje se na engleskom govornom području. Neki primeri: 2 = to, 4 = for, 2B = to be, BTW/btw = by the way, FYI = for your information, FTW = for the win, LOL = laughing out loud, NOYB = none of your business, r8 = right, TY = thank you, TNX = thanks, SU = shut up, STFU = shut the f*ck up (vulgarno), w8 = wait, BRB = be right back, AFK = Away from keyboard, GG = Good Game.

Na Internetu se za izražavanje emocija koriste emotikoni (smajliji ili smajlići), koji se na engleskom nazivaju emoticons (smileys).

• :-) ili :) - sreća
• :-D ili :D - osmeh
• :-( ili :( - tuga
• ;-) ili ;) - namigivanje
• :-P ili :P - plaženje jezika (obično u šali)
• :-O ili :o - šok, iznenađenost, zaprepaštenost
• :-@ ili :@ - ljutnja
• 3:-) ili 3:)- đavolak
• <]:-)}}}}}} - deda mraz
• ^.- - podignuta obrva
• :-* ili :* - poljubac
• <3 - srce
• O:) - anđelčić
• ^_^ - duša

Vidi još

• Veb dizajn
• Internet marketing
• Internet pretraživač
• Internet servisi
• Netikecija
• Pristup internetu
• Razvoj internet softvera
• SEO
• Virtualna privatna mreža
• HTML
• Agresija na internetu

Literatura

• Meinel, Christoph; Sack, Harald (2013). Internetworking: Technological Foundations and Applications. Springer Science & Business Media. str. 5. ISBN 978-3-642-35392-5. 
• Jannis Androutsopoulos: Neue Medien – neue Schriftlichkeit? In: Mitteilungen des Deutschen Germanistenverbandes 1/07, (2007). pp. 72.–97 (PDF).
• Holger Bleich: Bosse der Fasern. Die Infrastruktur des Internet. In: c't 7/ (2005). pp. 88.–93 (21. März) 2005
• Christine Böhler: Literatur im Netz. Triton, Wien. 2001. ISBN 978-3-85486-103-4.
• Manuel Castells: Die Internet-Galaxie - Internet, Wirtschaft und Gesellschaft. Wiesbaden. 2005. ISBN 978-3-8100-3593-6.
• Johannes Fehr (Hg.): Schreiben am Netz. Haymon, Innsbruck. 2003. ISBN 978-3-85218-422-7.
• Christiane Heibach: Literatur im Internet: Theorie und Praxis einer kooperativen Ästhetik. Dissertation, Heidelberg. 1999. ISBN 978-3-89825-126-6.
• Philip Kiefer: Internet & Web 2.0 von A bis Z einfach erklärt. Data Becker, Düsseldorf. 2008. ISBN 978-3-8158-2947-9.
• Jannis Androutsopoulos: Neue Medien – neue Schriftlichkeit? In: Mitteilungen des Deutschen Germanistenverbandes 1/07, (2007). pp. 72.–97 (PDF)
• Holger Bleich: Bosse der Fasern: Die Infrastruktur des Internet, In c’t 7/ (2005). pp. 8893. (21. März) 2005
• Christine Böhler: Literatur im Netz, Triton, Wien. 2001. ISBN 978-3-85486-103-4.
• Manuel Castells: Die Internet-Galaxie – Internet, Wirtschaft und Gesellschaft, Wiesbaden. 2005. ISBN 978-3-8100-3593-6.
• Johannes Fehr (Hg.): Schreiben am Netz, Haymon, Innsbruck. 2003. ISBN 978-3-85218-422-7.
• Christiane Heibach: Literatur im Internet: Theorie und Praxis einer kooperativen Ästhetik, Dissertation, Heidelberg. 1999. ISBN 978-3-89825-126-6.
• Philip Kiefer: Internet & Web 2.0 von A bis Z einfach erklärt, Data Becker, Düsseldorf. 2008. ISBN 978-3-8158-2947-9.
• Ch. Meinel, H. Sack: WWW – Kommunikation, Internetworking, Web-Technologien, Springer-Verlag, Berlin Heidelberg New York 2004
• Andreas Metzner-Szigeth: Internet & Gesellschaft: Ein Humanes Projekt?, In: Sic et Non – Zeitschrift für Philosophie und Kultur – im Netz, No. 8, 2007
• Schelske, Andreas (2006). Soziologie vernetzter Medien. Grundlagen computervermittelter Vergesellschaftung. München: Oldenbourg Verlag. ISBN 978-3-486-27396-0.  (Reihe: Interaktive Medien. Herausgeber: Michael Herczeg)
• Stefan Scholz: Internet-Politik in Deutschland. Vom Mythos der Unregulierbarkeit, Münster. 2004. ISBN 978-3-8258-7698-2.
• gak (Hg) Marion Seifert: Web 2.0, Internet und Kunst, Konzept-Medienkunst von Ralph Ueltzhoeffer. Deutsche Nationalbibliothek. ISBN 978-3-00-036999-5-2012 .
• Bridgette Wessels: Understanding the Internet: a socio-cultural perspective, Palgrave Macmillan, Basingstoke. 2010. ISBN 978-0-230-51733-2.

Spoljašnje veze

• Registar nacionalnog internet domena Srbije.
• Ovako izgleda Internet, pristupljeno 7. decembar 2015.
• Korištenje Interneta u evropskim državama
• Razvoj Interneta u Jugoslaviji.
• Nacrt razvoja Telekomunikacija u Srbiji i Crnoj Gori.
• 1 internet, 3 domena, 4 države, RTS Obrazovno - naučni program - Zvanični kanal
• Nauka 50: Internet, RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal
• Die Sendung mit der Maus: Der Datenweg durchs Internet
• Internet Explained – Eingehender Überblick und Erklärung über den Ursprung des Internets (englisch)
• Skript über das Internet Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2015)
• ARD/ZDF Online-Studie 1997–2007, Strukturdaten zur deutschen Internetnutzung – jährliche, bevölkerungsrepräsentative Online-Studie von ARD und ZDF
• (N)ONLINER Atlas, Deutschlands größte Studie zur Nutzung und Nicht-Nutzung des Internets
• Internet Traffic Report – Globale Statistik des Internets
• Internet World Stats (englisch)
• Internet na sajtu Curlie