Ђидина кафана у Мургашу
| Ђидина кафана у Мургашу | |
|---|---|
 Данашњи изглед | |
| Опште информације | |
| Место | Мургаш |
| Општина | Уб |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Зграда |
| Време настанка | 19. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Ђидина кафана у Мургашу, насељеном месту на територији општине Уб, је стара друмска механа подигнута у 19. веку налази се с леве стране пута Ваљево—Уб—Обреновац. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Историја[уреди | уреди извор]
Истраживањем се дошло до закључка да су прве друштвене грађевине у српским селима биле механе, меане, крчме или кафане. Оне су служиле као свратишта за путнике, а истовремено биле центри у којима се окупљало сеоско становништво, да решава заједничке проблеме или како би се информисали о важним догађајима. Најпре су се окупљали искључиво мушкарци, у слободно време, поготову у зимском периоду.[1]
Грађење механа обележило један временски период 19. века, о чему сведоче уредба о механама из 1861, затим додатак уредби из 1864. године типски планови из 1878. године и 1879, који одређују услове где и како се исти могу подизати.[2]
Изглед механе[уреди | уреди извор]
Кафана се налази поред пута којим је некада текла трговина Ваљевске Тамнаве и Колубаре са Аустроугарском. Једна је од ретко сачуваних механа, како у Тамнави. Настала је по о плану пре доношења уредбе о механама у седмој деценији 19. века. Грађена је 1853. године и једна је од ретко сачуваних механа. Данас је позната као „Ђидина кафана“, али по казивању мештана до 1988.—1989. године, раније се звала „Кладница“, по истоименом оближњем потоку.[1]
Кафана има правоугаону основе, димензија 13,25 х 18,90 м и грађена је на темељима од чврстог материјала. Испред улаза се налази пространи трем са шест лучних отвора. Стубови трема су некада били дрвени, постављени на зиданим стопама. Четвороводни кров покривен бибер црепом се завршава зиданим венцем, испод кога се налази симс, а на угловима зграде су пиластри.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Ивановић, Мирослав С. (2013). Стање и перспективе развоја културног туризма у Западној Србији - докторска дисертација (PDF). Нови Сад: Природно-математички факултет Универзитет у Новом Саду. стр. 137. Приступљено 3. 11. 2013.[мртва веза]
- ^ а б Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Литература[уреди | уреди извор]
- Ивановић, Мирослав С. (2013). Стање и перспективе развоја културног туризма у Западној Србији - докторска дисертација (PDF). Нови Сад: Природно-математички факултет Универзитет у Новом Саду. стр. 137. Приступљено 3. 11. 2013.[мртва веза]
- Завод за заштиту споменика Ваљево: „Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа“ , Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3.. COBISS.SR 131307532
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
- Листа споменика
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.
