Црква Светог Димитрија у Марковој Цркви
| Црква Светог Димитрија | |
|---|---|
 Црква Светог Димитрија | |
| Опште информације | |
| Место | Маркова Црква |
| Општина | Лајковац |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 15. век/1827. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Црква Светог Димитрија у насељу Маркова Црква, општина Лајковац сазидана је највероватније у првој половини 15. века. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1][2][3]
Историјат[уреди | уреди извор]
Цркву су сазидали избегли монаси из Марковог манастира код Скопља. У поменику манастира Раче спомиње се међу митрополитима неки Максим, поред кога стоји Маркова Црква[4]. Поменик је из доба између 1616. и 1682. године. Село се помиње и у списку села палешког округа из 1737. године под именом Марковацеска. У селу се налази стара црква Светог Димитрија, која је од давнина позната као "Маркова Црква", па је по њој и цело село добило име.
Касније многобројне преправке довеле су до недоумице о оригиналној варијанти плана. После Косовске битке и пропасти српске државе, црква је напуштена и била је у рушевинама све до 1827. године. У каменој плочи, која је узидана у цркву, стајао је натпис:
"Обнови се овај храм у име Оца, Сина и Свјатаго Духа под владом Књаза Србскога Милоша Обреновића – Теодоровића, помоћу господина Јеврема Обреновића, житеља шабачког, настојавањем јереја Сретена Радосављевића".
Изглед цркве[уреди | уреди извор]
Неоспорно је да ова црква у неким архиктетонским елементима врло блиска храму манастира Пустиња: одвајање олтарског простора зиданима иконостасом, витак и висок тамбур куполе, као и оживљавање фасада широким лезенама, тако да се приближава групи грађевина коју чине црква манастира Ћелије и пустињска црква, с тим да је храм Светог Димитрија нешто старији. Горњи делови грађевине упућују неке од аутора на то да храм у Марковој Цркви треба везивати за групу моравских цркава без бочних конхи. У тамбуру куполе је сачувано фреско сликарство са сценом Небеске литургије за које се претпоставља да је настало у другој или трећој деценији 17. века.
Црква је утврђена за непокретно културно добро – споменик културе решењем од 13. јула 1977. године[5]. У регистар Завода за заштиту споменика културе Ваљево, црква је уписана 6. октобра 1981. године, под редним бројем 10. У Централни регистар објекат је уписан 22. јуна 1982. године под редном ознаком СК 247[6].
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
- ^ „Кумова воденица/Маркова Црква”. Архивирано из оригинала 2. 12. 2013. г. Приступљено 19. 11. 2013.
- ^ „ТО Лајковац/Црква Светог Димитија у селу Маркова Црква”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 19. 11. 2013.
- ^ Приредио: Јовановић, Томислав (2005). Поменик манастира Раче. Бајина Башта: Рачанска фондација. стр. 23 (6а). ISBN 9788690734702. OCLC 642622589.
- ^ Решење ЗЗСК Крагујевац 723/77 (PDF).
- ^ „Маркова црква (Св. Димитрија)”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-08-25.
Литература[уреди | уреди извор]
- Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
- Здравко Ранковић: "Маркова Црква"
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.
