Вроцлав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вроцлав
пољ. Wrocław

Wroclaw18395.jpg
Панорама центра Вроцлава

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Пољске Пољска
Војводство Војводство Доње Шлеско
Основан X век
Становништво
Становништво 632 996
Агломерација 1 120 000
Густина становништва 2 167 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 51°07′00″N 17°01′00″E / 51.116667, 17.033333
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 111 м
Површина 293 км²
Вроцлав на мапи Пољске
{{{alt}}}
Вроцлав
Вроцлав на мапи Пољске
Остали подаци
Градоначелник Рафал Дуткиевич
Веб-страна wroclaw.pl


Координате: 51° 07′ 00" СГШ, 17° 01′ 60" ИГД
Вроцлав (пољ. Wrocław, Pl-Wrocław.ogg Wrocław , латински Wratislavia или Vratislavia, чешки Vratislav, немачки De-Breslau.ogg Breslau , мађарски Boroszló) је град у југозападној Пољској.

Вроцлав је историјска престоница Шлеске. Град је четврти по величини у Пољској. Вроцлав се простире са обе стране реке Одре.

Кроз град протиче пет река: Одра и њене 4 притоке: Бистрица, Олава, Слеза и Видава. Пре Другог светског рата у граду је постојало 303 мостова, али сада се налази само око 220.

Вроцлав је и престоница Доње Шлеског војводства, град са статусом повјата као и седиште вроцлавског повјата у коме се налази и 9 суседних општина.

Домаћин Европско првенство у фудбалу 2012. и Европска престоница културе 2016.

Историја[уреди]

Herb wroclaw.svg
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Вроцлава
Вроцлав
Вроцлав 1736

Град се први пут недвосмислено помиње 1000. године при оснивању Вроцлавске бискупије, али је словенско насеље на територији данашњег града постојало најмање 150 година пре овог догађаја. Од краја X века град се налазио под управом династије Пјастовића. Постоје индиције да је, 1035. године, за време тзв. Паганске реакције, саграђена паганска светиња у граду. Године 1335. град је потпао под власт Краљевине Чешке, а потом је (после кратке Мађарске владавине) заједно са чешком круном прикључен Хабзбуршкој монархији. Године 1741. град је заједно са већим делом Шлеске потпао под власт Пруске. Године 1945. град је проглашен тврђавом и уништен у борбама између Црвене армије и Немачке војске. После Другог светског рата Вроцлав је ушао у састав Пољске.

Године 1997. град је као и целу јужну Пољску задесила велика поплава (названа поплава миленијума) у којој је поплављено скоро пола града.

Становништво кроз историју[уреди]

Административна подела[уреди]

Herb wroclaw.svg
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Вроцлава

Вроцлав је административно подељен на насеља која чине помоћне органе скупштине града. Некада се град састојао од 5 квартова: Псеће Поље, Сродмјесће, Стари Град, Кжики и Фабричина. Ови квартови сада нису званично признати, али и даље представљају критеријум оргенизације многих институција.

Култура[уреди]

Музеји[уреди]

Народни музеј у Вроцлаву
  • Народни
    • Панорама Рацлавицка (део Народног музеја)
    • Етнографски музеј (део Народног музеја)
  • Градски музеј
  • Академија уметности
  • Музеј архитектуре
  • Геолошки музеј
  • Минераолошки музеј (Вроцлавског универзиета)
  • Поште и телекомуникација
  • Природњачки музеј (Вроцлавског универзиета)

Позоришта[уреди]

Сателитски снимак града
  • Гест (Gest)
  • Филхармонија
  • Импарт (Impart) (Центар уметности WOK)
  • K2
  • Каламбур (Kalambur)
  • Камерлани (Kameralny)
  • Вроцлавска Опера
  • Позориште Лабораторијум (Laboratorium)
  • Пољско позориште у Вроцлаву
  • Вроцлавска оперета (Operetka Wrocławska)
  • Народно позориште више позоришне школе
  • Луткарсо позориште
  • Савремено позориште
  • Позориште пантомиме
Трг у Вроцлаву

Економија[уреди]

У Вроцлаву се производе аутобуси, вагони, кућна опрема, хемијска средства и електроника. Задњих година се динамички развија информатички сектор. Град је други финансијски сектор по величини у Пољској (одмах после Варшаве). У граду имају своја седишта многе банке. Град је такође велики центар фармацеутске индустрије.

Транспорт[уреди]

Вроцлавски универзитет

Кроз вроцлав пролазе: Државни пут бр. 5, Државни пут бр. 8, Државни пут бр. 94. Кроз мали део града пролази и ауто-пут A4.

Вроцлав је важан железнички чвор и из њега воде железничке линије у правцима: Лешно-Познањ, Опоље-Лублинец, Легњица-Згожелец, Глогов-Зелена Гора, Клодско-Кудова Здрој, Валбжих-Јелења Гора, Олесњица-Остров Великопољски. У граду се налази међународни аеродром као и речна лука на Одри.

Градски масовни транспорт[уреди]

Масовни транспорт у Вроцлаву се одвија трамвајима и аутобусима. Вроцлавска трамвајска мрежа је једна од већих у држави, међутим не обслужује многе густо насељене делове града. Аутобуске линије опслужује MPK Вроцлав као и мањи приватни превозници: Доње Шлеске Аутобуске Линије (Dolnośląskie Linie Autobusowe) и Урбус Urbus.

Спорт[уреди]

Градски стадион
  • фудбал:
  • кошарка
    • мушкарци: Шлонск Вроцалв (Śląsk Wrocław)
    • жене: ВТК Шленза Вроцлав (WTK Ślęza Wrocław)
  • мото-трке: ВТС Вроцлав (WTS Wrocław)
  • рукомет: Шлонск Вроцлав (Śląsk Wrocław)
  • бокс: Гвардија Вроцлав (Gwardia Wrocław)
  • одбојка: Гвардија Вроцлав (Gwardia Wrocław)
  • амерички фудбал: (The Crew)

Архитектура и урбанистика Вроцлава[уреди]

Катедрала светог Јована Крститеља

Вроцлав је упркос војном разарању у Другом светском рату (70% грађевина) сачувао велики број старих грађевина или у оригиналном облику или су реконструисане после рата. Међу значајније спадају: готичка градска већница на вроцлавскомн тргу, готичке цркве: Катедрала светог Јована Крститеља, Црква светог Крста, Црква пресвете Богородице; барокна скупина грађевина Вроцлавског универзитета

Важнија места[уреди]

  • острва на Оодри:
    • Кенпа Мјешчањска (Kępa Mieszczańska)
    • Остров Тумски (Ostrów Tumski); пре је био засебно острво
    • Острво Пјасек (Острво Песак) (Wyspa Piasek)
    • Острво Слодова (Wyspa Słodowa)
    • Велико Острво (Wielka Wyspa)
  • Стари град
    • Трг
    • Плац Солни (plac Solny)
    • Нови Трг (Nowy Targ)
    • Улица Свидњицка (Świdnicka)
  • Ботаничка башта
  • Вештачки парк са јапанским вртом у себи
  • Зоо-врт (основан 1865 - највећи број животињских врста у Пољској - 565, укупно око 7100 животиња)
  • Старо јеврејско гробље
  • Велико острво

Занимљивости[уреди]

  • 1530 — искован најстарији десетодукатни новац на терену Пољске
  • средина XVII века. - објављен најстарији на свету лекарски часопис Miscellanea Curiosa Medico-Physica
  • 1842 — саграђена прва железничка пруга на терену данашње Пољске
  • 1893 — пуштен у саобраћај први електрични трамвај на терену данашње Пољске.
  • У граду се налазе једине у Пољској лампе на гас које се ручно опслужују, а раде цео дан.
  • Неколико споменика занимљивог облика
    • Споменик Наранџасте Алтернативе у облику патуљка
    • Споменик у сећање на масакар у Пекингу 4. јуна 1989. године
    • необичан споменик „Сећања на жртвене животиње“,

Панораме града[уреди]

Југозападна (180°)панорама града (кликни на слику за објашњење)
Јужна панорама (кликни на слику за објашњење)


Градови побратими[уреди]

Знамените личности[уреди]

Литература[уреди]

  • Norman Davies, R.Moorhouse. Mikrokosmos. Portret miasta środkowoeuropejskiego. Vratislavia. Breslau. Wrocław. Краков 2002.
  • Karol Maleczyński, M. Morelowski, A. Ptaszycka, Wrocław. Rozwój urbanistyczny. Warszawa 1956.
  • W.Długoborski, J.Gierowski, K.Maleczyński, Dzieje Wrocławia do roku 1807., Варшава 1958.
  • Mariusz Urbanek. Dolny Śląsk. Siedem stroń świata. Wydawnictwo MAK, Wrocław 2003, s. 240 + CD-ROM.
  • Waldemar Fydrych. Żywoty Mężów Pomarańczowych. Wydawnictwo Pomarańczowa Alternatywa 2001

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Званичне и уопштено о граду[уреди]

Историја и историјске слике[уреди]

Аутобуски и трамвајски транспорт[уреди]