Јанков Мост

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јанков Мост

Румунска православна црква
Румунска православна црква

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Становништво
Становништво (2011) 530
Густина становништва 27 ст/km²
Положај
Координате 45°28′16″N 20°26′10″E / 45.471, 20.436
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 58 m
Површина 23,3 km²
Јанков Мост на мапи Србије
{{{alt}}}
Јанков Мост
Јанков Мост на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23201
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 28′ 16" СГШ, 20° 26′ 10" ИГД

Јанков Мост (рум. Iancăid) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 530 становника.

Место је добило име по хероју хришћанско-турских ратова из 15. века, Сибињанин Јанку (на мађарском Јанош Хуњади), а мост отуда што је село окружено рекама и мостовима.

Историја[уреди]

Први помен Јанковог Моста је из 13. века. Село се тада налазило у склопу мађарске средњовековне државе. Године 1551. село освајају Турци и држе под својом управом два века до 1716. Под аустријском влашћу у селу су колонизовани Румуни, пошто је село запустело након одласка Турака. Румуни који су се насељавали углавном су долазили из Трансилваније средином 18. века. Од 1918. године место улази у састав Југославије.

Румунска православна црква
Унијатска црква

Географски положај[уреди]

Село се налази у Панонској низији. Просечна надморска висина у атару села је око 80 метара. Јанков Мост се простире на средњобанатској лесној заравни. Земљиште је двојако: чернозем с оглејавањем у лесу и спорадично слана слатина. Та сланоћа се може објаснити постојањем некадашњим постојањем Панонског мора на овим просторима. Село је окружено с 3 стране рекама и каналима. Кроз атар села протичу Стари Бегеј, канал Пловни Бегеј и канал Дунав—Тиса—Дунав. Стари Бегеј и канал ДТД теку тик уз Јанков Мост. Флора је већином степска, травната. Ту су, међутим, и дрвећа: багрем, топола, итд. Фауна је разноврсна: зечеви, лисице, срне и птице. Саобраћајно је насеље добро повезано с околином. Село је асфалтним путем спојено са Зрењанином, преко оближњег села Михајлово и са Банатским Двором, где се спаја са главним путем Зрењанин-Румунија. Оба водена канала су пловна.

Будући да се налази у средњој Европи, клима у Јанковом Мосту је континентална, са сва 4 изражена годишња доба, са топлим летима и дугим и хладним зимама. Просечна годишња температура је нешто изнад 10 °C.

Привреда[уреди]

Становништво се бави углавном пољопривредом. Узгајају се: житарице, кукуруз, индустријско биље, винова лоза, воће и поврће. Такође, стоцни фонд је разнолик. Поред ових занимања у селу се баве: столарством, зидарством, каменорезањем, механиком пољопривредних машина, има и фризера, бербера, кројача, шваља.

Демографија[уреди]

У насељу Јанков Мост живи 543 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (45,3 код мушкараца и 51,2 код жена). У насељу има 237 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.

Становништво у овом насељу веома је разнолико, Румуни чине апсолутну већину, због тога село има и своје румунско име - Iancaid. Број становника има сталну тенденцију опадања, још од половине прошлог века. Место има две цркве: румунску православну цркву, коју исповеда највише мештана, и Грко-католичку цркву. Срби су насељени много касније и засад су без богомоље.

Јанков Мост има основну школу, отворена су само издвојена одељења нижих разреда градске основне школе „Ђура Јакшић“, са комбинованом наставом на румунском језику. Да би завршили обавезно основно образовање, од петог до осмог разреда, ђаци путују редовним аутобуским линијама за Зрењанин, удаљен 15 километара. Већина становника има завршену средњу школу, а неки и више или високо образовање. Од људи с вишим и високим образовањем, велики број напушта село и одлази да живи у граду, Зрењанину или неком другом.

Насеље има Дом културе. Фолклорна, плесна и музичка, група носи назив „Лумина“ (светлост). Такође, здравствена станица с апотеком је у селу. Најближа пошта и банка налазе се у Михајлову, удаљеном 2 километара (20-30 минута хода). Постоји и ватрогасно друштво. У близини је крајем прошлог века отворена сабирна станица за гас, пошто су околна поља велика налазишта природног гаса. У селу раде 2 продавнице с прехрамбеном робом, пољопривредна задруга и њена продавница, сабирна станица зрењанинске млекаре и неколико кафића/кафана. Насеље има фудбалски терен покрај реке Бегеј; локална екипа је „Униреа“ (јединство). На ободу села је гробље. Нешто даље од насељених кућа налази се сеоско сметлиште. У Јанковом Мосту свака кућа има струју, већина има телефонску линију. Село нема заједнички водовод и канализацију, доведен гас за домаћинства. Председник Месне канцеларије Месне заједнице Јанковог Моста је Тибериу Воина.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1070 [1]
1953. 1101
1961. 1057
1971. 977
1981. 841
1991. 752 736
2002. 639 636
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Румуни
  
384 60,37%
Срби
  
183 28,77%
Роми
  
20 3,14%
Мађари
  
14 2,20%
Југословени
  
10 1,57%
Хрвати
  
2 0,31%
Немци
  
2 0,31%
Муслимани
  
1 0,15%
непознато
  
9 1,41%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]