Чента

Чента
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Град	Зрењанин
Становништво
Становништво (2011)	3119
Густина становништва	38 ст/km²
Положај
Координате	45°06′18″N 20°23′10″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	76 m
Површина	81,3 km²
Чента Чента на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	23266
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Чента (мађ. Csenta) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Чента - представља типично банатскосело.Највећу специфичност представља географски положај села, јер су центри, Београд, Зрењанин и Панчево на готово подједнакој удаљености. Административни центар је Зрењанин, али је економска повезаност са Београдом далеко јача, нарочито због великог броја ченћана који су запослени на територији Београда. Према попису из 2002. било је 3119 становника (према попису из 1991. било је 3001 становника). Први помен села је из 1549. године.

Историја

Први помен Ченте датира из 1549. године, у једном турском тефтеру, о опису Сегединског санџака. Тада су забележена 22 домаћинства (именом и презименом) и Воја калудјер. Готово све време турске владавине над данашњим Банатом, Чента је била насељена, иако се не помиње у Пећком катистигу ни 1660, као ни 1666. године. Тада је забележено само насеље Јечин, североисточно од данашњег села. Јечин је насељен у време изгона Турака из Баната, 1717. године када је у селу било 13 домова и поп Петар. Део Јечина се преселио у Ченту, где је поп Петар и сахрањен, а његов споменик је сачуван, код Старе цркве, до данашњег дана. На Марси јевој карти Баната из 1723/25. године, Чента (Чрента) је забележена као запустело село, али већ 1727. године, забележена су 22 домаћинства, те је вероватно да је било насељено и 1723. године, али се становништво пред пописивачима разбежало.

Чента је много страдала у време упада Турака, 1736/37. године, па је, од пређашња 22 дома, остало само 7. Главни узрок смањења броја становника је била куга. Постоји поименични попис ових домаћинстава. Према попису из 1748. године, Чента има 58 домова. Године 1750/53. село улази у састав Банатске земаљске милиције, а касније припада XII Немачко-Банатском пуку, све до 1873. године, када је укинута Војна Граница, а Чента припала Торонталској жупанији. Назив села потиче, вероватно, од старословенске речи „Чантра“ (торба), јер је село, у средњем веку, било окружено барама и мочварама, па се. током већег дела година, налазило практично на острву, а мештани, у том селу, сакривени као у каквој торби, од непожељних пролазника и порезника. Уласком Ченте у састав Војне Границе 1753. године, село добија назив Леополдово и тај назив задржава све до 1883. године, када се селу враћа предјашњи назив.

• Црквa

У Старом селу, постојала је црква, изградјена 1743. године, од плетара и набоја. Црква је срушена и обновљена 1991. године. Нова црква, саградјена је у садашњем центру села, 1802. године. Олтар, звона и читав објекат, налазе се под заштитом државе, од 1974. године. Црква је прославила двесто година постојања, 2002. године.

Демографија

Чента на мапи Јозефинског катастра из 1769-72

У насељу Чента живи 2448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,1 код мушкараца и 40,3 код жена). У насељу има 960 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 3293 1953. 3298 1961. 3182 1971. 3224 1981. 3192 1991. 3001 2946 2002. 3227 3119

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2.969	95,19%
Црногорци			26	0,83%
Роми			19	0,60%
Хрвати			14	0,44%
Македонци			10	0,32%
Југословени			9	0,28%
Мађари			6	0,19%
Немци			5	0,16%
Словаци			3	0,09%
Румуни			2	0,06%
Чеси			1	0,03%
Украјинци			1	0,03%
Руси			1	0,03%
Албанци			1	0,03%
непознато			20	0,64%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	12			10
80+	16			45
75-79	42			53
70-74	47			83
65-69	88			104
60-64	75			107
55-59	87			89
50-54	110			99
45-49	138			101
40-44	120			105
35-39	124			103
30-34	125			118
25-29	70			97
20-24	106			89
15-19	92			103
10-14	118			102
5-9	99			100
0-4	68			74
просек	38.1			40.3

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 799 840 881 939 959 922 960

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 187 198 141 199 135 69 20 11 - - 3.25

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	1252	358	790	64	38	2
Женски	1306	220	788	256	38	4

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	796	428	13	1	157	2	56	55	8	26
Женски	431	232	-	-	70	-	1	43	14	4
Оба	1227	660	13	1	227	2	57	98	22	30
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	10	10	10	8	9	-	-	2
Женски	2	7	6	20	21	6	1	-	4
Оба	3	17	16	30	29	15	1	-	6

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Чента

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)