Јерменска Совјетска Социјалистичка Република
| Главни град | Јереван |
| Службени језик | јерменски и руски језик |
| Стварање и независност | |
| - Оснивање | 20. новембра 1920. |
| - У саставу СССР-а од | 30. децембра 1922. |
| - Независност | 21. септембра 1991. |
| Површина | |
| - Укупно | 29.800 km² (Петнаеста у СССР) |
| - Вода (%) | 4.7 |
| Становништво | |
| - 1989.. | 3.287.700 (Тринаеста у СССР) |
| - Густина | 110.3/km² |
| Валута | Совјетска Рубља |
| Временска зона | UTC +3 |
| Интернет домен | .su |
| Позивни број | + |
| Јерменска ССР је одликована: Орденом пријатељства међу народима |
|
Јерменска Совјетска Социјалистичка Република (јер. Հայկական Սովետական Սոցիալիստական Հանրապետություն; рус. Армя́нская Сове́тская Социалисти́ческая Респу́блика) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез. То име је носила од 1936. до 1990.
Садржај |
Историја [уреди]
Јерменија је Совјетском Социјалистичком Републиком постала 1920. године. Од 1922. до 1936. године сачињавала је део Транскавкаске Совјетске Социјалистичке Федеративне Републике заједно са Грузијском ССР и Азербејџанском ССР. Године 1988. започињу сукоби између Јермена и Азербејџанаца око Нагорно-Карабаха, регије у Азербејџану настањену тада већином Јерменима (76,4%)[1] и Азербејџанцима (22.4%)[1]. Године 1990. мења име у Република Јерменија, док се годину дана касније осамостаљује распадом СССР-а.
Функционери Јерменске ССР [уреди]
Председници [уреди]
- Председник Војног револуционарног комитета
- Аветис Нуриџанјан (7. мај 1920. – 1920.)
- Саркис Касјан (29. новембар 1920. – мај 1921.)
- Председник Већа народних комесара
- Александар Миасникјан (21. мај 1921. – 2. фебруар 1922.)
- Председник Централног извршног комитета
- Саркис Амбартсумјан (2. фебруар 1922. – 24. јун 1925.)
- Арташес Каринјан (24. јун 1925. – јул 1928.)
- Саркис Касјан (јул 1928. – децембар 1930.)
- Арменек Ананјан (децембар 1930. – 14. јануар 1935.)
- Серго Мартикјан (14. јануар 1935. – новембар 1936.)
- Геворг Анесоглијан (5. децембар 1936. – октобар 1937.)
- Мацак Папјан, в.д. (новембар 1937. – 12. јул 1938.)
- Председник Врховног совјета
- Качик Акопџанјан (12. јул 1938. – 14. јул 1938.)
- Председник Президијума врховног совјета
- Мацак Папјан (14. јул 1938. – 1. април 1954.)
- Шмалон Арушанјан (1. април 1954. – 4. април 1963.)
- Нагуш Арутјунјан (4. април 1963. – 3. јул 1975.)
- Бабкен Саркисов (3. јул 1975. – 3. децембар 1985.)
- Грант Восканјан (6. децембар 1985. – 4. август 1990.)
- Председник Врховног совјета
- Левон Тер-Петросјан (4. август 1990. – 11. новембар 1991.)
Премијери [уреди]
- Председник Већа народних комесара
- Сергеј Лукашин (21. мај 1922. – 25. јун 1925.)
- Саркис Амбартсумјан (25. јун 1925. – 22. март 1928.)
- Сахак Тер-Габриелјан (22. март 1928. – 10. фебруар 1935.)
- Абрам Гулојан (10. фебруар 1935. – фебруар 1937.)
- Саркис Амбартсумјан (март 1937. – мај 1937.)
- Степан Акропов (мај 1937. – 21. септембар 1937.)
- Арам Пирузјан (23. септембар 1937. – октобар 1943.)
- Агаси Саркисјан (октобар 1943. – 1946.)
- Председник већа министара
- Агаси Саркисјан (1946. – 29. март 1947.)
- Саак Карапетјан (29. март 1947. – новембар 1952.)
- Антон Кочинјан (20. новембар 1952. – 5. фебруар 1966.)
- Бадал Мурадјан (5. фебруар 1966. – 21. новембар 1972.)
- Григориј Арзуманјан (21. новембар 1972. – 28. новембар 1976.)
- Герасим Мартиросјан, в.д. (28. новембар 1976. – 17. јануар 1977.)
- Фадеј Саркисјан (17. јануар 1977. – 16. јануар 1989.)
- Владимир Маркарјанц (16. јануар 1989. – 13. август 1990.)
- Вазген Макујан (13. август 1990. – 25. септембар 1991.)[2]
Извори [уреди]
- ^ а б Human Rights Watch. "Seven Years of Conflict in Nagorno-Karabakh". December 1994, p. xiii, ISBN 1-56432-142-8, citing: Natsional'nyi Sostav Naseleniya SSSR, po dannym Vsesoyuznyi Perepisi Naseleniya 1989 g., Moskva, "Finansy i Statistika"
- ^ „Armenia“. www.worldstatesmen.org Приступљено 14. 9. 2011.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||
