Казашка Совјетска Социјалистичка Република

С Википедије, слободне енциклопедије
Казашка Совјетска Социјалистичка Република
Положај Казашке ССР
Главни градАлмати
Службени језикнема (казашки и руски језик)
Владавина
Историја
Стварање и независност
 — Оснивање26. августа 1920.
 — У саставу СССР-а од30. децембра 1922.
 — Независност26. децембра 1991.
Географија
Површина
 — укупно2.717.300 km2(Друга у СССР)
 — вода (%)1.7
Становништво
 — 1989.16.711.900(Четврта у СССР)
 — густина6,15 ст./km2
Економија
ВалутаСовјетска рубља
Остале информације
Временска зонаUTC +4 до +6
Интернет домен.su

Казашка ССР је одликована:
Орденом Лењина

Казашка Совјетска Социјалистичка Република (каз. Қазақ Кеңестік Социалистік Республикасы; рус. Казахская Советская Социалистическая Республика) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез. Од 1925. до 1936. године, постојала је као Казашка Аутономна Совјетска Социјалистичка Република, у оквиру Руске СФСР. Као равноправна совјетска република постојала је од 1936. до 1990. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Након завршетка Руског грађанског рата, бољшевици су на руској територији у централној Азији, 26. августа 1920. године, формирали Киргиску Аутономну Совјетску Социјалистичку Републику у оквиру Руске СФСР. Киргиска АССР је званично конституисана унутар Совјетског Савеза 30. децембра 1922. године. Између 15. и 19. априла 1925. године, преименована је у Казашку АССР, када су Казаси званично признати као народ неистоветан Киргизима. Оренбург, дотадашњи главни град, прикључен је Руској СФСР, а нова престолница постао је Кизилорда. Године 1929. главни град постао је Алмати. Казашка АССР је 5. децембра 1936. године уздигнута на статус савезне републике. Исте године, из Казашке ССР је издвојена Каракалпачка АССР и прикључена Узбечкој ССР.

Током колективизације пољопривреде од 1929. до 1934. године, процењује се да је у Казашкој АССР од глади умрло око милион становника и 80% стоке.[1]

По успостављању Совјетског Савеза покренуте су масовне кампање описмењавања становништва централне Азије. Године 1926. било је 25% писменог казашког становништва, док се до 1959. тај проценат попео на 97%.[2]

Покретањем првог и другог петогодишњег плана индустријализације земље, од 1928. до 1937. године, количина тешке индустрије на казашкој територији била је до 1940. већа за 19.5 пута, него 1913. године. Изграђене су многе железничке линије, попут Турксиба (Туркестан-Сибир), Караганда-Балхаша, Уралск-Иљецка и остале.[3]

По почетку Другог светског рата у Совјетском Савезу 1941. године, велик део индустрије и становника из западног дела СССР-а пресељен је у Казашку ССР. Совјетска влада је депортовала скупине Кримских Татара, Немаца и муслимана у Казахстан из страха да би могли да сарађују с окупатором. Такође је депортовано и око пола милиона Пољака из оног дела Пољске, који је СССР припојио 1939. године.

За време Великог отаџбинског рата, у Црвеној армији борило се на стотине хиљада војника из Казахстана. Орденом хероја Совјетског Савеза одликовано је 512 особа из Казашке ССР. Њих четири из републике двапут је одликовано Орденом.

Крајем 1950-их година, у казашкој степи, 200 км источно од Аралског језера, изграђен је космодром Бајконур, највећа свемирска лука на свету. Са овог је космодрома 1957. године лансиран Спутњик-1, а 1961. Восток-1, са космонаутом Јуријем Гагарином у њему.

За време 1950-их и 1960-их година, савезна влада је потицала тзв. пројекат „Девичанских поља“ у Казашкој ССР. Прилив не-казашког становништва, углавном Руса, узроковао је бројчану превагу не-казаха над Казасима. Последица тога била је смањена употреба казашког језика у свакодневици и ситуација да је народ по којем је република била названа, постао мањина у властитој држави. Према попису становништва у Казашкој ССР из 1989. године, Казаси су чинили 40,1% становништва, Руси 37,4%, Немци 5,8%, Украјинци 5.4%, Татари 2.0%, Узбеци 2.0%, Белоруси 1,1% и остали 1,7%. Немци су почетком 1990-их чинили 8% популације Казахстана, што је била највећа концентрација Немаца у Совјетском Савезу.

Казашка ССР је 10. децембра 1991. године преименована у Републику Казахстан, која је након распуштања Совјетског Савеза, постала независна 26. децембра 1991. године. Последњи секретар Комунистичке партије Казахстана, Нурсултан Назарбајев, постао је први председник независног Казахстана.

Функционери Казашке ССР (1936-1991)[уреди | уреди извор]

Вечни пламен у част палих бораца Великог одаџбинског рата у Алматију
Споменик Лењину у Караганди

Председници[уреди | уреди извор]

Премијери[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]