Туркменска Совјетска Социјалистичка Република

Из Википедије, слободне енциклопедије
Туркменска Совјетска Социјалистичка Република
Застава Туркменске ССР Грб Туркменске ССР
Застава Грб
Химна
Химна Туркменске ССР
Положај Туркменске ССР
Главни град Ашхабад
Службени језик туркменски и руски језик
Стварање и независност  
 — Оснивање 7. августа 1921
 — У саставу СССР-а од 13. маја 1925
 — Независност 25. децембра 1991
Површина  
 — укупно 488.100 km² (Четврта у СССР)
 — вода (%) 4.9
Становништво  
 — 1989. 3.522.700 (Дванаеста у СССР)
 — густина 7.2/km² 
Валута Совјетска рубља
Временска зона UTC +5
Интернет домен .su
Позивни број +
Туркменска ССР је одликована:
Leninorder.jpg Орденом Лењина

Туркменска Совјетска Социјалистичка Република (туркмен. Түркменистан Совет Социалистик Республикасы; рус. Туркменская Советская Социалистическая Республика) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез. Од 7. августа 1921. године била је област унутар Туркестанске АССР, све до 13. маја 1925. када је проглашена равноправном совјетском републиком.

Историја[уреди]

Територија данашњег Туркменистана у целости је укључена у састав Русије 1881. године. По избијању Октобарске револуције, Туркмени су претежито остали пасивни, па је револуционарна активност била веома слаба. Почетком 1920-их на великом подручју руске централне Азије, укључујући и Туркменистан, деловала је тзв. Басмачи побуна против власти Москве. Побуна је трајала све до почетка 1930-их година.

Испрва је Туркменистан био тзв. Туркменска Област, у саставу Туркестанске АССР. Када је октобра 1924. године совјетска централна Азија била административно подељена, Транскаспијска регија и Туркменска Област су, 13. маја 1925. године, постале Туркменска ССР, конститутивна република Совјетског Савеза.

По почетку колективизације и индустријализације земље крајем 1920-их, Туркмени су се до краја 1930-их из номада већином претворили у седилачко становништво. Након покретања урбанизације постојећих градова и скромне индустријализације, у Туркменску ССР се доселио знатан број кавкаских народа, Руса и осталих Словена из СССР-а.[1]

Туркменска ССР је кроз цео период постојања СССР-а била релативно стабилна совјетска република. Једини скандал који је потресао републику била је корупцијска афера средином 1980-их, у коју је био умешан дотадашњи генерални секретар Комунистичке партије, Мухаметназар Гапуров.

Утицај гласности и перестројке није се превише осетио у Туркменистану. Након покушаја државног удара против Горбачова у августу 1991. године, тадашњи секретар Партије, Сапармурат Нијазов, прогласио је одржавање референдума о независности земље. На референдуму је 94% особа гласовало за ноевисност. Врховни совјет републике је после референдума прогласио излазак земље из састава СССР-а и проглашење Републике Туркменистан, 27. октобра 1991. године. Совјетски Савез потврдио је независност Туркменистана 25. децембра 1991. године.[2]

Функционери Туркменске ССР[уреди]

Споменик и вечни пламен у част бораца Црвене армије, погинулих у Великом отаџбинском рату, град Мари

Председници[уреди]

Премијери[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „lcweb2.loc.gov Library of Congress Country Studies Soviet Turkmenistan“ Приступљено 26. 4. 2011.. 
  2. ^ „lcweb2.loc.gov Turkmenistan: Sovereignty and Independence“ Приступљено 26. 4. 2011.. 
  3. ^ „Turkmenistan“ Приступљено 26. 4. 2011.. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]