Витамин Б1
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Витамин Б1 | |
|---|---|
 |
 |
 |
|
| IUPAC име |
|
| Други називи | Анеурин Тиамин |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 59-43-8  |
| ПубХем | 6042 |
| ХемПаук | 5819 |
| EINECS број | |
| DrugBank | DB00152 |
| КЕГГ | |
| MeSH | |
| База података биолошки релевантних молекула | |
| АТЦ | A11 |
| СМИЛЕС |
|
| InChI |
|
| Бајлштајн | 3581326 |
| Гмелин Референца | 318226 |
| Својства | |
| Молекулска формула | C12H17ClN4OS |
| Моларна маса | 300.81 g mol−1 |
| Тачна маса | 300.081159583 g mol-1 |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Infobox references | |
Витамин Б1 се још назива и тиамин и анеурин. У ћелијама тиамин је коензим пируват декарбоксилазе у реакцијама оксидативне декарбоксилације 2-оксокиселина. Тиме тиамин учествује у творби пирувата, односно пирогрожђане киселине, у ацетил-СоА (ацетил коензим А), који након тога улази у Кребсов циклус - карика аеробног и анаеробног метаболизма.[1]
У исхрани извор тиамина су квасац, млеко, житарице, воће и поврће. Последица недостатка овог витамина је болест звана Берибери, и често се јавља код особа које пате од алкохолизма.[2]
Извори [уреди]
- ^ Combs G. F. Jr. (2008). The vitamins: Fundamental Aspects in Nutrition and Health (3rd ed.). Ithaca, NY: Elsevier Academic Press. ISBN 9780121834937.
- ^ Mahan L. K., Escott-Stump S., ed. (2000). Krause's food, nutrition, & diet therapy (10th ed.). Philadelphia: W.B. Saunders Company. ISBN 0721679048.
|
||||||||||||||||||||||||
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
