Јомон период

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јомон представља јапански назив за период неолита, млађег каменог доба. Због непотпуности материјала, трајање неолитске епохе није могуће прецизно одредити, осим у регионалним оквирима. У Јапану је млађе камено доба трајало од 8000. п. н. е. до 300-их година н.е., али је развој био неравномеран; док је на југу почињало бронзано доба на другим деловима јапанске територије неолит још није достигао свој пуни развој. Стварањем Јапанских острва људи каменог доба остали су ван утицаја континенталне културе и културе каменог доба, развијајући се унутар изолованих заједница.

Водећу улогу у формирању неолитске културе Јомон имали су, по претпоставкама стручњака, протоаинска племена која су, вероватно, били најстарији становници Јапанских острва. Али, упоредо са њима, у овом процесу учествовала су и племена јужномонголског порекла, која су на Јапанска острва стигла преко Филипина или непосредно из области Југоисточне Кине која је била насељена прецима племена Јуе. Лингвистички подаци омогућују претпоставку да је претежни део становништва мигрирао у Јапан са острва Полинезије, преко Филипина и острва Рјукју, а не директно са континента.

Подела унутар Јомон периода[уреди]

Главна подела унутар Јомон периода заснива се на типовима керамике који формирају иницијални период и пет фаза развоја.

  1. Иницијални Јомон (10.750 - 7.500 год. п. н. е.)
  2. Најранији Јомон (7.500 - 5.000 год. п. н. е.)
  3. Рани Јомон (5.000 - 3.500 год. п. н. е.)
  4. Средњи Јомон (3.500 - 2.400 год. п. н. е.)
  5. Касни Јомон (2.400 - 1.000 год. п. н. е.)
  6. Завршни Јомон (1.000 - 300 год. п. н. е.)

Опште карактеристике[уреди]

Док су старо и средње камено доба, палеолит и мезолит, везани за коришћење изломљених комада камена, као једноручног оруђа, непознавање израде керамичких предмета и непостојање земљорадње, млађе камено доба, неолит, карактерише се почетком обраде оруђа, израдом и коришћењем керамичких предмета и појавом земљорадње и сточарства. Јављају се дворучна камена оруђа, пре свега у облику рибарског прибора, лук и стрела, као и камених и коштаних оруђа за лов и хватање животиња. Почиње прављење чамаца, при чему се користе цела дебла дрвећа дубљена каменим оруђем. Основне привредне гране су лов, риболов, сакупљање јестивог биља и морских производа и појава обраде земље. Почиње такође и пораст размене добара.

Јапан је у неолит ступио релативно касно. Развој технике израде керамике и обраде камених оруђа није у Јапану праћен одговарајућим напретком материјалне производње.

Основни производни односи били су везани за удруживање и поделу рада, пошто су се лов, риболов, прављење чамаца, могли вршити само у заједници при одговарајућој подели рада: у лову заједничким, колективним, радом мушкараца - ловаца, а код прикупљања мекушаца и јестивих биљака - радом жена и деце. такође, основну улогу у развоју пољопривреде одиграле су жене.

Земљорадња је довела до појаве пољопривредних оруђа - камених мотика, српова, дробилица зрна, камених тањира, као и места и посуда за одлагање жртве. Почела је израда керамичких предмета и развој уметности украшавања керамичких посуда. Јавља се специфична керамика са карактеристичним орнаментима, добијена као резултат утискивања у влажну глину „ужета“ - уплетених стабљика биљака.

Симболи и обичаји[уреди]

Жеља и потреба да се тело украшава постојала је и у најранијем периоду Јомон, када су од рогова дивљег вепра и од шкољки прављене минђуше. За потребе украшавања коришћени су и материјали попут глине, камења и зуба животиња.

Укоснице и чешљеви украшавали су косу. Амајлије, украси за одећу и тело имали су различите облике, а они који су проналажени на локалитетима северних области и датирали из касног периода Јомон, често су били обојени у црвено. Најранији облик религиозног сазнања (свести) био је фетишизам који се у Јапану појавио у облику фетиша камена, што је вероватно било условљено основном производном делатношћу - прављењем камених оруђа. Зато је обичан камен-шљунак постао прави фетиш. У јапанским храмовима нађено је камење-шљунак осликано црвеним окером, названо „камењем дечјих душа“.

Што се тиче украшавања тела, ако је могуће судити по украсима који се могу запазити на фигурама, тетовирање је било честа пракса људи у неолитском периоду. Са друге стране, у доба достизања зрелости, тачније негде око седамнаесте или деветнаесте године живота, у неким племенима постојао је обичај вађења одређених зуба.

Предмети из средњег периода Јомон су препуни алузија на плодност, али тек после средњег периода Јомон фигурине постају недвосмислено женског пола. Поред тога, на локалитетима су почели да се проналазе фалусни предмети од камена као и од дрвета.

Други облик изражавања првобитне религије била је магија, која се делила на магију фетиша (талисман), имитативну магију, магију покрета, звука, речи и боја.

Поштовање (култ) лисица, мајмуна, корњача и змија у савременом Јапану, такође се може сматрати остатком тотемизма.

Литература[уреди]

  • Aikens, C. Melvin, and Takayasu Higuchi. (1982). Prehistory of Japan. Studies in Archaeology. New York: Academic Press. (main text 337 pages; Jomon text 92 pages)
  • Habu, Junko, Ancient Jomon of Japan, Cambridge University Press, 2004, ISBN 0-521-77213-3
  • Habu, Junko, "Subsistence-Settlement systems in intersite variability in the Moroiso Phase of the Early Jomon Period of Japan"
  • Imamura, Keiji, Prehistoric Japan, University of Hawai Press, 1996, ISBN 0-8248-1852-0
  • Kobayashi, Tatsuo. (2004). Jomon Reflections: Forager Life and Culture in the Prehistoric Japanese Archipelago. Ed. Simon Kaner with Oki Nakamura. Oxford, England: Oxbow Books. (main text 186 pages, all on Jomon)

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јомон период