Полинезија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Полинезија (грчки: πολύς (полус) - много), νήσος (несос) - острва) је велика група са преко 1.000 острва у средишњем делу Тихог океана, укупне површина од око 43.000 km². Заједно са Меланезијом и Микронезијом чини Океанију.

Област Полинезије: троугао Хаваји−Нови Зеланд−Ускршње острво

Величином и/или значајем се истичу Хаваји, Самоа, Туамоту, Тонга, Кукова острва, Тувалу, Валис и Футуна, Ускршње острво, Острва Питкерн, Острва Маркиз и Друштвена острва (Тахити, Бора Бора). Већина острва се налази у троуглу: Хаваји−Нови Зеланд−Ускршње острво.

Географија[уреди]

Сва острва су вулканског и коралског порекла. Чести су активни вулкани. Клима је тропска, а понекад се дешавају катастрофални урагани.

Становништво кроз историју[уреди]

Залив Кук на острву Муреа, Француска Полинезија

Становништво Полинезије броји око 6 милиона, од чега 1 милион чине староседеоци, Полинежани. Они су населили острва Полинезије пре око 6000 година. Каснији таласи досељеника ширили су области насељених острва, и довели до развоја сточарства, обраде глине и других вештина. Традиционално, на полинезијским острвима су развијана занимања: пољопривреда, риболов, градња бродова (катамаран), предвиђање времена, а нарочито морепловство. За навигацију су кориштене звезде, кретање морских струја, ветрови, правци лета птица и облаци.

Европљани су почели да истражују острва Пацифика у 16. а колонизовали су их у 19. веку, праћени хришћанским мисионарима. Локално становништво, радознало и добронамерно по природи, брзо је прихватило нову веру. Доласком Европљана, на острвима је потискивана традиционална култура, а појавиле су се нове болести.

Пол Гоген: Жене са Тахитија (на плажи) 1891

Сликар Пол Гоген је, импресиониран једноставношћу, неисквареношћу и лепотом живота на острвима јужног Пацифика, овде провео своје последње године живота (1891−1903).

Привреда[уреди]

Главна занимања становништва су земљорадња (банане, кафа, какаовац, каучуковац и пиринач). Највећи привредни центар је Хонолулу на Хавајима. За многа острва најзначајнији извор прихода су стране донације и дознаке запослених у иностранству. Развијен је туризам.

Политичка подела Полинезије[уреди]

Независне државе су: Самоа, Тонга (никад није била колонија) и Тувалу.

Остала острва припадају: САД (Хаваји, Источна Самоа), Новом Зеланду (Кукова острва, Токелау, Нијуе), Француској (Валис и Футуна, Француска Полинезија), Уједињеном Краљевству (Острва Питкерн) и Чилеу (Ускршње острво).


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Полинезија