Њоке 29. (Аргентински обичај)
.jpg)
Њоке 29.или Њоке 29. у месецу (шп. ñoquis del 29) народна је традиција која се практикује у Аргентини и по којој се сваког 29. у месецу једу Њоке, једна врста тестенине[1] које се састоје од теста које се може направити од гриза,[2] обичног пшеничног брашна,[3] јаја,[4] сира,[5] кромпира,[6] презли,[7] кукурузног брашна[тражи се извор] или сличних састојака,[8] [9] [10] и евентуално ароме зачинског биља, поврћа, какаа или сувих шљива. Тесто за њоке најчешће се разваља пре него што се исече на ситне комаде приближно величине пампура.[11] Обичај је да се Њаке послуже у сребрном послужавнику како би донеле срећу и просперитет укућанима.
Порекло традиције[уреди | уреди извор]
Традиција потиче још од 8. века у знак сећања на Светог Пантелејмона.[12] Као младић, изучио је прво граматичку школу, у којој су се училе световне науке. Онда је изучио лекарске науке, код тада познатог лекара Ефросина. Постао је његов помоћник и свуда га пратио. Старац прогоњени хришћанин Ермолај га је превео у хришћанство.[13] Постао је Пантелејмон велики хришћанин, који се трудио да помогне људима, пре свега лекарским умећем. Према веровању, Пантелејон је отишао на ходочашће у северну Италију. Једног дана - двадесет и деветог у месецу, према легенди - тражио је хлеб од сиромашних сељака. Позвали су га да поделе с њим скромну храну а у знак захвалности, Панталеон им је најавио читаву годину риболова и обилне жетве што се и остварило. Данас особе стављају новчић испод тањира како би имали среће у наредном периоду.
Друго објашњење[уреди | уреди извор]
Неки извори говоре да се овај обичај слави сваког 29. у месецу због тога што је крај месеца и у то време ресурси хране су слабији. Укућани који немају довољно пара и залихе хране, праве Њоке једино са брашном и јајима како би исхранили своје укућане.[14] Још један извор говори да су некада италијански имигранти, са добрим статусом, звали на гозбу своје комшије, како би им помогли крајем месеца и тиме им пренли рецепт ове изврсне хране. У току послуживања, испод тањира би им ставили неколико новчића како би им донели срећу и помогли крајем месеца.[15] Иако данас Аргентина спада међу средње развијене најбрже растуће привреде и земље која је у развоју,[16] током историје, развијала се прилично неравномерно. Снажан економски развој смењивала је велика рецесија, неравномерна расподела дохотка а последњих деценија дошло је до пораста сиромаштва.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Припрема њоки -
Њоке од спанаћа -
Њоке са тартуфима -
Њоке са парадајз сосом -
Њоке у сосу
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Serventi, Silvano; Françoise Sabban (2002). Pasta: The Story of a Universal Food
. Trans. Antony Shugaar. New York: Columbia University Press. стр. 17. ISBN 978-0-231-12442-3.
- ^ Vincenzo Buonassisi, Il nuovo codice della pasta, Rizzoli 1985, recipe #850-853
- ^ Buonassisi, recipe #831-833
- ^ Buonassisi, recipe #837-838
- ^ Buonassisi, recipe #839-840
- ^ Buonassisi, recipe #854-857
- ^ Buonassisi, recipe #877 "Al Pien... si tratta di gnocchi, delicatissimi, secondo un'antica ricetta mantovana..."
- ^ Waverley Root, The Food of Italy, 1971 passim
- ^ Luigi Carnacina, Luigi Veronelli, La cucina rustica regionale (4 vol.), Rizzoli 1966, passim
- ^ Accademia Italiana della Cucina, La Cucina: The Regional Cooking of Italy, tr. Jay Hyams, Rizzoli, 2009, passim
- ^ Davidson, Alan (2014-11-20). „Gnocchi”. Gnocchi - Oxford Reference. Oxford University Press. ISBN 9780199677337. doi:10.1093/acref/9780199677337.001.0001.
- ^ „Los Ñoquis del 29”. alimentacion-sana.org. Архивирано из оригинала 01. 01. 2014. г. Приступљено 4. 4. 2021.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2019. г. Приступљено 04. 04. 2021.
- ^ „¿Por qué se comen ñoquis los 29?”. www.ambito.com. Архивирано из оригинала 03. 01. 2021. г. Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ Fidela!, Ay (23. 4. 2016). „Los ñoquis del 29, una costumbre que trasciende el espacio y el tiempo”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 5. 4. 2021.
- ^ „Human Development Report 2013” (PDF). New York, NY, USA: UNDP – United Nations Development Program. 2013. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 7. 2014. г.
