Атинска школа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Атинска школа, фреска Рафаела Сантија из 1510-1511

Атинска школа (итал. Scuola di Atene) је једно од најпознатијих дела италијанског ренесансног сликара Рафаела Сантија. Ову фреску је насликао између 1510. и 1511. као део наруџбине да ослика собе (данас познате као „Рафаелове собе“) у Апостолској палати у Ватикану.

Слика је део циклуса која поред „Атинске школе“ (симбол филозофије), садржи и фреске „Парнас“ (симбол поезије), „Расправа“ (симбол теологије) и „Мудрост, умереност и сила“ (симбол закона). То је одраз Рафаеловог схватања да су четири принципа на којима треба да се базира људско друштво: разум (филозофија, наука), доброта и љубав (религија), лепота (уметност) и правда (правосуђе).

Назив дела се односи на филозофску школу Старе Грчке коју оличавају њени главни представници и следбеници. У центру су приказани филозофи Платон и Аристотел. Слика је идејно у складу са ренесансним схватањем антике као извора европске културе, филозофије и науке.

Опис[уреди]

Слика је на најширем месту широка 7,70 метара. Сцена је приказана користећи централну перспективу у монументалном затвореном простору. Ту су окупљени знаменити научници и филозофи из епоха од антике до ренесансе. Лево су смештени они који су били блискији идеализму (Платоновој филозофији), а десно материјалисти (Аристотелова филозофија). У позадини су филозофи, док су спреда математичари, научници и уметници. Име Атинска школа, овом делу је први дао Ђовани Пјетро Белори 1695.

Аристотел, који носи своју Етику у руци, указује на хоризонталу, што симболично означава да свет почива на материјалној реалности. Платон, који носи Тимеја у руци, показује на горе, што је алегорија духовног света и принципа идеја.

Картон (нацрт) за Атинску школу се чува у збирци Амброзијана у Милану.[1]

Приказане личности[уреди]

Насликани великани древне мисли
(детаљ) Платон и Аристотел (у позадини), Хераклит и Диоген (напред)

Личности приказане на слици Атинска школа се најчешће идентификују на следећи начин:

  1. Зенон (оснивач Стоичке школе)
  2. Епикур (оснивач Епикурејске школе)
  3. Фредерико II Гонзага (војвода од Мантове)
  4. Није јасно да ли је Боетије, Анаксимандар или Емпедокле
  5. Авероес (арапски филозоф и теолог)
  6. Питагора (математичар)
  7. Алкибијад (политичар и војсковођа)
  8. Ксенофан (историчар и сократов биограф) или Антистен
  9. Хипатија или Франческо Марија I дела Ровере
  10. Есхин или Ксенофан
  11. Парменид (филозоф, оснивач Елејске школе)
  12. Сократ (филозоф и учитељ Платонов)
  13. Хераклит (филозоф, у лику Микеланђела)
  14. Платон са натписом Тимеј (филозоф, у лику Леонарда да Винчија)
  15. Аристотел са натписом Никомахова етика (филозоф, Платонов ученик)
  16. Диоген (филозоф)
  17. Плотин (филозоф)
  18. Еуклид (математичар, у лику Брамантеа)
  19. Заратустра (персијски оснивач религије)
  20. Птолемеј (астроном и географ)
  21. Рафаел, пред њим Содома (сликари)

Извори[уреди]

  1. ^ Georg Kauffmann (Hrsg.): Die Kunst des 16. Jahrhunderts. Propyläen Kunstgeschichte Band 8, Berlin 1970; стр. 162

Спољашње везе[уреди]