Пиреј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пиреј
Πειραιάς

Piraeus Mikrolimano1.JPG
Пирејска марина, Микролимано

Основни подаци
Држава Застава Грчке Грчка
Периферија Атика
Становништво
Становништво (2001) 175.697
Густина становништва 16.171 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 37°57′N 23°38′E / 37.95, 23.63
Временска зона UTC+2, лети +3
Надморска висина 0-7 м
Површина 10,9 км²
Пиреј на мапи Грчке
{{{alt}}}
Пиреј
Пиреј на мапи Грчке
Остали подаци
Поштански код 185 xx
Регистарска ознака Ζ

Пиреј (грч. Πειραιάς, лат. Piraeus) је град у Грчкој и управно средиште округа Пиреј, у оквиру Периферије Атике. Насеље је саставни део тзв. „Велике Атине“, са њом физички спојено, а удаљено свега 9 километара од њеног средишта.

Пиреј је познат као главна лука Грчке и града Атине. По броју путника (19 милиона годишње, највише туриста) то је најупошљенија путничка лука у целој Европи.

Порекло назива[уреди]

Назив „Пиреј“ на грчком означава пролаз преко кланца или канала. Ово је у вези са праисторијским језгром Пиреја, смештеним на малом полуострву повезаним уским земљоузом са копном.

Природни услови[уреди]

Пиреј и Атина - Снимак из свемира
Лука у Пиреју
Пирејски Сабор, Црква Св. Дионисија

Град Пиреј се налази у западном делу грчког полуострва и историјске покрајине Атика. Град је смештен на обали Саронског залива. У позадини се налазе брда, на којима је смештена сама Атина. Дуж пирејске обале смештена су три мања природна залива, која су била језгро образовања луке још од античког времена.

Клима у Пиреју је средоземна, са жаким и дугим летима и благим и кишовитим зимама.

Историја[уреди]

Први материјални остаци живота на месту Пиреја вежу се за 2600. годину п. н. е. Ово полуострво је утврђено почетком времена старе Грчке. У 6. веку п. н. е. Пиреј освајају Атињани под вођство Хипије и тад Пиреј, као лука са дубоким газом, постаје главно сидриште оближње Атине. Међутим, Пиреј је задржао статус независног градског насеља током будућег раздобља. 493. п. н. е. Пиреј је поново утврђен после напада Персијанаца у Грчко-персијским ратовима, што је било битно у победи код Саламине. 460. п. н. е. Пиреј је утврђеном везом спојен са Атином. Међутим, пропашћу Атине током Пелопонеског рата Пиреј губи значај главне луке у Грчкој у корист Родоса. У 2. веку п. н. е. Пиреј преузимају Римљани, који руше све зидине.

Потпуна пропаст Пиреја пада после упада Гота, тако да у предстојећем византијском раздобљу постаје лука најнижег ранга, удаљена од прстонице Цариграда. Чак и насеље губи древни назив, па га 1318. године, после освајања од стране Крсташа, назива називом „Порто Леоне“. 1456. године Пиреј пада под власт Турака и насеље постаје мало село месних рибара.

После успостављања савремене грчке државе 1830. године, град је брзо напредовао захваљујући успостављању оближње Атине као нове престонице. 1835. године Пиреј је постао општина, убрзо је започета изградња савремене луке, да би 1869. године повезан железницом са Атином. Ово је било праћено великом изградњом грађевина (управних, културних, индустријских). После Грчко-турског рата месно становништво је удвојено доласком бројних Грка пребеглица из Мале Азије. Тда је Пиреј досегао 250.000 становника, али је брз раст насеља направио много тешкоћа ("гетоизација"). Ново разарање десило се у току Другог светског рата, али су се током следећих деценија лука и град обновили.

Становништво[уреди]

Палини данас има око 180 хиљада становника у граду, а чак 466 хиљада са приградским насељима. Становништво су углавном етнички Грци, мада се последњих деценија доселило и много странаца. На последња три пописа број становника се кретао на следећи начин:

Година пописа Становништво Промена Густина насељености -->
1981 196.389 - 18.075
1991 182.671 - 13.718 16.813
2001 175.697 - 6.974 16.171

Пиреј је као цела област „Велике Атине“ познат по великој густини насељености, али се она последњих година смањује сељењем становништва у даља предграђа. То је изазвано великим загађењем, гужвом и ниским комфором.

Привреда[уреди]

Пиреј је познат као најважнија лука Грчке, али је и једна од најважнијих у целој Европи. По броју путника (19 милиона годишње) то је наупошљенија еврпска путничка лука. Најбројнији корисници су туристи на релацији Атина (аеродром) - грчка осртва. Томе помаже умреженост Пиреја у градску саобраћајну мрежу Атине.

Град је и значајно управно и културно-образовно средиште. Ти се налазе седишта већине грчких поморских и бродарских предузећа. Некадашње бродоградилиште нема више онакав значај као пре због ограниченог простора.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пиреј