Фурлански језик
| фурлански језик | ||
|---|---|---|
| Furlan | ||
| Државе | Италија | |
| Број говорника | 750.000 (2012) | |
| Породица | индоевропски
|
|
| Писмо | латиница | |
| Статус | ||
| Службени | нигде | |
| Регулише | Osservatori Regjonâl de Lenghe e de Culture Furlanis | |
| Језички кодови | ||
| ИСО 639-1 | нема | |
| ИСО 639-2 | fur | |
| ИСО 639-3 | fur | |
| Пажња: Ова страна можда садржи ИПА фонетске симболе у уникоду. | ||
Фурлански језик или фриулски језик (фурл. Lenghe furlane) је романски језик у подгрупи ретороманских језика. Ово је језик који је убедљиво највећи по броју говорника међу језицима ове подгрупе.
Фурлански се употребљава у Фурланији у Италији (регија Фурланија-Јулијска крајина), у околини градова Удине, Порденоне и Горица, близу границе са Словенијом. Фурлански језик говори око 600.000 људи. Готово сви говорници се служе и италијанским језиком. Језик се делимично користи у локалном школству и управи. Постоји и писана књижевност на овом језику.
Фурлански језик се развио из латинског између 6. и 10. века. Речник језика је у основи латинског порекла, али је претрпео утицаје немачког, словенских језика, келтских језика, венецијанског, француског и других. У последње време, највише нових речи долази из италијанског и енглеског језика.
Карактеристика фурланског језика је употреба дугих и кратких вокала, што се пренело и у изговор италијанског када га говоре људи из ове регије.
Разлика у дужини вокала утиче на значење, рецимо (дуги вокал је означен):
lat (млеко) lât (отишао)
fis (учвршћен или густ) fîs (синови)
lus (луксуз) lûs (светлост)
Пример текста [уреди]
Молитва Оче наш на фриуланском:
Pari nestri, che tu sês tal cîl, ch'al sedi santificât il to non, ch'al vegni il to reâm, ch'e sedi fate la tô volontât como in cîl, cussì in tiere.
- Mandi - Здраво
Спољашње везе [уреди]
- Званична ортографија фурланског
- Lenghe.net – Онлајн магазин (италијански-фурлански)
- Часопис на фриуланском и други извори
- Курс фриуланског
- Фурланско лингвистичко друштво