Фурлански језик

фурлански језик
Furlan
Државе	Италија
Број говорника	750.000 (2012)
Породица	индоевропски италски романски западноромански гало-иберски гало-романски реторомански фурлански језик
Писмо	латиница
Статус
Службени	нигде
Регулише	Osservatori Regjonâl de Lenghe e de Culture Furlanis
Језички кодови
ИСО 639-1	нема
ИСО 639-2	fur
ИСО 639-3	fur

Фурлански језик или фриулски језик (фурл. Lenghe furlane) је романски језик у подгрупи ретороманских језика. Ово је језик који је убедљиво највећи по броју говорника међу језицима ове подгрупе.

Фурлански се употребљава у Фурланији у Италији (регија Фурланија-Јулијска крајина), у околини градова Удине, Порденоне и Горица, близу границе са Словенијом. Фурлански језик говори око 600.000 људи. Готово сви говорници се служе и италијанским језиком. Језик се делимично користи у локалном школству и управи. Постоји и писана књижевност на овом језику.

Фурлански језик се развио из латинског између 6. и 10. века. Речник језика је у основи латинског порекла, али је претрпео утицаје немачког, словенских језика, келтских језика, венецијанског, француског и других. У последње време, највише нових речи долази из италијанског и енглеског језика.

Карактеристика фурланског језика је употреба дугих и кратких вокала, што се пренело и у изговор италијанског када га говоре људи из ове регије.

Разлика у дужини вокала утиче на значење, рецимо (дуги вокал је означен):

lat (млеко) lât (отишао)

fis (учвршћен или густ) fîs (синови)

lus (луксуз) lûs (светлост)

Пример текста

Молитва Оче наш на фриуланском:

Pari nestri, che tu sês tal cîl,
ch'al sedi santificât il to non,
ch'al vegni il to reâm,
ch'e sedi fate la tô volontât
como in cîl, cussì in tiere.

• Mandi - Здраво

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Фурлански језик

• Званична ортографија фурланског
• Lenghe.net – Онлајн магазин (италијански-фурлански)
• Часопис на фриуланском и други извори
• Курс фриуланског
• Фурланско лингвистичко друштво