Венчац
Координате: 44° 15′ 45" СГШ, 20° 35′ 34" ИГД
| Венчац | |
|---|---|
 |
|
| Надморска висина | 658 m |
| Државе |  Србија |
 |
|
- За друга значења погледајте Венчац (вишезначна одредница)
Венчац је планина која се налази у близини Аранђеловца. Планина је вулканског порекла и има надморску висину од 658 м.
У геолошком саставу Венчаца учествују мермери у облику неправилних сочива и променљиве дебљине. Најпознатије лежиште налази се на североисточним падинама, где се експлоатише и обрађује за украсни камен већ више деценија. На тржишту је ова врста камена позната као „бели Венчац“,[1] од кога су сачињене многобројне скулптуре које красе парк Буковичке бање, чесму у Кнез Михаиловој у Београду, фасаду Цркве Св. Ђорђе на Опленцу, део зграде Беле куће у Вашингтону итд. Неке врсте мермера са Венчаца нису погодне за израду украсног камена, већ се прерађују у туцаник, мељу у ризлу или се користе за печење креча. Према истраживањима, резреве мермера су готово неисцрпне.[1]
На Венчацу влада специфични облик блаже субалпске климе. На вишим деловима доминирају листопадне шуме храста, букве, јасена и граба, док на падинама осим храста има јове и јасена. На нижим деловима до 540 мнв налазе се њиве, воћњаци, па чак и виногради.[1]
Извори[уреди]
- ^ а б в Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину просторног плана општине Аранђеловац, Београд, март 2011, Приступљено 6. 2. 2013.
| Планине Србије | |
|
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Миљевска планина | Варденик | Чемерник | Острозуб | Грамада | Руј-планина | Крушевица | Бабичка гора | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Пасјача | Видојевица | Јастребац | Јухор | Азањске планине Карпатске : Шомрда | Лишковац | Велики Гребен | Мали Крш | Велики Крш | Голи Крш | Малиник | Јавориште | Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован Проклетије | Хајла | Стреочка планина | Комови | Жљеб | Виситор | Мокра планина | Мокра гора |
||
 |
Овај незавршени чланак Венчац је везан за планине. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
Литература[уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
