Голија (Србија)
| Голија | |
|---|---|
 |
|
| Надморска висина | 1833 м (Јанков камен) |
| Државе |  Србија |
Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1.833 m). Налази се 40 km југозападно од Ивањице и 32 km северно од Новог Пазара.
Садржај |
[уреди] Географске одлике
Голија припада унутрашњој зони Динарског планинског система. Пружа се у смеру запад-исток у дужини око 32 km. У западном делу извијена је према југу, а у источном према северу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1833 m) и Црни врх (1795 m). На Голији се налазе многобројне реке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица итд.
Планина Голија је обрасла буковом шумом на северним, североисточним и источним експозицијама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху (Бисер Вода). Висински интервал букве је доста широк, од 500 до 1000 m надморске висине. Испод појаса букве налази се појас храста. Изнад појаса букве налази се појас мешовитих, буково–јелових и буково–смрчевих шума. Изнад 1700 m заступљена је само смрча. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на оморику, а два таква примерка расту поред Голијске реке и заштићена су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс мешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен на површини од 30 ha још од 1950. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве на простору од 8,5 ha у близини Јанковог камена.
Ова планина је највероватније добила име због своје величине - голема. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме су разлог да мештани често кажу: „не зна Голија шта је делија“. Без теренског возила или коња планину је тешко прећи, тако да се и планинари овде могу тешко срести. Највиша тачка планине је заравњен, неуочљив Јанков камен, висок 1833 m. Према народном предању, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће пре да изнесе овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, a поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток.
Због непропусне геолошке подлоге и обиља падавина, планина је богата водом. Лета су свежа, a зиме хладне са пуно снега који се овде дуго задржава. Услед знатног медитеранског утицаја клима у долинама Ибра, Студенице и Моравице је знатно пријатнија. На Голији успевају житарице, кромпир, има доста воћака, a последњих година се повећава и број малињака. Ипак, ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.
[уреди] Туризам
Туристичке вредности геоморфолошких особености планине Голије огледају се у пространим пропланцима изнад 1200 m и врховима преко 1400 m. Голија поседује добру основу за формирање скијашких стаза и за рекреацију у виду благих шетњи и планинарења у готово нетакнутој природи. Туризам се на Голији развија великом брзином; у последњих 10 година Голија је добила савремене и уређене ски-стазе, жичаре и пратеће ски-садржаје. Током зиме долазе гости из целе Србије и иностранства. Туристи Голију посећују и лети. На Одвраћеници постоји хотел „Голија“, а са Ивањичке стране и хотел „Голијска река“.
Влада Републике Србије је, јула 2001. године, донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као „Парк природе Голија“ и сврстава у 1. категорију заштите као природно добро изузетног значаја. Прецизно су дефинисане границе парка које обухватају подручја општина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница - укупне површине 75.183 ha, a унутар њих подручја са првим, другим или трећим степеном заштите. Једна од ствари која се обезбеђује на подручју Парка природе Голија је и уређење и инфрасртуктурно опремање простора за потребе туризма и рекреације. O Парку природе Голија стара се јавно предузеће „Србијашуме“. Исте године је дефинисан и резерват биосфере под именом Голија-Студеница у границама незнатно другачијим од парка природе, али са међународно признатим статусом у оквиру Унесковог програма МАБ.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
| Планине Србије | |
|
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Миљевска планина | Варденик | Чемерник | Острозуб | Грамада | Руј-планина | Крушевица | Бабичка гора | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Пасјача | Видојевица | Јастребац | Јухор | Црни врх | Азањске планине Карпатске : Шомрда | Лишковац | Велики Гребен | Мали Крш | Велики Крш | Голи Крш | Малиник | Јавориште | Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован Проклетије | Хајла | Стреочка планина | Комови | Жљеб | Виситор | Мокра планина | Мокра гора |
||
