Златар (планина)
Координате: 43° 24′ 32" СГШ, 19° 47′ 33" ИГД
| Златар | |
|---|---|
| Надморска висина | 1.627 m (Голо брдо) |
| Области | Стари Влах |
| Регије | Полимље |
| Државе | |
| Тип | Динариди |
Златар (Голо брдо 1.627 m) је планина у југозападном делу Србије. Налази се између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. Златар припада Динарским планинама, које се настављају до мора.
Садржај |
Клима [уреди]
Златар са мереном климом, на споју медитеранске и планинске климе, максималан број сунчаних дана (951 час, 265 сунчаних и око 100 снежних дана у години[1]).
Привреда [уреди]
На Златару се налазе рудници мрког угља и лигнита.
Туризам [уреди]
Планина Златар по морфологији, клими и биљном покривачу односно аутентичној природи, сврстава се у значајне туристичке регије, у којој се могу развијати спортско-рекреативни, излетнички, здравствено-лечилишни, ловни, конгресни, екскурзивни и туризам на селу.
Планина Златар је богата шумом и пашњацима. Развијено је и стоцарство и производња сјеницког сира. Доста развијен је и туризам. У близини планине Златар налази се кањон реке Увац и реликтне птичије врсте белоглавог супа. Недалеко од планине налази се манастир Милешева код места Пријепоље (13. век) и манастир Бања у Прибоју. Такође на Златару налазе се и рудници мрког угља и лигнита. Ова планина се сврстава у ред планина са изузетном туристицком вредношћу, на којој се могу развијати спортско-рекреативни.ловни и излетнички туризам.
На Златару се налазе хотел „Панорама“ и „Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију кардиоваскуларних обољења и артеријског крвног притиска“, окружени боровом и брезовом шумом. У зимском периоду гостима је на располагању ски-стаза дужине 800 m, са ски-лифтом дужине 420 m, који се налази 200 m од хотела „Панорама“. Постоји могућност изнајмљивања ски опреме. Љубитељи лова имају могућности за лов на високу и ниску дивљач.
Недалеко од планине Златар може се посетити кањон реке Увац, станиште белог бора и реликтне птичије врсте на Балкану - белоглавог супа. Овај природни резерват, као еколошко подручје због интересантности пејзажа, бистре воде богате рибом и могућности сплаварења и фото-туризма привлачи пажњу туриста.
Река Лим и три вештачка језера Златарско, Сјеничко и Радоињско, богати су племенитим врстама рибе и погодна за пецање и вожњу чамцем. У близини се налазе манастир Милешева (13. век), манастир Давидовица (12. век) у градићу Бродарево, манастир Бања (12. век) у Прибоју, цркве брвнаре у Кућанима и Радијевићима, који употпуњују туристичку понуду планине Златар.
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Планина Златар
- Златар на serbia-tourism.org
- Туристичка организација Златар
- Златар на сајту Рекреатурса
| Планине Србије | ||
|---|---|---|
|
Дукат | Коћура | Бесна Кобила | Миљевска планина | Варденик | Чемерник | Острозуб | Грамада | Руј-планина | Крушевица | Бабичка гора | Селичевица | Сталаћка брда | Буковик | Ресавски хумови | Кукавица | Пасјача | Видојевица | Јастребац | Јухор | Азањске планине Карпатске : Шомрда | Лишковац | Велики Гребен | Мали Крш | Велики Крш | Голи Крш | Малиник | Јавориште | Хомољске планине | Бељаница | Кучај | Мироч | Дели Јован Проклетије | Хајла | Стреочка планина | Комови | Жљеб | Виситор | Мокра планина | Мокра гора |
||
Литература [уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6