Википедија:Власништво над чланцима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак се бави контролом садржаја, не поседовањем ауторских права над садржајем, која су описана другде.

Неки уредници развијају веома емоционалну, посесивну везу са материјалом (чланцима, сликама, категоријама, шаблонима, есејима, порталима) који су допринели овом пројекту. Неки иду тако далеко да те материјале бране од свих „уљеза“. Једна је ствар одржавати заинтересованост за чланак који држите на свом списку надгледања. Можда сте заиста стручњак или вам је напросто јако стало до теме. Али ако оваква будност пређе одређену линију, онда сте претерали. Веровање да чланак има каквог „власника“ једна је од честих грешака коју сарадници чине на Википедији.

Не можете спречити свакога на свету да уређује „вашу“ „ствар“, након што сте је поставили на Википедију. Свака страна за уређивање јасно каже да

Уколико не желите да се ваше писање мења и редистрибуира без ограничења, онда га немојте слати овде.

Ако напишете или уредите чланак, знајте да ће га други уређивати, и у границама разума не бисте требали да их у томе спречавате.

Ако приметите да ратујете са другим уредницима око брисања, враћања старијих ревизија и сличног, рамислите да узмете краћи одмор од процеса уређивања. Ако себе изузмете из једначине спора може значајно охладити ствари. Недељу или две касније можете погледати на ствари из свеже перспективе. Или, ако се неко други проглашава или понаша као „власник“ стране, можете то питање покренути на страни за разговор, тражити помоћ од других уредника, или, у крајњем, размотрити поступак решавања сукоба.

Пошто рад на чланку не даје право уреднику да га и „поседујете“, и даље је битно да поштујете рад својих колега уредника. Када уклањате садржај „на велико“, посебно садржај који је унео један сарадник, важно је да размотрите да ли би се жељени исход могао постићи сарадњом са тим уредником, уместо наступом против њега—и то без обзира на то да ли је тај уредник „власник“ чланка. Види и Википедија:Учтивост, Википедија:Викиетикеција и Википедија:Претпоставите најбољу намеру.

Не потписујте оно чега нисте власник[уреди]

Пошто нико није „власник“ ниједног дела чланка, ако напишете или уредите чланак, немојте га потписивати. Што се тиче приписивања, тачни доприноси свих уредника се увек могу видети скупа са њиховим именима на странама са историјом чланка. Ово је Википедијин еквивалент описа аутора чланка у новинама или часопису.

Са друге стране, када додајете коментаре, питања, или гласове на стране за разговор, свако треба да „поседује“ свој текст, тако да је најбоља пракса да га потпишете додајући --~~~~ на крај свог уноса. Никакви размаци, заграде, наводници или штогод слично — само четири тилде било где у викитексту ће дати ваш потпис и време уноса. На постојећим странама, видећете да ли се очекује додавање потписа напросто по томе како су чинили претходни уредници. Још савета о томе шта треба а шта не треба чинити можете наћи у кратким упутствима.

Примери „власништва“[уреди]

Примери догађаја[уреди]

  • Један уредник сваког боговетног дана оспорава мање измене у вези начина на који је текст сложен, коришћења слика или појединих речи. Уредник може тврдити или подразумевати да он мора одобрити све измене пре него што буду додате у чланак. (Ово не укључује огромне грешке у форматирању текста.)
  • Током дужег времена, један исти уредник враћа измене чланака које су учинили разни други уредници како би заштитио одређену верзију, било да је она стабилна или не. (Ово не укључује уклањање вандализма.)
  • Уредник оставља коментаре на странама за разговор других уредника са циљем да их одврати од додатних доприноса. Овакав разговор може имати пуно облика; он може бити чисто негативан, састојати се од претњи и увреда, често се уопште не дотичући теме враћања. На другом крају лепезе, „власник“ може подилазити другим уредницима, тврдећи да су њихове идеје интересантне али тврдећи притом да им недостаје дубоко разумевање чланка које је неопходно за његово уређивање.
Попут сфинги-чувара из грчке митологије, вики-„власници“ постављају питалице свакоме ко се упути ка њиховом чланку.

Примери коментара[уреди]

  • „Да ли сте уопште довољно стручни да уређујете овај чланак?“
  • „Враћам твоју измену. Дефинитивно превише уређујеш. Можеш ли да успориш?“
  • „Ти очигледно немаш пуно искуства.“
  • „Немој да чиниш овакве измене или стављаш овакве коментаре док ниси довољно уређивао или написао овако квалитетан чланак.“
  • „Ја (он, ми...) сам написао овај чланак.“

Врсте „власништва“[уреди]

Две су најчешће врсте сукоба међу корисницима око „власништва“: они који се тичу примарних уредника и они који се тичу више уредника. Такође постоји и други тип неслагања који се дешава међу администраторима и који је описан на Википедија:Рат администратора.

Примарни уредници[уреди]

Примарном уреднику, што ће рећи једном уреднику који је присвојио „власништво“ над чланком, треба се обратити на страници за разговор о чланку са описним насловом који обавештава читаоца о теми. Увек избегавајте оптужбе, нападе, и нагађања по питању мотивације уредника. Ако је неопходно, игноришите евентуалне нападе у одговору на упит. Ако се „власничко“ понашање настави, случај може захтевати поступак за решавање сукоба, али важно је да се потрудите да добронамерно поразговарате са уредником на страни за разговор о чланку пре него што затражите помоћ од администратора, посредовање и слично.

У многим (мада не свим) случајевима, примарни уредници у сукобима око „власништва“ су и главни писци чланка, те стога водите рачуна да такви уредници могу бити стручњаци у својим областима и/или могу бити искрено заинтересовани за одржавање квалитета и тачности чланка. Уредници ове врсте су често отворени за разговор, тако да ће једноставна размена мишљења обично решити проблем власништва. Ако пак нађете да је уредник и даље непријатељски настројен, чини личне нападе или води ратове враћања, покушајте да игноришете ометајуће понашање разговарајући о теми на страни за разговор. Ако се „власничко“ понашање настави и након разговора, може бити нужан поступак решавања сукоба, али барем ће једна од страна имати запис о томе како је покушала да реши проблем непосредно са примарним уредником. Чест поступак примарног уредника којем се скрене пажња на „власничко“ понашање јесте да запрети да ће напустити пројекат. Пошто правило о „власништву“ заправо охрабрује такве кориснике да узму одмор од уређивања, за њих може заправо бити сасвим мудро да напусте пројекат и врате се кад буду спремни.

Више уредника[уреди]

Учешће више уредника, међу којима сваки брани власништво оног другог, може бити високо сложено. Најједноставнији сценарио обично укључује доминантног примарног уредника којег бране други уредници, тако учвршћујући његово „власништво“. Овај тип понашања може бити фрустрирајући како за нове, тако и за искусне уреднике. Као и у првом случају, бавите се темом а не радњама уредника. Ако ово не помаже, пређите на решавање сукоба, али важно је да разговарате на страни за разговор и покушате да сами разрешите сукоб пре него што покренете цео поступак решавања сукоба.

Решавање случајева „власништва“[уреди]

Случајеве „власништва“ је лако уочити, али је далеко теже решити неспоразум на задовољство свих уредника које су стране у сукобу. Помаже да увек имате на уму да останете хладне главе, препоставите најбољу намеру и остане уљудни. Оптуживање других да се понашају као „власници“ чланка може изгледати агресивно и примљено као лични напад. Обратите се уреднику на уљудан начин, са истим степеном поштовања какав бисте и сами очекивали. Често, корисници које се оптужује за „власништво“ тога можда нису ни свесни, због чега је важно претпоставити најбољу намеру. Неки уредници могу мислити да штите чланак од вандализма, и могу непријатељски одговорити на ма какве промене. Други пак могу покушавати да протуре своју тачку гледишта, не схватајући важност правила о неутралној тачки гледишта.

Види још[уреди]