Глобални север и глобални југ

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа света која приказује традиционалну[према коме?] дефиниција поделе север-југ (црвене земље на овој мапи су груписане као „Глобални југ“, плаве земље као „Глобални север“)

Концепт глобалног севера и глобалног југа (или подела север-југ у глобалном контексту) се користи да опише груписање земаља по социо-економским и политичким карактеристикама. Глобални југ је термин који се често користи за идентификацију региона унутар Латинске Америке, Азије, Африке и Океаније. То је један из породице термина, укључујући „Трећи свет“ и „Периферију“, који означавају регионе ван Европе и Северне Америке. Већина, мада не све, ових земаља имају слабије развијену економију и често политички или културно маргинализоване на једној страни поделе, док су на другој страни земље глобалног севера (често се изједначавају са развијеним земљама).[1] Као такав, термин се инхерентно не односи на географски југ; на пример, највећи део глобалног југа је географски унутар северне хемисфере.[1]

Термин који користе владине и развојне организације је први пут уведен као отворенија алтернатива „трећем свету“[2] и слично потенцијално „вредновању“ као што су земље у развоју. Земље глобалног југа су описане као новоиндустријализоване или у процесу индустријализације, и често су садашње или бивше мете колонијализма.[3]

Глобални север корелира са западним светом — са значајним изузецима Израела, Јапана и Јужне Кореје — док југ у великој мери кореспондира са земљама у развоју и источним светом. Две групе се често дефинишу у смислу њиховог различитог нивоа богатства, економског развоја, неједнакости прихода, демократије и политичких и економских слобода, како је дефинисано индексима слободе. Државе које се генерално посматрају као део глобалног севера имају тенденцију да буду богатије и мање неједнаке; то су развијене земље које извозе технолошки напредне произведене производе. Јужне државе су генерално сиромашније земље у развоју са млађим, крхким демократијама које у великој мери зависе од извоза примарног сектора, и често деле историју прошлог колонијализма северних држава.[3] Ипак, подела између севера и југа се често доводи у питање.[4]

Сарадња југ-југ се повећала да би „изазвала политичку и економску доминацију севера“.[5][6][7] Ова сарадња је постала популаран политички и економски концепт након географских миграција и производних активности са севера на глобални југ[7] и дипломатске акције неколико држава, попут Кине.[7] Ови савремени економски трендови су „појачали историјски потенцијал економског раста и индустријализације на глобалном југу“, који је обновио циљане напоре SSC-а који „попуштају ограничења наметнуте током колонијалне ере и превазилазе границе послератне политичке и економске географије“.[8] Коришћен у неколико књига и специјалном издању америчке књижевности, термин Глобални југ је биоо истакнут у америчкој књижевности.[9]

Термини нису стриктно географски и нису „слика света подељеног екватором, који одваја богатије земље од њихових сиромашнијих колега“.[1] Уместо тога, географију би требало лакше разумети као економску и миграторну, свет схваћен кроз „шири контекст глобализације или глобалног капитализма“.[1]

Генерално, дефиниције глобалног севера нису искључиво географски појам, већ обухватају земље и области као што су Аустралија, Канада, цела Европа и Русија, Израел, Јапан, Нови Зеланд, Јужна Кореја и Сједињене Државе.[10][11] Глобални југ чине Африка, Латинска Америка и Кариби, Пацифичка острва и Азија, искључујући Израел, Јапан и Јужну Кореју.[10][11] Генерално се сматра сфером Бразила, Индије, Индонезије и Кине, које су, заједно са Нигеријом и Мексиком, највеће јужне државе по површини и броју становника.[12]

Огромна већина земаља глобалног југа налази се у тропима или близу њих.

Термин Глобални север се често користи као наизменично са развијеним земљама. Исто тако, термин Глобални југ се често користи наизменично са земљама у развоју.

Појам[уреди | уреди извор]

Шефови држава и влада на самиту север-југ у Мексику 1981

Прво коришћење Глобалног југа у савременом политичком смислу било је 1969. од стране Карла Оглсбија, који је писао у католичком часопису Commonweal у специјалном издању о Вијетнамском рату. Оглесби је тврдио да су се векови северњачке „доминације над глобалним југом […] [се] спојили […] да би произвели неподношљив друштвени поредак“.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Introduction: Concepts of the Global South”. gssc.uni-koeln.de. Архивирано из оригинала 2016-09-04. г. Приступљено 2016-10-18. 
  2. ^ Mitlin, Diana; Satterthwaite, David (2013). Urban Poverty in the Global South: Scale and Nature. Routledge. стр. 13. ISBN 9780415624664. 
  3. ^ а б Mimiko, Nahzeem Oluwafemi (2012). Globalization: The Politics of Global Economic Relations and International Business. Carolina Academic Press. стр. 47. ISBN 978-1-61163-129-6. 
  4. ^ Therien, Jean-Philippe (1999). „Beyond the North-South divide: The two tales of world poverty”. Third World Quarterly (на језику: енглески). 20 (4): 723—742. ISSN 0143-6597. doi:10.1080/01436599913523. 
  5. ^ United Nations. „United Nations: Special Unit for South-South Cooperation” (PDF). United Nations Development Programme. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-09-19. г. 
  6. ^ United Nations. „United Nations Office for South-South Cooperation”. United Nations Development Programme. Архивирано из оригинала 2012-12-03. г. 
  7. ^ а б в Acharya, Amitav (3. 7. 2016). „Studying the Bandung conference from a Global IR perspective”. Australian Journal of International Affairs. 70 (4): 342—357. doi:10.1080/10357718.2016.1168359. 
  8. ^ Gray, Kevin; Gills, Barry K. (2. 4. 2016). „South–South cooperation and the rise of the Global South”. Third World Quarterly. 37 (4): 557—574. doi:10.1080/01436597.2015.1128817 Слободан приступ. 
  9. ^ Kim, Heidi Kathleen (2011). „The Foreigner in Yoknapatawpha: Rethinking Race in Faulkner's 'Global South'”. Philological Quarterly. 90 (2/3): 199—228. OCLC 781730944. Шаблон:GALE ProQuest 928757459. 
  10. ^ а б „UNCTADstat - Classifications”. 
  11. ^ а б „What Is The North-South Divide?”. worldatlas.com. Приступљено 4. 11. 2022. 
  12. ^ Silver, Caleb. „The Top 20 Economies in the World”. Investopedia. DotDash. Приступљено 17. 7. 2020. 
  13. ^ Oglesby, Carl (1969). „Vietnamism has failed ... The revolution can only be mauled, not defeated”. Commonweal. 90. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глобални_север_и_глобални_југ&oldid=26851695”