Григорије Цамблак
| Григорије Цамблак | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | око 1360 |
| Место рођења |  Трново, Бугарско царство |
| Датум смрти | 1419 |
| Место смрти |  Кијев, Велика кнежевина Литванија |
| Дела | |
| Најважнија дела | Житије Стефана Дечанског |
Григорије Цамблак (Велико Трново, Бугарска, око 1360 — Кијев, 1419), средњовековни писац и црквени поглавар, аутор многих дела која су ушла у стару бугарску, српску и руску књижевност.
Садржај |
[уреди] Живот
Учио се код бугарског патријарха Јефтимија. Преко Молдавије Цамблак је дошао у Србију, где је био игуман манастира Дечана. У Русији је доспео до митрополитске столице и прочуо се као велики проповедник. Као митрополит кијевски од 1414, био у расколу са руском црквом и учествовао на унионистичком сабору у Констанци 1418. У Молдавији одиграо крупну улогу у стварању култа светог Јована Новог Сучавског (Мучење светог Јована Новог и Служба светом Јовану Новом), а у Кијеву написао велики број беседа, слова и похвала (Похвала кијевском митрополиту Кипријану, Похвала патријарху Јевтимију и др.). У Србији је као игуман манастира Дечана описао живот Стефана Дечанског. Од њега се сачувало и једно малено дело о животу св. Петке и преносу њених моштију у Србију. Цамблак се као писац одликује живим стилом и успелим песничким сликама.
[уреди] Дело
Између 1402. и 1409. у манастиру Дечани написао је три значајна дела:
- Житије Стефана Дечанског,
- Служба Стефану Дечанском и
- Слово о преносу моштију свете Петке из Трнова у Видин и Србију.
Житије је више у хагиографском тону неголи на развојној линији старих српских биографија, али као композиционо и идејно јединствено дело, које негује психолошки портрет и унутрашњу драму великомученика Стефана, представља обнављање култа овог светитеља у духу мартиролошке књижевности косовске тематике. У складу са савременим аскетско-философским кретањима, Цамблак се доста бавио унутрашњим стањима својих јунака. Опис Дечана је први потпуни пејзаж у српској књижевности.
[уреди] Превод на савремени српски језик
- Григорије Цамблак, Књижевни рад у Србији. Приредио Дамњан Петровић, На савремени језик превели Лазар Мирковић, Димитрије Богдановић, Ђорђе Трифуновић, Дамњан Петровић. Београд, Просвета, СКЗ, 1989, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 12.
[уреди] Литература
- Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
- Ђорђе Трифуновић: Кратак преглед југословенских књижевности средњега века, Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
- Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 51-52.
