Дан борца

Споменик „Позив на устанак“ испред музеја „4. јули“

Дан борца (мк. Борец Ден; сл. Dan borcev) је био државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији, који се прослављао 4. јула.

Дан борца, који je називан и „празник устанка народа Југославије“, обележавао је годишњицу седнице Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, одржане 4. јула 1941. године у Београду, на којој је донесена одлука о подизању оружаног устанка. Кућа у којој је одржана ова седница је касније претворена у музеј „4. јули“.

Дан борца је за државни празник проглашен 26. априла 1956. године и прослављао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији. Укинут је 2001. године одлуком Владе Србије.

Празник се и данас, незванично, прославља у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачког рата.

Поред овог празника, који се прослављао у целој Југославији, постојао је и празник под називом „Дан устанка“, који се прослављао посебно у свакој републици одређеног датума:

• Србија (7. јул) - оружана акција Рађевачке партизанске чете, под командом Жикице Јовановића Шпанца у Белој Цркви, код Ваљевa.

• Црна Гора (13. јул) - почетак тзв. „Тринаестојулског устанка“.

• Словенија (22. јул) - оружана акција Рашичке партизанске чете код Тацена, у близини Љубљане.

• Босна и Херцеговина (27. јул) - напад герилских одреда Босанске крајине на Дрвар, Босанско Грахово и Оштрељ и њихово ослобођење.

• Хрватска (27. јул) - напад герилских одреда из околине Доњег Лапца на Срб.

• Македонија (11. октобар) - оружана акција Прилепског партизанског одреда у Прилепу.

Литература

Портал НОБ Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.

• Војна енциклопедија (књига друга), Београд 1971. година