Дуван (производ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Дуван.
Листови дувана на сушењу.
Осушени дуван.

Дуван се односи на више од 70 врсти биљака из рода Nicotiana фамилије Solanaceae, као и на производе које се праве од осушених листова дувана, као што су цигаре и цигарете, дувана за лулу, дувана за жвакање и ароматични дуван за наргиле. Дуван се користи и у биоинжињерингу биљака и као украс, а хемијске компоненте из дувана се користе за израду неких пестицида и лекова.[1]

Сматра се да је главна комерцијална врста, N. tabacum, пореклом из тропске Америке, као и све биљке из рода Nicotiana, али она се толико дуго узгаја, да се не зна за њу у дивљини. N. rustica, врста која даје брзо гореће листове, била је врста дувана која се првобитно узгајала у Вирџиније, али данас се углавном узгаја у Турској, Индији и Русији. Адиктивни алкалоид никотин се сматра најкарактеристичнијим састојком дувана, али штетне последице употребе дувана се могу добити од хиљада других једињења које настају у диму, као што су полициклични ароматични угљоводоници (на пример бензопирен), формалдехид, кадмијум, никл, арсен, дуванске нитросамине, фениле и многи други.[2] Дуван такође садржи бета-карболинске алкалоиде који инхибитују моноаминску оксидазу.[3]

Узгајње дувана је слично узгајању других пољопривредних производа. Семе се сеје у хладним рамовима или жариштима да се спрече напади инсеката, а затим се пресађује у поља. Дуван је једногодишња биљка, која се бере механички или ручно. Након бербе, дуван се складишти за сушење, било вешањем, груписањем или стављањем на велике гомиле са цевастим отвоrима како би топлота мога да изађе из центра. Сушење омогућава спору оксидацију и деградацију каротеноида. Ово омогућава дувану да добије одлике које се обично приписују „глаткоћи“ дима. Након тога, дуван се пакује у зависности од вида употребе, у шта спада пушење, жвакање, ушмркивање, итд. Већина цигарета користи дуван сушен у посебним објектима са контролисаном циркулацијом ваздуха (сушаре), који даје дим блажи и лакши за удисање. Коришћење сушеног дувана ниског коефицијента киселости који се може удисати главни је разлог зашто пушење изазива рак плућа и друге болести повезане са удисањем дима.[2]

У употреби дуван се најчешће користи у виду пушења, жвакања и ушмркавања. Дуван се у Америци дуго користио као ентеоген, али након доласка Европљана у Северну Америку, ускоро је постао важна трговачка роба и дрога. Ова популарност је довела до развоја јужњачке привреде у САД засноване на дувану, све док он то место није уступио памуку. Након Америчког грађанског рата, промена у потражњи и техници производње је омогућила настанак цигарета. Овај нови производ је брзо довео до развијања дуванске индустрије.

Употреба дувана је активност које данас практикује око 1,1 милијарди особа и више од једне трећине одраслог становништва.[4] Ниво пушења се усталио или опада у развијеним државама, али наставља да расте у земљама у развоју.[5]

Према Светској здравственој организацији, дуван је убедљиво најчешћи узрок смрти у свету који се може спречити. У извештају из 2008. СЗО је проценила да дуван проузрокује 5,4 милиона смрти годишње.[6] Дуван најчешће изазива болести које погађају срце, јетру и плућа, а пушење је главни фактор ризика за срчане ударе, мождане ударе, хроничне опструктивне болести плућа (укључујући хронични бронхитис) и рак (нарочито рак плућа, рак гркљана и рак гуштераче). Такође, због јаких адиктивних особина дувана, настају толеранција и зависност.[7][8]

Референце[уреди]

  1. ^ „tobacco :: Major Uses - Kids Encyclopedia | Children's Homework Help | Kids Online Dictionary | Britannica“. Student.britannica.com Приступљено 3. 10. 2013.. 
  2. ^ а б Robert N. Proctor The history of the discovery of the cigarette-lung cancer link: evidentiary traditions, corporate denial, global toll, Tobacco Control, Tobacco Control 2012;21:87e91. doi:10.1136/tobaccocontrol-2011-050338
  3. ^ USA (25. 3. 2013.). „Human monoamine oxidase is inhibi... [Biochem Biophys Res Commun. 2005] - PubMed - NCBI“. Ncbi.nlm.nih.gov Приступљено 3. 10. 2013.. 
  4. ^ Saner L. Gilman and Zhou Xun, "Introduction" in Smoke; pp. 26
  5. ^ „Who Fact Sheet: Tobacco“. Who.int. 26. 7. 2013. Приступљено 3. 10. 2013.. 
  6. ^ (PDF) WHO Report on the global tobacco epidemic, 2008 (foreword and summary). World Health Organization. 2008. p. 8. „Tobacco is the single most preventable cause of death in the world today.“ 
  7. ^ „Tobacco Facts - Why is Tobacco So Addictive?“. Tobaccofacts.org Приступљено 18. 9. 2008.. 
  8. ^ „Philip Morris Information Sheet“. Stanford.edu. Archived from the original on 5. 4. 2008. Приступљено 18. 9. 2008..