Епископ шумадијски Јован

С Википедије, слободне енциклопедије
Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Јован
(Младеновић)
250п
Владика Јован, 2014.
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаМитрополија шумадијска
Чинархиепископ и митрополит
Титулаархиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски
СедиштеКрагујевац
Године службеод 2002.
ПретходникСава (Вуковић)
Претходна епархијаЕпархија западноамеричка
Године службе1994—2002.
ПретходникХризостом (Столић)
НаследникМаксим (Васиљевић)
Лични подаци
Световно имеЈовица Младеновић
Датум рођења(1950-09-11)11. септембар 1950. (73 год.)
Место рођењаДобраче, код Ариља, ФНР Југославија

Јован (световно Јовица Младеновић; Добраче код Ариља, 11. септембар 1950) архиепископ је крагујевачки и митрополит шумадијски. Бивши је епископ западноамерички (1994—2002) и викарни епископ тетовски (1993).

Године његове службе обележили су уређење црквених општина у Северној Македонији, завршавање радова на храмовима широм Шумадије, али од 2007. и неколицина инцидената и изгреда који су испраћени у српским медијима.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици оца Радојка и мајке Стане, који су имали четрнаесторо деце.[1] Основну школу је завршио у родном селу. Са једанаест година одлази у манастир Св. Архангели у Клисури у којем остаје као искушеник. Крајем 1963. године прелази у манастир Студеницу где остаје тридесет година. Године 1969. завршава Монашку школу СПЦ у манастиру Острогу са одличним успехом, а затим одлази на служење војног рока у Словенију у Випаву. У манастиру Студеници 1971. године прима монашки постриг. Ту га епископ жички др Василије (Костић) рукополаже у чин ђакона и поставља за сабрата манастира Студенице. Исте године се уписује се у петоразредну Богословију Светог Саве у Београду, коју завршава 1974. године са одличним успехом. Богословски факултет уписује исте године, а дипломира 1980. године и 25. јула постаје студенички игуман где је од 1983. до 1989. године прошао звања од синђела, протосинђела и архимандрита.

На заседању Светог архијерејског сабора СПЦ у пролеће 1993. године изабран је за викарног епископа тетовског и поверена му је дужност администратора за све епархије СПЦ у Републици Македонији.[2] Архијерејску хиротонију је 25. јула 1993. године у манастиру Студеници извршио патријарх српски Павле уз учешће 24 епископа. Након тога, епископ Јован је као администратор покушао да посети епархије СПЦ у Македонији, али рад на том подручју му је био онемогућен. Стога је привремено боравио у манастиру Прохор Пчињски и одатле је вршио своје администраторске дужности. Упркос отежаним условима, успео је да уреди дванаест црквених општина у Македонији и поставио је тројицу свештеника.

Наредне године изабран је за епископа западноамеричког, а осам година касније (2002), после смрти епископа Саве Вуковића постаје епископ шумадијски. Док је био у САД изградио је и обновио цркве у Мораги, Лос Анђелесу, Џексону, Јуџину итд. Постарао се да се објаве дела владике Николаја на енглеском језику. Тренутно је на челу једне од епархија која има највише верника у СПЦ где се такође стара о изградњи и завршавању великог броја храмова и издавачком делатношћу. На Светом архијерејском сабору 2004. године одржаном у манастиру Житомислић изабран је у Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Дана 30. јануара 2015. добио је Златну повељу и постао редовни члан Српске краљевске академије научника и уметника.[3]

Конфликти[уреди | уреди извор]

Владика Јован је 2007. године суспендовао Небојшу (Стевића), пароха цркве у селу Венчане код Аранђеловца. У позадини њиховог разлаза било је теолошко питање, будући да се венчански свештеник није придржавао појединих новоустановљених правила у црквеном појању и служењу литургије.[4] Сеоска црква била је закључана на празник Цвети, и остала закључана све до после Ускрса.[5] Смена попа Небојше изазвала је у селу вишедневне протесте неколико хиљада мештана Венчана и околних села, који се нису слагали са одлуком епископа, коме су скандирали да је новотарац (да уводи новотарије).[6] Владика Јован је изазвао бес мештана рекавши да су они уставши на њега, устали и на Цркву Христову, и да су грешници ако не слушају свога епископа.[4]

Исте године, у суседном селу Тулеж, а приликом освећења цркве, владика је дошао у сукоб са црквеним хором, који одређене деонице није певао онако како је владика наложио.[7] Младеновић је прекинуо литургију, и хор избацио напоље, узвикујући марш! марш!.[7] Исти мотив био је повод за свађу са сестринством манастира Грнчарица код Баточине, али су у овој прилици монахиње остале чврсте у својој одлуци да неће уводити новине у своју вишедеценијску праксу црквеног појања.[7]

Владика се замерио и парохијанима Лапова, када је изразио јавно негодовање што на споменику Дражи Михаиловићу четнички генерал не држи крст у руци. Мештани су објаснили да су Дражу држали за ратника, а не за свеца.

Године 2008. Удружење свештеника српске православне цркве упутило је отворено писмо митрополиту Амфилохију (Радовићу), у коме су епископа Јована Младеновића оптужили за шверц дроге преко шумадијске епархије, као и за подвођење малолетних девојака.[8]

Десет година после инцидента у Венчанама, сличан се догодио у насељу Белошевац код Крагујевца, када је забранио чинодејствовање свештенику Саши (Огњановићу), и упутио га на црквени суд.[9][10] Владика је оца Сашу још оптужио да не познаје типик. И ова одлука изазвала је протесте неколико хиљада људи, којима је сметало и то што је нови свештеник био син владикиног благајника.[10] Мештани, који су веровали да је епархија свештенику највише замерила то што нема тарифу,[11][12] за дан су сакупили више од две хиљаде потписа за његово враћање у службу.[13][14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Administrator. „Биографија - Епархија Шумадијска”. eparhija-sumadijska.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-08-17. 
  2. ^ Пузовић 1999, стр. 171.
  3. ^ „Златна повеља СКАНУ Епископу шумадијском Јовану (СПЦ, 5. фебруар 2015)”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2015. г. Приступљено 05. 02. 2015. 
  4. ^ а б „Чекају се одлуке Сабора СПЦ”. Данас. Приступљено 27. 2. 2022. 
  5. ^ „После Васкрса нови протест”. Данас. Приступљено 2. 8. 2022. 
  6. ^ „Не дају оца Небојшу”. Политика. Приступљено 2. 8. 2022. 
  7. ^ а б в „Владика не воли како поп пева”. Новинар. Приступљено 27. 2. 2022. 
  8. ^ „Отворено писмо”. Новинар. Приступљено 28. 2. 2022. 
  9. ^ Карталовић, Бране. „Црквени раскол у Крагујевцу”. Политика. Приступљено 2. 8. 2022. 
  10. ^ а б „Новотарци не верују у Бога”. Борба за веру. Приступљено 27. 2. 2022. 
  11. ^ „Трагом побуне парохијана у Крагујевцу”. Телеграф. Приступљено 2. 8. 2022. 
  12. ^ „Свештеник отпуштен јер премало наплаћује”. Мондо. Приступљено 2. 8. 2022. 
  13. ^ „Ко нам руши цркву?”. Борба за веру. Приступљено 27. 2. 2022. 
  14. ^ „Верници бране свештеника од владике”. Ал Џазира. Приступљено 2. 8. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


-
 викарни епископ тетовски
1993 — 1994
-
епископ западноамерички
1994 — 2002
епископ шумадијски
од 2002
-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епископ_шумадијски_Јован&oldid=27798498”