Ержебет Батори

Из Википедија

Ержебет Батори
рођена:	7. август 1560. )
преминула:	21. август 1614.

Ержебет Батори (Elizabeth Nádasdy, Báthory Erzsébet, Elizabet Bathory; 7. август 1560. - 21. август 1614.) била је мађарска грофица.

Она је један од најпознатијих серијских убица и вампириста у историји. Оптужена је, заједно са 4 саучесника, за брутално мучење и смрт од 300 до 2000 девојака (у зависности од извора). Већину свог живота провела је у замку Чахтице, Трансилванија. Последње 4 године свог живота провела је у затвору. Њени саучесници су убијени.

Ержебет се са 11 година верила за Ференца Надажди, моћног мађарског војника. 1575 године се и удала за њега. Пре удаје родила је ћерку Анастасију. Сматра се да је отац овог детета један од слугу. Као свадбени поклон Ержебет добила је замак Чахтице. Замак се налазио на врху брда и био је окружен селом. Ержебет и Ференц имали су шесторо деце. Анастазија Батори, Каталин Надажди, Каталин, Миклош, Оршоља и Пал. Двоје деце умрло је врло рано. Ержебетин муж убијен је 1602 године. Није познато када је Ержебет почела убијати девојке, али сматра се да је то било између 1585 и 1610. Сматра се да су њен муж и рођаци знали за убиства, али да нико није хтео да интервенише. Највероватнији мотив Ержебете Батори јесте да преко крви очува своју лепоту:

Једног обичног дана, нека слушкиња из дворца изнервирала је Ержебет неквалитетном услугом и ова јој је забила маказе у главу. Девојчина крв пала је по Ержебетним рукама. Када је Ержебет опрала ту крв, учинило јој се да је тамо где је била крв кожа постала млађа. Тада је смислила план како да поврати своју младалачку лепоту. Мислила је, ако се буде купала у крви лепих, младих девојака или чак пила њихову крв, могла би постати лепша него икад. Ержебет је позивала младе, најчешће невине девојке у свој замак, сурово их мучила, пила им крв, а затим их убијала.

После неког времена "схватила" је да крв сељачких девојака нема ефекта на њену кожу. Требала јој је квалитетнија крв. 1609 отворила је академију у свом замку. Ту су имућнији родитељи из свих предела слали своју децу како би се учили племићким манирима. Ержебет је мучила жртве маказама, иглама, ужареним гвожђем, колцима.

Ержебет је откривена 1610 године, када је са зидина дворца у свом лудилу бацила 4 масакриране жртве. Вест је убрзо стигла до цара и он је наредио Ержебетином рођаку Турзоу да је ухапси. Турзо ју је ухватио на делу. Ержебетини саучесници поубијани су, међутим она није могла бити погубљена јер је била племићког порекла. Међутим, пронађена је рупа у закону и Ержебет је зазидана у свом дворцу, у тоалету. Пронађена је мртва 1614.

Породица Батори, сматрана је за вампирску породицу. Поред свих догађаја са Ержебет Батори, која је чак живела у Трансилванији чији је принц био нећак Ержебете, породица Батори имала је везе и са грофом Дракула. Заповедник експедиције која је помогла Дракули да врати престоље био је Иштван Батори; један од Дракулиних поседа, двораца Фагарас, постао је власништво Баторијевих за бреме Ержебет; обе породице имале су амблем змаја на породичним гробовима.

Претпоставља се, да је Брам Стокер страшне чинове из живота Ержебет Батори имплицирао у његов роман Дракула.