Житије Светог Ћирила

С Википедије, слободне енциклопедије
Житије Светога Константина - Ћирила

Житије Светог Ћирила или Константиново житије (стсл. Житьѥ КонстантинаЖитьѥ Константина) је старословенски рукопис, који описује живот светог Константина Филозофа, познатог под монашким именом Ћирило[1], који је радио на ширњеу писмености међу старим Словенима.

Документ је настао у 9. веку у Великој Моравској. Ђирилово житије је најранији текст за који се зна да је првобитно написан на старословенском[2]. То је и прва хагиографија првобитно написана на старословенском језику.

Константинов живот је један од основних извора за историју средње Европе у другој половини 9. века.

Историја[уреди | уреди извор]

Житије је писано између Ћирилове смрти 862. и децембра 885. године, када знамо да је текст био у употреби у Риму, вероватно 879. или 880. године. Аутор списа је највероватније неко из Методијевог окружења. Већина истраживача сматра да је аутор непознат, а традиционално се верује да је аутор оба текста свети Климент Охридски[3].

Садржај[уреди | уреди извор]

Биографија описује како је Константин Филозоф, заједно са својим братом Методијем, дошао из Византије у Велику Моравску са мисијом да успостави словенско богослужење и да преведе Библију и друге хришћанске текстове на старословенски језик. Њима су пружили отпор бројни латински свештеници, који су тврдили да се Богу може обраћати само на три „света језика“ – хебрејском, грчком и латинском.

Текст је сачуван у око 60 комплетних рукописа из 15-17. века на црквенословенском. Најстарији постојећи рукопис је из 1469. године. Већина сачуваних примерака су руске редакције, док су сачувана само два јужнословенска преписа из 15. века.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „[Projekat Rastko] Zitije Sv. Konstantina-Cirila”. www.rastko.rs. Приступљено 2023-11-26. 
  2. ^ Vlašić-Anić, Anica (2019-03-31). „An Exhibition of Varazdin Glagolitic Parchments and “Glagolitic Books – Capuchin, Karlobag» (City Varaždin Museum, Herzer’s Palace, January 24 – March 11, 2018)”. Stephanos. Peer reviewed multilanguage scientific journal. 34 (2): 126—132. ISSN 2309-9917. doi:10.24249/2309-9917-2019-34-2-126-132. 
  3. ^ „Texts in South Old Church Slavonic”. Sources of Slavic Pre-Christian Religion: 247. 2020.