Велика Канижа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика Канижа
мађ. Nagykanizsa

Nagykanizsa2.jpg
Поглед из ваздуха на средиште Велике Каниже

Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Западна прекодунавска регија
Жупанија Зала
Срез Нађканижа
Становништво
Становништво 51.102
Густина становништва 334,35 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°27′00″N 16°58′00″E / 46.45, 16.983333
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 148,40 км²
Велика Канижа на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Велика Канижа
Велика Канижа на мапи Мађарска
Остали подаци
Веб-страна www.nagykanizsa.hu

Велика Канижа или Нађканижа (мађ. Nagykanizsa, нем. Großkirchen, Groß-Kanizsa, хрв. Kaniža Nagykanizsa) је град у жупанији Зала у мађарској области Западна прекодунавска регија, у области југозападне Мађарске, близу државне границе са Хрватском (15 km) и Словенијом (30 km).

Положај[уреди]

Велика Канижа се сместила у западном делу Панонске низије, на речици Канижа, близу ушћа реке Муре у реку Драву. Град је настао на валовитом подручју између ових граничних река и језера Балатон, које се налази на путу ка Будимпешти.

Име града[уреди]

Градска катедрала са тргом испред

Име „Канижа“ је словенског порекла и изведено је од речи „кнез“, односно „оно што припада кнезу, кнежевина“.

Историја[уреди]

Први помен насеља са данашњим именом веже се за годину 1245. На овом месту је властелинска породица Канижаи је изградила замак. Значај града посебно је нарастао у току првих османских освајања у Панонској низији, када је град био важно утврђење у јужном делу тадашње Угарске. 1571. године Турци су освојили утврђење и ово место је остало пусто све до 1690. годоне, када су Турци потиснути на Балкан. У том периоду овде је било седиште Кањишког пашалука.

После преласка утврђења у руке Хабзбурговаца ово већ одавно пусто место се насељава Немцима, Хрватима и Србима. По престанку ратних дејстава утврђење је уништено 1702. године, али је насеље опстало до данас.

18. век је обележен наглим развојем града, нарочито отварањем школских установа, на којима су учили многи познати људи тог доба. Друга фаза наглог развоја десила се 1860их година доласком железнице. Ова железничка пруга имала је за тадашњу Угарску посебну важност, пошто је спајала престоницу Будимпешту са државном луком, Ријеком. Ово је подстакло развој прве индустрије и многих градских установа (нпр. градска болница).

После Првог светског рата Велика Канижа је постала погранични град, што је допринело њеном опадању. Некада важна пиварска индустрија је тада пропала. На срећу, опадање је спречено открићем нафте у околини и почетком њене експлоатације. Град је постао средиште нафтне индустрије у Мађарској.

После Другог светског рата настављена је индустријализација града, а нарочито је била важна 1965. година, када је основана фабрика за производњу сијалица, данас једна од највећих у свету. У ово време дошло је и до ширења јавних простора у граду и образовања нових тргова и великог парка са уметним језером, које је данас познати рекреациони центар у околини.

Саобраћај[уреди]

Велика Канижа је важан саобраћајни чвор на у југозападној Мађарској. Током протеклих година поред града је изграђен савремени ауто-пут који повезује Будимпешту са Хрватском, Словенијом и Италијом.

Спољашње везе[уреди]


Координате: 46° 27′ 00′′ СГШ 16° 59′ 00′′ ИГД