Касини-Хајгенс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Касини-Хајгенс

Касинијев улазак у орбиту Сатурна
Касинијев улазак у орбиту Сатурна

Оператор НАСА / ЕСА / АСИ
Произвођач Боинг, Локид Мартин
Тип мисије Орбитер, лендер
Датум лансирања 15. октобар 1997.
Крај мисије 2017.
Ракета-носач Титан IV-Б/Кентаур
Место лансирања Свемирски центар Кенеди
Маса орбитер 2150 kg
сонда 350 kg
гориво 3132 kg
Σ 5600 kg
Извор напајања 3 x Радиоизотопни термоелектрични генератор (РТГ)
Снага напајања 880 W (1997.)
(2010.) 670 W
Врста орбите поларна
Улазак у орбиту 1. јул 2004.
Међународна ознака 1997-061A
Вебсајт ЕСА - Касини-Хајгенс
НАСА - Касини-Хајгенс
АСИ - Касини-Хајгенс

Касини-Хајгенс (енгл. Cassini–Huygens) је удружена мисија свемирских агенција НАСА/ЕСА/АСИ која проучава планету Сатурн и њено мноштво природних сателита од 2004. године. Лансирана 1997. након скоро две деценије гестације, састоји се из Сатурновог орбитера (Касини) и атмосферске сонде/лендера месеца Титана (Хајгенс). Летелица је такође вратила податке и о многим другим стварима укључујући хелиосферу, Јупитер и тестове теорије релативности. Титанова сонда, Хајгенс, је ушла у атмосферу Титана и спустила се на његову површину 2005. године. Тренутно се крај мисије планира за 2017. уласком у атмосферу Сатурна.[1]
Комплетирана Касини-Хајгенс сонда је лансирана 15. октобра 1997. године ракетом Титан IV-Б/Кентаур и након дугог међупланетарног путовања ушла у орбиту Сатурна 1. јула 2004. Хајгенс сонда се одвојила од орбитера 25. децембра 2004.г. у 02:00 UTC. Сонда је стигла до Сатурновог месеца Титана 14. јануара 2005.г. и одмах ушла у његову атмосферу, лагано спустила ка површини, шаљући притом научне информације телеметријом ка Земљи. Ово је било прво слетање на површину неког небеског тела у спољашњем делу Сунчевог система (изван орбите Марса). НАСА је објавила 18. априла 2008.г. продужетак финансирања земаљских операција мисије, када је преименована у Касини равнодневница. Мисија је поново продужена у фебруару 2010. и добила назив Касини краткодневница. Ова фаза мисије има финансирање до краја 2017. године. Касини је четврта летелица која је посетила Сатурн и прва која је ушла у орбиту око њега.[2]

Шеснаест европских земаља и САД сачињавају тим који је дизајнирао и конструисао летелицу, и одговоран је за управљање и пријем података од стране Касини орбитера и Хајгенс сонде. Мисијом руководи лабораторија за млазну пропулзију из САД у којој је орбитер дизајниран и састављен. Развој Титанове Хајгенс сонде поверен је европском свемирском центру за разој и технологију чији је примарни предузимач за сонду била француска компанија Алкател. Опрема и инструменти сонде су допремљени из разних држава. Италијанска свемирска агенција је обезбедила радио антену високе фреквенције као и компактан и лаган вишенаменски радар (користи се као потповршински радар, алтиметар и радиометар).
Касини се напаја уз помоћ 32.7 kg[3] плутонијума-238 – топлота која настаје распадом материјала се претвара у електричну енергију. Хајгенс сонда се током међупланетарног пута напајала енергијом орбитера, а затим након одвајања стандардним хемијским батеријама.

Именовање[уреди]

Мисија се састоји из два дела: НАСА/АСИ Касини орбитера, названог по италијанско-француском астроному Ђованију Доменику Касинију (познатом као Жан-Доминик Касини када је постао грађанин Француске) и Хајгенс сонде коју је развила ЕСА назване по холандском астроному Кристијану Хајгенсу. Хајгенс је открио Титан, док је Касини открио још неколико Сатурнових месеца. Током развоја мисија је била позната под радним називом Сатурн орбитер Титан сонда (енгл. Saturn Orbiter Titan Probe – SOTP).

Циљеви[уреди]

Анимација Касини-Хајгнс летелице.

Касини је имао седам примарних циљева мисије:

  1. Утврђивање тродимензионалне структуре и динамике понашања Сатурнових прстенова
  2. Утврђивање површинског састава сателита и геолошке историје сваког објекта
  3. Утврђивање природе и порекла тамног материјала на „водећој“ полулопти Јапета
  4. Мерење тродимензионалне структуре и динамике понашања магнетосфере
  5. Проучавање динамике понашања Сатурнове стмосфере на нивоу облака
  6. Проучавање промена Титанових облака и измаглице током времена
  7. Карактеризација Титанове површине на регионалном нивоу

Укупни трошкови мисије су око 3,26 милијарди US$, укључујући 1,4 милијарде US$ за развој летелице пре лансирања, 704 милиона US$ за операције мисије, 54 милиона US$ за праћење и 422 милиона US$ за ракету носач. САД учествује са 2,6 милијарди US$ (80%), ЕСА са 500 милиона US$ (15%) и АСИ са 160 милиона US$ (5%).

Примарна мисија Касини сонде је завршена 30. јула 2008. године. Након тога, мисија је продужена до јуна 2010. (Касини равнодневница).[4] Током ове продужене мисије сонда је проучавала Сатурнов систем током равнодневнице, која се догодила у августу 2009. године.[5] НАСА је 3. фебруара 2010. године објавила још једно продужење мисије, овог пута за још 6,5 година, до 2017. године, када се током лета на северној полулопти догађа краткодневница (Касини краткодневница). Ово продужење омогућава још 155 орбита око Сатурна, 54 пролета поред Титана и 11 пролета поред Енцелада.[6] Током пролета поред Титана 2017. године, орбита сонде ће се променити тако да ће пролетети на само 3.000 km изнад Сатурнових облака, испод унутрашње ивице Д–прстена. Следећи сусрет са Титаном ће послати летелицу у атмосферу Сатурна, где ће бити уништена.

Посећена небеска тела[уреди]

Одабране слике (објекти су поређани по величини)
Two Halves of Titan.png
Moon seen by Cassini - PIA02321.tif
PIA08148 (Rhea-Splat).jpg
Iapetus as seen by the Cassini probe - 20071008.jpg
Dionean Linea PIA08256.jpg
Tethys cassini.jpg
Fountains of Enceladus PIA07758.jpg
Титан Месец Реја Јапет Диона Тетида Енцеладови гејзири
Mimas before limb sharp (colored).jpg
Hyperion in natural colours.jpg
Phoebe cassini.jpg
PIA12714 Janus crop.jpg
PIA09813 Epimetheus S. polar region.jpg
Prometheus 12-26-09a.jpg
Flying By Pandora.jpg
Мимас Хиперион Феба Јан Епиметеј Прометеј Пандора
Leading hemisphere of Helene - 20110618.jpg
Atlas (NASA).jpg
Telesto cassini closeup.jpg
Methone PIA14633.jpg
Хелена Атлас Телесто Метон


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Clara Moskowitz (3. 2. 2010.). „Cassini Saturn Probe Gets 7-Year Life Extension“. Space.com Приступљено 12. 2. 2012.. 
  2. ^ „Cassini Solstice Mission“ Приступљено 19. 2. 2012.. 
  3. ^ „Russia to develop nuclear-powered spacecraft for Mars mission“ Приступљено 19. 2. 2012.. 
  4. ^ Dave Mosher, Staff Writer (15. 4. 2008.). „NASA Extends Cassini Probe's Mission at Saturn“ (на ((en))). Space.com Приступљено 15. 12. 2012.. „НАСА је продужила Касини мисију на Сатурну“ 
  5. ^ Dave Mosher, Staff Writer (16. 4. 2008.). „Cassini receives extension“ (на ((en))) Приступљено 15. 12. 2012.. „Касинију продужена мисија“ 
  6. ^ Clara Moskowitz (3. 2. 2010.). „Cassini Saturn Probe Gets 7-Year Life Extension“ (на ((en))). SPACE.com Приступљено 15. 12. 2012.. „Касини мисији продужен живот за још 7 година“ 

Спољашње везе[уреди]