Кнежево
-
Уколико сте тражили село у Србији, погледајте чланак Кнежево (Брус).
| Кнежево | |
 Панорама Кнежева |
|
.svg) |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Општина Кнежево |
| Географски подаци | |
| Географске координате | 44° 29′ 24" СГШ 17° 22′ 48" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 3.300 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 78230 |
| Позивни број | 051 |
  Кнежево
Кнежево на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 44° 29′ 24" СГШ, 17° 22′ 48" ИГД
Кнежево је градско насеље у општини Кнежево у Републици Српској, БиХ. Налазе се на обронцима планине Влашић. Прије распада Југославије општина и град носили су име Скендер Вакуф.
Садржај |
[уреди] Географија
Налази се 50 km југоисточно од Бање Луке са којом је повезана магистралним путем м-56. Заузима површину од 360 km², на којој је настањено око 16.000 становника. Налази се на надморској висини од 864 m и богата је црногоричном и бјелогоричном шумом.
Град је окружен планинама Чемерницом и Ранча на западу, Влашићем на југу и Језицом на сјевероистоку. Ове планине су неприступачне и обрасле густом црногоричном и бјелогоричном шумом.
[уреди] Историја
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Прије распада Југославије и Рата у БиХ Кнежево се звало Скендер Вакуф, а то име се данас користи заједно са именом Кнежево у службеним документима Босне и Херцеговине. Након Дејтонског споразума, претежно хрватска мјеста су образовала општину Добратићи у саставу Федерације Босне и Херцеговине.
Кнежево је основано у исто вријеме када и Прусац 1463. године. Оснивачем града се сматра Али-дедо Скендер, по којем је град и добио пријашњи назив. У Кнежеву се налазила једна од најстаријих џамија у Босни и Херцеговини, џамија Али-деде Скендера, позната као Стара џамија, једина џамија на Балкану која је у унутрашности садржавала кабур. Џамију су заједно с другом скендервакуфском џамијом познатом као Нова џамија, почетком рата 1992. године срушиле српске снаге. Након тога српска власт у Скендер Вакуфу мијења име града и општине у Кнежево.
На подручју општине Кнежево, налази се велики број стећака, камених споменика из средњовјековне Босне. Најпознатији су они на Вуковој баштини, недалеко од града. Из XVII и XVIII вијека налазимо већи број дрвених цркава, занимљиве, локалне архитектуре. Најпознатије су оне у Јаворанима (Св. Николе) и у Имљанима (Св. Илије), које је завод за заштиту споменика културе БиХ, укњижио као културну баштину. У Цркви Светог Илије у Имљанима чува се вриједна реликвија, позната као ђедовски штап, за коју локално становништво вјрује да је штап светитеља по коме је црква добила име.
[уреди] Образовање
У општини Кнежево се налази основна школа „Доситеј Обрадовић“ и средњошколски центар „Јован Дучић“. У већим селима такође се налазе подручне основне школе. У центру општине се налази градска библиотека.
[уреди] Становништво
| Кнежево | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Срби | 2.484 (66,08%) | 1.491 (51,23%) | 723 (42,83%) | |||
| Муслимани [a] | 1.063 (28,27%) | 1.118 (38,41%) | 923 (54,68%) | |||
| Југословени [b] | 111 (2,95%) | 205 (7,04%) | 5 (0,29%) | |||
| Хрвати | 42 (1,11%) | 45 (1,54%) | 17 (1,00%) | |||
| остали и непознато | 59 (1,56%) | 51 (1,75%) | 20 (1,18%) | |||
| укупно | 3.759 | 2.910 | 1.688 | |||
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1879. | 7.742 (општина) | |
| 1885. | 8.108 (општина) | |
| 1895. | 8.910 (општина) | |
| 1948. | 2.931 | [1] |
| 1953. | 7.100 (општина) | |
| 1961. | 992 | |
| 1971. | 1.688 | |
| 1981. | 2.910 | |
| 1991. | 3.744 | |
[уреди] Знамените личности
- Радојка Лакић, народни херој Југославије
[уреди] Галерија слика
-
Панорама Кнежева
-
Црква брвнара Светог Николе у селу Јаворани.
[уреди] Види још
[уреди] Извори
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
[уреди] Извори
- Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
[уреди] Спољашње везе
- Општина Кнежево, званична страница ((sr))
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
|
Општина Кнежево |
|---|---|
| Насељена мјеста |
Бастаји, Бекићи, Бокани, Борак, Брегови, Влатковићи, Голо Брдо, Горњи Корићани, Долине, Доњи Корићани, Живинице, Имљани, Јаворани, Кнежево, Кобиља, Корићани, Костићи, Миловићи, Мокри Луг, Павловићи, Пауновићи, Равни Сто, Рађићи, Ћелеши, Ћуковац, Чарићи, Шолаји |
| Мјесне заједнице |
