Оксидациони број

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Број (вишезначна одредница).

Оксидациони број у хемији представља број електрона, које је дати атом предао или примио од других атома док је градио хемијско једињење. Термин „предаја“ или „примање“ електрона у овом случају може да означава потпуну предају електрона другом атому (или групе њих), што доводи до јонске везе, или само делимичну предају електрона, што доводи до поларне ковалентне везе. Ово практично значи да оксидациони број, у ствари, представља број електрона које би атом примио или отпустио када би све везе које је наградио биле јонске.

Оксидациони број се рачуна као баланс свих предатих и примљених електрона у датом атому. Према томе, оксидациони број може бити позитиван (уколико атом отпушта електроне) или негативан (уколико атом прима електроне), као и да има вредност нула (уколико се налази у елементарном стању или су све везе које гради неполарне). Оксидациони бројеви су углавном цели бројеви (мада постоје и једињења у којима поједини елементи за вредности оксидационих бројева немају целобројне вредности).

Дефиниција оксидационог броја од стране IUPAC гласи:[1]

Оксидациони број: Мера степена оксидације атома у супстанци. Дефинише се као наелектрисање које би атом имао када би се електрони рачунали према утврђеном скупу правила: (1) оксидациони број слободног елемента (несједињеног елемента) је нула; (2) за једноставан (моноатомски) јон, оксидациони број је једнак наелектрисању тог јона; (3) водоник има оксидациони број 1 и кисеоник има оксидациони број -2 у већини једињења. (Изузеци од овога су кад водоник има оксидациони број -1 у хидридима метала, нпр. LiH, а кисеоник има оксидациони број -1 у пероксидима, нпр. H2O2; (4) алгебарски збир оксидационих бројева свих атома у неутралном молекулу мора бити нула, док у јонима алгебарски збир атома мора бити једнак наелектрисању јона. На пример, оксидациони бројеви сумпора у H2S, S8 (елементарни сумпор), SO2, SO3, и H2SO4 су, респективно, -2, 0, +4, +6 и +6. Што је већи оксидациони број датог атома, већи је његов степен оксидације; што је мањи оксидациони број, већи је његов степен редукције.

Оксидациони број не треба мешати са валенцом. На пример, у једињењу H2O2 кисеоник је двовалентан (сваки атом кисеоника гради по две ковалентне везе), али оксидациони број кисеоника је -1 (јер је једна од тих ковалентних веза између два атома кисеоника, што је чини неполарном).

У називима хемијских једињења, кад елемент може имати више вредности оксидационог броја, оксидациони број се пише римским цифрама у загради, нпр. сумпор(IV)-оксид.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]