Кордопски халифат

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Кордопски калифат)
Џамија у Кордоби, један од најлеших примера исламске архитектуре у Шпанији
Кордопски халифат око 1000. на врхунцу Алмансурове моћи

Кордопски халифат је била држава на Иберијском полуострву и Северној Африци од 929. до 1031. године. Главни град халифата је била Кордоба.

Период халифата карактеришу значајни успеси на пољу трговине и културе. Многа врхунска дела исламске Шпаније израђена су у том периоду, укључујући и чувену велику џамију Кордобе. Абдераман III се 16. јануара 929. прогласио халифом од Кордобе. Сви халифи од Кордобе били су чланови династије Омејида (Умајада). Иста династија владала је истим територијама од 753. као емири од Кордобе. Грађански рат (фитна) у халифату је избио 1010. као рат за наслеђе. Халифат је службено постојао до 1031, када је разбијен на много независних таифа, малих муслиманских краљевина.

Династија Омејида (Умајада)[уреди]

Династија Омејида је била збачена са власти Багдадског халифата 750, а халиф Абдерахман I је морао да бежи из Багдада. Шест година је бежао и преузео је власт 756. у Кордоби поставши емир од Кордобе. Победио је исламске владаре тога подручја и ујединио је различите феуде у емират. Постао је политички независан. Владари емирата су користили титулу емир или султан све до 10. века. Тада се Абдерахман III суочио са претњом инвазије Фатимида, који су владали Египтом.

Фатимиди су прогласили свој халифат, што је било у супротности са опште признатим абасидским халифима из Багдада. Абдерахман III се исто прогласио халифом да би се одупро Фатимидима, јер као халиф имао је већи престиж. Када је прошла опасност од Фатимида Абдерахман III се није одрицао титуле халифа.

После битке код Мелиље 927, Омејиди су контролисали троугао између Алжира, Сијимасе и Атлантског океана. Халифова власт се протезала северно. Свето римско царство је 950. разменило амбасадоре са Кордопским халифатом. То је било дипломатско признање пуног суверенитета. Пре тога Иго од Арла је тражио гарантије за слободну пловидбу његових бродова по средоземном мору. Мале хришћанске државе на северу Иберијског полуострва имале су проблема да се одупру моћи Кордопског халифата. Молили су халифа за мир, али мир би уследио тек кад би дали неке територије за мир.

Након смрти другог халифа Алхакама 976, Алмансур је осигурао трећем халифу Хишаму II долазак на власт. Спречио је еунухе да Хишамовог брата поставе за халифа. Алмансур је постао стварни владар халифата у име халифа. Халиф је био само фигура. Алмансур је предузео 57 похода против хришћанских државица и у свим походима је победио. Мавари су под водством Алмансура 985. опљачкали Барселону. За његове власти халифат је дошао на врхунац моћи око 1000. године. Хришћанске државице су се удружиле, створиле савез и поразиле су 1002. Алмансура. Алмансур је тада био смртно рањен. После Алмансура његов син је наставио да влада на сличан начин као он. Након смрти Алмансурова сина уследио је 1010. грађански рат око права око наслеђа, тј. ко ће бити халиф. Ратовали су различити халифови наследници и Алмансурови наследници. Резултат је био поразан по Кордопски халифат. Долазило је до сукоба различитих плаћеничких војски, било маварских, било арапских. Од 929. до 1008. постојала су само три халифа, а од 1008. до 1031. владало је 7 халифа.

Последњи кордопски халиф је био Хишам III. По његовој смрти 1031. халифат је разбијен на много независних таифа, малих муслиманских краљевина. Таифе као мале јединице нису биле способне да се одупру хришћанским снагама за време реконкисте.

Привреда[уреди]

Привреда халифата заснивала се на трговини, високо развијеном занатству и најмодернијим техникама агрикултуре у Европи. Златни кордопски златници били су веома значајан фактор привреде. Кордоба је имала 450.000 становника и представљала је најзначајнији центар света у то време. Други важни градови су били Толедо, Алмерија, Сарагоса и Валенсија.

Мапа на крају халифата, када је халифат расцепкан на разне таифе

Култура[уреди]

Халиф је основао библиотеку са 400.000 књига. Кордопски халифат је постао значајан по филозофији, по преводима са старог грчког. Авероес је вратио Аристотелова дела Европи. Рад Мајмонидеса је омогућио да Тома Аквински помири теологију са Аристотеловом филозофијом. У Кордоби је било значајних достигнућа у медицини, математици и астрономији.