Кристиан Крековић

С Википедије, слободне енциклопедије
Кристиан Крековић
Лични подаци
Датум рођења(1901-03-28)28. март 1901.
Место рођењаКопривна, Модрича, Република Српска, Босна и Херцеговина
Датум смрти21. новембар 1985.(1985-11-21) (84 год.)
Место смртиПалма, Мајорка
ДржављанствоПеру
ОбразовањеАкадемија ликовних умјетности у Бечу
Академија ликовних умјетности у Паризу
Породица
СупружникСина

Кристиан Крековић (28. март 1901. – 21. новембар 1985) био је југословенски сликар портрета и етнографске умјетности. Касније у животу постао познат по својој фасцинацији умјетности Инка народа, а провео је низ година живећи у Перуу.[1]

Од шездесетих година прошлог вијека, живио је у Палми на острву Мајорци, гдје је умро 1985. године. На Мајорци постоји музеј који је назван по њему и посвећен је претежно његовој умјетности.[2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Вјерује се да је Крековић рођен у селу Копривна у близини Модриче, у породици босанских Хрвата поријеклом из Лике. Дјетињство и младост провео је у Маглају и Тузли, гдје је похађао средњу школу. Крајем Првог свјетског рата, Крековић је отишао у Беч на студије, иако их је на крају завршио у Паризу. Студирао је сликарство у Бечу од 1921. године на Академији ликовних умјетности, на којој је дипломирао 1925. године, а затим је студирао сликарство и архитектуру на Академији ликовних умјетности у Паризу.[4] Његова прва јавна изложба одржала се 1925. године у „Lounge des Artistes Français”. Постао је члан Француског друштва ликовних умјетности 1928. године и награђен је златном медаљом на изложби међународне умјетности у Бордоу.[2]

Крековић је 1930. године почео да путује са својом супругом по Перуу, гдје је провео 35 година. Током тог времена, Крековић је проучавао многе аспекте цивилизације Инка, а често је путовао по Андима тражећи домородачке теме за сликање.[2] Путовао је у Европу у више наврата током овог периода, а у различитим фазама је добијао је поруџбине за сликање портрета Елизабете Боуз-Лајон, краљице Уједињеног Краљевства, као и више других чланова европских краљевских породица.[1]

Године 1931. Крековић постаје пријатељ са Махатмом Гандијем и слика његов портрет, а Ганди је за Крековића рекао: „Осјећање Кристиана Крековића према свијету је јединствено. Оно прожима сву његову умјетност, а прожима је изузетном креативношћу и конструктивним карактером”.[1]

Други свјетски рат провео је у Загребу. Након рата југословенска влада му је судила, заједно са Ловром Матачићем и Тином Ујевићем, зато што је насликао фашистичког генерала Анту Павелића. На том суђењу му је одузета сва покретна и непокретна имовина.[1][4]

Преуанска влада 1955. године спонзорисала је изложбу Крековићеве етнографске умјетности инспирисане Инкама у САД. На овој турнеји, Крековић је инсистирао да се окарактерише као „перуански умјетник хрватског поријекла” што је резултирало протестима југословенске амбасаде.[1]

У Палми се настанио 1965. године, гдје је 1977. године изградио Музеј Палме де Мајорке, данас познат као Музеј Крековић. Музеј Крековић званично је отворен 1981. године, а отворила га је Краљица Софија од Шпаније. Крековић је умро у својој кући на Мајорци 21. новембра 1985. године.[4]

Дјела[уреди | уреди извор]

Најпознатије Крековићево дјело је „Егзодус двадесетог стољећа”, слика широка скоро четири метра.[4]

Поред дјела инспирисаних перуанском и културом Инка, Крековић је сликао портрете многих министара, државника и изузетних личности, међу којима су и:

Слике збирке Крековић[уреди | уреди извор]

  • Индиос
  • Индиос II
  • Индијанка са шеширом
  • Индијанка са шеширом и марамом
  • Жена са шеширом и марамом
  • Жена у полупрофилу са шеширом и марамом
  • Жена у црвеној марами
  • Насмијана жена са шеширом
  • Глава жене с црвеном марамом
  • Глава жене у профилу
  • Портрет дугокоског индијанца
  • Профил жене са зеленом марамом
  • Жена са шеширом и бијелом марамом
  • Индијанац у црвеној одори
  • Индијос с великим наушницама
  • Профил индиоса у капи и црвеном шеширу
  • Глава индиоса у капи с црвеним плетеницама
  • Индиос у богатој одори
  • Индиос испред храма
  • Индиос са украшеним штапом у руци
  • Млада индијанка
  • Индијанка у црвеној одори пред плаво зеленом позадином
  • Индијанка с двоје дјеце
  • Млада индијанка с дугом марамом на глави
  • Индиос са плетеном капом
  • Жена са сламнатим шеширом и бијелом марамом
  • Дјевојчица с бијелим зецом
  • Дјевојчица с дјететом и псом
  • Млади пар
  • Индиос у планини с кукурузом у руци
  • Полунага индијанка с дјететом на леђима
  • Љама
  • Група индиоса

Донације[уреди | уреди извор]

Након Крековићеве смрти, његова супруга Сина је 1991. године поклонила Хрватској 52 цртежа који се данас налазе у Модерној галерији (20 цртежа), Националној и универзитетској библиотеци (16 цртежа) и Кабинету графике ХАЗУ (16 цртежа).[6]

Године 1994. покломила је осамдесетак уља на платну од којих је трећина трајно сачувана у згради Градске библиотеке у Перушићу, родном граду Кристиановог оца Рока.[6][7]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Златна медаља у Бордоу на изложби међународне умјетности (1928)
  • „Ред истакнутих заслуга” (1954)
  • Титула почасног грађанина града Куско, као и Златна медаља града (1966)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Croatian art”. www.croatianhistory.net. Приступљено 12. 12. 2018. 
  2. ^ а б в „Museum Kreković – Biography of Kristian Kreković”. web.archive.org. 27. 09. 2007. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 12. 12. 2018. 
  3. ^ „Kristian Kreković | Moderna Galerija”. www.moderna-galerija.hr. Архивирано из оригинала 21. 10. 2018. г. Приступљено 12. 12. 2018. 
  4. ^ а б в г Lončarević, Vladimir (07. 12. 2016). „Kristian Kreković - slikar sa zlatnim kistom”. Glas Koncila (на језику: хрватски). Приступљено 12. 12. 2018. 
  5. ^ „Kristian Kreković | Autori | Aukcijska Kuća Srbinovski”. srbinovski-art.com. Приступљено 12. 12. 2018. 
  6. ^ а б „Kristian Kreković pintor croata-peruano” (PDF). www.perusic.hr. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 08. 2020. г. Приступљено 12. 12. 2018.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  7. ^ „Kristian Krekovic”. www.croatianhistory.net. Приступљено 12. 12. 2018. 
Кристиан Крековић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристиан_Крековић&oldid=25952102”