Модрича

Из Википедије, слободне енциклопедије
Модрича

Модрича
Модрича

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Општина Модрича
Становништво
Становништво (2013) 10.137
Положај
Координате 44°57′N 18°18′E / 44.95, 18.30
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Модрича на мапи БиХ
{{{alt}}}
Модрича
Модрича на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 74 480
Позивни број 053


Координате: 44° 57′ 00" СГШ, 18° 18′ 00" ИГД

Модрича је градско насеље и сједиште општине Модрича у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Модрича укупно је пописано 10.137 лица.[1]

Клима[уреди]

По свом географском положају припада појасу умерено-континенталне климе. Средња годишња температура се креће око 12,5°C, годишња количина падавина износи 850 литара по метру. У току године има око 80 ведрих, 170 облачних, а остало променљивих дана. Веома богата плодном земљом и малим водотоцима.

Историја[уреди]

Модрича као насељено мјесто се први пут се спомиње 1323. у повељи босанског бана Стефана II Котроманића. У овој повељи, кнез Гргур Стјепанић је од босанског бана Стефана II Котроманића добио пет села у тадашњој области Усори: „прво Чечава друго Храстуш, треће села у Ненавишту Јакеш, Воловић и Модрич.

Око новосаграђене тврђаве Добора, смењују се догађаји који су предзнак краја босанске државне самосталности. То су сукоби са Мађарима 1393/1394. и 1408, и сеча око 170 босанских великаша на његовим бедемима. Настаје период крвавих сукоба између Мађара и Турака, а локално становништво највише страдава и пати.

Турци коначно освајају Добор и Модричу 1536. године. Турске власти улажу труд око враћања старог становништва и довођења новог, што је поред економских и стратешка потреба. Стање се по становништво поправља.

После великих крсташких ратова Мађарске и католичког Рима против балканског становништва у 14. и 15. вијеку, остало је и у сјеверној Босни католичког становништва, а било је основано и неколико католичких самостана (Модрича, Корај и Тузла). Српско становништво имало је своје богомоље на више места. Доласком Турака на ове просторе, оне су разаране.

Око 16. века има вести о доласку новог становништва. Турски дефтери зову ово становништво Власи. По именима, затим по присуству свештеника, коначно и краја одакле долазе, очигледно је да су ови досељеници Срби.

По Турском освајању дошло је одмах до појаве исламизације хришћанског становништва. Међутим, већ почетком 17. века код нас је тај процес углавном заустављен, али повремено су се појављивали само појединачни случајеви.

Следећа два вијека постаје гранично подручје, што доноси поред пустошења и сталну економску стагнацију.

Једна од познатијих буна српског народа против Турске царевине, је она попа Јовице на Вучијаку 1834. године. Сљедеће деценије обиљежавају честе буне сељака и борба против турског харача.

На основу одредбе Берлинског уговора из 1878, Аустроугарска је са својом војском ушла на територију ондашњег Османског царства. У овом времену Модрича је уврштена 1897. у вароши, каквих је озваничено 66 у аустроугарским провинцијама Босни и Херцеговини. Основно занимање становништва, града и околних села, била је пољопривреда. Основана је Пољопривредна станица на Пољопривредном добру 1876. године. Трговало се углавном стоком, која се извозила у Аустроугарску.

У првим данима 20. века рођена су и културно-просветна друштва, „Просвјета“ (1902), „Гајрет“ (1903), затим „Напредак“ (1904), Српско православно пјевачко друштво „Зора“, Добротворна задруга „Српкиња“, а 1910. „Српски соко“. Друштвени живот муслиманског становништва одвијао се у оквиру „Муслиманске читаонице“, основане 1908. године. Хрвати су били малобројни и економски не тако снажни да би развили већу друштвену активност. Ипак, у Модричи је основано Повереништво друштва „Напредак“ и Римокатоличко погребно друштво „Босна“ (1912).

Модрича за вријеме аустроугарске владавине није остварила већи просперитет, који се очекивао укључењем у већи привредни систем. Сва српска друштва радила су активно до сарајевског атентата, када су забрањена.

Током Првог свјетског рата из наших насеља, домаћини су одвођени у логоре Арад, Шопроњ и Добој. Кроз логор у Добоју, је током непуне три године прошло око 45.000 логораша, деце, жена и стараца.

Период између два рата није значајније утицао на развој друштвено-економских прилика. Недостатак било какве индустрије, лоша путна мрежа, дрвени мост преко ријеке Босне - несигуран и сваке године угрожен од стране великих громада леда који се отапа. Једина грана пољопривреде која бележи какав такав раст и развој је воћарство и то шљиварство. Уситњеност пољопривредних поседа, одсуство примене савремених агротехничких мера, мали приноси и презадуженост већине сељака, главне су карактеристике пољопривреде уопште.

Други свјетски рат[уреди]

Почетак Другог свјетског рата обележава улазак њемачке војске у Модричу 16. априла 1941. године.

По одласку њемачке војске 22. јуна на источни фронт, власт у Модричи успоставља НДХ. Почиње прогон, хапшење и одвођење у логоре грађана првенствено српске народности. Проглашени су грађанима другог реда. Укинуте су пензије добијене на основу добровољног учешћа на страни Србије у I светском рату. Јеврејима је стављена жута трака око руке, отпуштани су с руководећих мјеста у јавним службама, одузета им је сва имовина, забрањено окупљање. Србима, Јеврејима и Ромима претило је физичко уништење.

Ипак и поред такве власти и притиска на Хрвате и Муслимане од стране својих сународника, који су били у врху власти тзв. НДХ, међу становницима модричке општине (Срби, Хрвати, Муслимани, Јевреји и Роми) су владали добросуседски односи и међусобно разумевање.

  • 25. августа 1941 — усташе су из малог села Брвна похапсили 15 мирних становника и после мучења, стрељали их.
  • 8. септембра 1943 — у Модричу су ушле јединице НОВЈ. Заробљено је 206 домобрана који су касније после истраге скоро сви пуштени кућама. Њемачке јединице поново заузимају Модричу 24. децембра.
  • 9. априла 1945 — јединице НОВЈ су ушле у Модричу. Од тог дана Модрича почиње да се опоравља од ратних дејстава, а упоредо и друштвени и економски препород.

Привреда[уреди]

Од 1945, општина Модрича биљежи знатан и убрзан привредни развој. Већ 14. априла почиње да ради Пољопривредно добро у Модричи, а 1976. пуштена је у рад модерна фарма музних крава, капацитета око 600 грла.

Велики замајац привредном развоју целокупне општине је била пруга, односно изградња пруге Шамац-Сарајево. Године 1947. отпочиње изградња млина „Дуса“, а завршетак изградње и почетак рада 1951. године. Године 1948. у просторијама Електрометалне радионице (касније „Металрад“) инсталирана је динамо-машина, снаге 2kW. Године 1949. основано је занатско предузеће — „Дрворад“ (претеча „8. септембру“, данас „28. јун“). Дана 25. маја 1954, одлуком Народног одбора Среза Модрича, формирана је хемијска занатска радња „Будућност“, која касније мијења име у Рафинерија уља Модрича.

Спорт[уреди]

Град је сједиште фудбалског клуба Модрича Максима и ОК Модрича Оптима.

Становништво[уреди]

По посљедњем службеном попису становништва СФРЈ из 1991. године, Модрича је имала 10.454 становника.

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961. 1948.
Муслимани [a] 5.252 (50,23%) 4.815 (50,00%) 4.910 (67,03%) 2.470 1.605
Срби 2.420 (23,14%) 1.841 (19,11%) 1.428 (19,49%) 1.889 1.226
Југословени [b] 1.347 (12,88%) 1.904 (19,77%) 154 (2,10%) 118
Хрвати 1.134 (10,84%) 838 (8,70%) 732 (9,99%) 461 211
Роми 38 3
Црногорци 29 25 25
Албанци 15 12 1
Мађари 5 4 3
Словенци 4 3 13
Македонци 3 4 16
остали и непознато 301 (2,87%) 232 (2,40%) 100 (1,36%)
Укупно 10.454 9.630 7.324 5.032 3.072
Демографија
Година Становника
1948. 3.072 [2]
1953. -
1961. 5.032
1971. 7.324
1981. 9.630
1991. 10.498

Знамените личности[уреди]

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
  2. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

Извори[уреди]

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, и 1991. године.
  • Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :