Лалић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лалић

Православна црква у селу
Православна црква у селу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Оџаци
Становништво
Становништво (2011) 1340
Густина становништва 38 ст/km²
Положај
Координате 45°31′07″N 19°21′29″E / 45.518666, 19.358166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 86 m
Површина 35,6 km²
Лалић на мапи Србије
{{{alt}}}
Лалић
Лалић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 25234
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 31′ 07" СГШ, 19° 21′ 29" ИГД


Лалић (мађ. Liliomos, свк. Laliť) село је у општини Оџаци, Западнобачком округу, Војводина, Србија. Село Лалић одржава посебне везе са општином Мошовце у Словачкој.

Историја[уреди]

Почело је тако што су коморско добро Пустару Лалић населили у време Терезијанске и Јозефијанске колонизације првих тристотине српских и словачких породица у периоду од 1760—1790. Прва општинска управа формирана је 1761. године 1764. уписан је први новорођени (Штрбачки Василије) и први венчани (Стеван Деспотов). Циљ колонизација био је да се плодна бачка равница насели радно способним, вредним и верско толерантним становништвом. Срби и Словаци верски толерантни лако су се уклопили у заједнички живот. Село је и онда и данас јединствено и ако је једна половина српска а друга словачка. Прво насеље није се налазило на садашњем месту, а напуштено је зато што су се куће због мочварног земљишта срушиле. Лалић се први пут спомиње као село Срба слободних сељака 1769. године. То су биле породице досељене под вођством Арсенија III Чарнојевића. Породична презимена су им била: Поповић, Ракић, Јовкић, Кривокућа...

Евангелистичка црква

Први Словаци су у Лалић дошли 1788. из Баната где су били колонизовани па су одатле се склонили од сталних турских напада. Друга знатно већа група Словака стигла је 1780. из Словачке (околина Татре) и то из Пештанске, Звоњенске, Гемерске и Њитрањске жупаније. Према запису из 1834. на зиду православне цркве тада је у селу било 1.606 становника.

Број становника се споро повећавао како због исељавања на друга места тако и због епидемија и поплава. За време велике епидемије колере 1836. године умрло је преко 900 лица а међу њима и поп. Из тог времена је и прича о словачком свештенику, фарару, који је кренуо да бежи из села на свом фијакеру али када је осетио грозницу вратио се да умре у свом селу да не би пренео заразу другима. Када би се Дунав излио (водена година 1873) вода би у атарима остала скоро годину дана. Многе куће су се од влаге срушиле а кроз село се ишло чамцем. После поплаве дошла је епидемија колере. У једној од епидемија умрло је стотине Словака а ниједан Србин. Предање каже да су Срби нешто себи кували и јели и тако се спасли, а можда је то само неки природни фактор или можда стечени имунитет.

1873. доселило се и 15 јеврејских породица. Сем њих било је и нешто Мађара и Немаца. Уз цркве и школе је био везан сав културни и просветни живот. Словачка евангелистичка црква грађена је 1848—1852. Уз српску цркву ради српска школа. Српска црква са лепим олтаром и барокним звоником саграђена је 1834.

Према попису из 1900. Лалић је имао 2.530 становника и 465 кућних бројева. Из тог времена је и прича да су први насељеници Срби од стране Марије Терезије исто као и стапарци, пресељени на дунавске обале, да тамо не би више пресретали и пљачкали шајке. Зато су кажу после, још дуго време страдали каравани, оробљаване чарде.

Из Лалића је пореклом песник Нестор Жучни (Прока Јовкић) који је после повратка из Америке био стипендиста Српске владе а као добровољац умире од пегавог тифуса па је и сахрањен у Нишу.

Демографија[уреди]

Кретање броја становника:

Према попису из 2011. било је 1340 становника (према попису из 2002. било је 1646 становника). У насељу има 563 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,38.

У насељу Лалић 2002. живело је 1335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 41,6 година (39,8 код мушкараца и 43,3 код жена).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2365 [1]
1953. 2351
1961. 2351
1971. 2125
1981. 1859
1991. 1699 1649
2002. 1702 1646
2011. 1423 1340
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Словаци
  
796 48,35%
Срби
  
702 42,64%
Русини
  
27 1,64%
Југословени
  
21 1,27%
Роми
  
15 0,91%
Украјинци
  
12 0,72%
Хрвати
  
4 0,24%
Црногорци
  
2 0,12%
Мађари
  
2 0,12%
Муслимани
  
1 0,06%
Македонци
  
1 0,06%
непознато
  
2 0,12%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :